Ja sam vrlo nemuzikalna osoba. Nekako sam zdravo za gotovo prihvatao „činjenicu“ da nisam talentovan za muziku i nisam o tome mnogo razmišljao. Međutim, čitajući Politikin zabavnik doživeo sam prosvetljenje.

Sledeće stvari koje pišem zvuče potpuno logično.

Sve sposobnosti koje neki ljudi imaju nemaju veze sa urođenom darovitošću za bavljenje nečim.

Ono što zaista utiče je vežba od malih nogu, tj mnogo rada i napora, pravilno usmeravanje, fizičke predispozicije (koje opet moraju da se iskoriste tako što će se vežbati).

Navešću neke primere.

Apsolutni sluh, tj sposobnost prepoznavanja nota samo slušanjem, mogu da postignu sva deca između 3 i 5 godina, samo ako dovoljno vežbaju. Odatle sam zaključio da moja nemuzikalnost potiče zbog neslušanja muzike u mojoj kući u detinjstvu.

Istraživanje je dalje pokazalo da je za postizanje uspeha potrebno oko 10000 sati vežbanja, ili 10-ak godina priprema. Pored upornosti, potrebno je imati i učitelja koji će nas usmeravati. Naravno sve to treba početi u detinjstvu, tj bar pre 9. godine.

Sledeći bitan faktor je porodica, tj pripadanje određenom društvenom sloju. Porodica daje prvi podsticaj. Logično, nećeš postati dobar muzičar, ako ti ukućani ne vole muziku. Takođe, ako su roditelji završili fakultet, veća je verovatnoća da će i deca završiti (naravno ne zbog toga što su roditelji inteligentniji).

Siromašne porodice uglavnom ne mogu da prate posebne naklonosti dece jer su zauzeti prehranjivanjem porodice, dok je kod bogatijih to lakše (a i logično je jer će teško siromašna porodica moći da plati, npr treniranje tenisa). Ne pratim, ali ne verujem da postoji neki siromašni igrač poloa.

Uz sve ovo, dolazimo i do faktora slučajnosti, tj biti na pravom mestu u pravo vreme. Evo primer Bila Gejtsa. On je išao u školu u kojoj je bio otvoren računarski klub za decu – 1968, sa 13 godina! Osnovao je Majkrosoft one godine kad su kompjuteri postali dostupni za kućnu upotrebu!

Evo još dva primera. Tajgera Vudsa je otac počeo da uči golfu pre 1. rođendana! Mocartov otac je bio kompozitor i učio je malog Volfganga i prenosio mu svoja znanja već pre 4. godine.

Ima još faktora, npr datum rođenja. Deca su u vrtićima i školi podeljeni po godištima, tako da možemo imati u istoj grupi i razlike od skoro 12 meseci. Kad neko ima manje od 10 godina, ta razlika nije mala. Stariji su jači, pa samim tim mogu da imaju više samopoštovanja…

Najbolje bi bilo da pročitate ceo članak iz Politikinog zabavnika Tri presudna koraka od 4.12.2009, tj 3017. broja. Mnogo dobar nedeljnik iz kojega stvarno možete svašta saznati. Dajte ga deci da ga čitaju, makar samo čitali Hogara i rubrike „Verovali ili ne!“ i „Jeste li već čuli da…“

• Tweet