Dušan Popović

Rodio sam se 1977. godine. Tata Sveti, mama Miri i bratu Radovanu sam se pridružio 3. juna.

Kao beba sam imao ritual od 1 sata dranja dnevno godinu dana. Posle toga sam postao miran. Prvih 12 godina života sam proveo kod Fontane u zgradi C12. U vrtić nisam išao, čuvala me je uglavnom baka Melanija.

Osnovna škola Vladimir Iljič Lenjin nam je bila ispred nosa, pa sam tamo pohađao predškolsko i ostatak. Bio sam pametno dete, naučio sam da čitam pre prvog razreda, vredno radio domaće zadatke, imao sve petice do 5. razreda, voleo sam da čitam…

U šestom razredu smo se preselili na Tašmajdan, tamo sam imao svoju sobu, izlepljenu sa posterima iz magazina Ćao, sa pogledom na Palilusku pijacu. Išao sam u školu 76-icom (ili 77-icom koja je išla na sat vremena), u autobusu sam ponavljao lekcije i sve u svemu završio osnovnu školu sa odličnim uspehom i primernim vladanjem.

Praktično to je bio kraj moje vezanosti za kraj u kome sam odrastao, jer smo prestali da se viđamo, a ni ja nisam više živeo kod škole. Naredni korak je bila srednja škola.

Najbliža srednja je bila Peta beogradska (2 minuta udaljena), smer prirodno-matematički. Škola k’o škola. Mnogo govore da je to elitna škola, ali kod mene u odlejenju nije bilo poznatih. Prođe još 4. godine mog života, a zatim je došlo i do novog preseljenja. Nazad na Novi Beograd.

Opet Fontana, ali sada blok 3. Fakultet – Matematički, smer Astronomija. Zašto, pa zvuči zanimljivo. Matematika je ipak primarna na tom faksu (logično) i vremenom sam više zavoleo matematiku od astronomije. Te 1996. sam imao prvi kontakt sa internetom u RLabu (računarska laboratorija) Matematičkog fakulteta na 4. spratu. Kad se samo setim sa kolikim sam žarom surfovao po nba.com sajtu, pa onda IRC i logično – moji prvi email i web sajt. Prvi email? [email protected] , pa prvi web sajt http://alas.matf.bg.ac.yu/~ma96007 . Sajt više nema originalni sadržaj, ali bilo je tu svega i svačega (fan strana Michael Finley-a, tekstovi pesama, strana sa citatima iz Autostoperskog vodiča…)

Naravno te sajtove sam radio iz Unix tekstualnog editora Joe. Eh kad se setim Joe index.html naredbe (ili tako nekako). Kasnije sam provalio Front Page i zatim Dreamweaver. Prvi tekstualni editori su ipak ostavili neizbrisiv trag, i to kuckanje i greške su mi zauvek ostali urezani.

Anegdota iz tog perioda: Rade i ja smo radili sajt http://alas.matf.bg.ac.yu/~mn96005/ (verovatno prvi fan sajt Xenije Pajčin), ali smo imali grešku u kodu koju nikako nismo mogli da uočimo. Tad je u RLabu glavna faca bio Čupko (naravno nikad mi nisam zapamtio ime) pa smo njega zvali da nam reši problem. Njegova rečenica kad je pogledao kod nam je postala uzrečica: Nisi zatvorio title!

Naravno svi ti sajtovi su rađeni u slobodno vreme, na predavanjima nismo učili skoro ništa vezano za web sajtove. Ja na početku studiranja nisam imao PC. Dotadašnji kontakti sa PC-em su bili preko Ace Poznanića (iz osnovne škole). Kod njega smo igrali igrice na 286-ici (Leisure Suit Larry 1-3, neki motori, Kings Quest…), Srđana Tabora (neki NBA 2 na 2, Mortal Kombat…), Marka Maoduša (Sensible Soccer), a pre toga Commodore 64 (debeljko) i turniri sa Peđom Milovanovićem u Emily Hughes fudbalu.

Kasnije sam dobio svoj prvi PC i ozbiljniji rad sa sajtovima je počeo. Kad kažem ozbiljniji, tu ne mislim na zarađivanje para. Prvi novac sam dobio nekoliko godina kasnije. Da li je to bilo za PBEIntercontact.com, PoslovneBiografije.com, GrandMotors.co.yu, već ne mogu da se setim. Uz te sajtove imao sam gomilu sajtova, što ličnih, što vezanih za neki hobi (http://www.geocities.com/yuhockey/ je bio vidljiv do pre par meseci).

To su sve bili statički, HTML sajtovi. Prvi kontakt sa bazama podataka sam imao na svom prvom „pravom“ poslu u firmi PRIM. Vlada Mitrović me je uputio u PHP i MySQL i na tome sam mu zahvalan. Verovatno bih to naučio i sam, ali ovde sam bio plaćen da to savladam. Sa poznavanjem baza i server scripting jezika, moje mogućnosti su se višestruko uvećale. Pošto sam više programer nego dizajner, baš u to vreme sam počeo da obučavam Branku pravljenju HTML web prezentacija. Tada smo još uvek radili sajtove sa tabelama (table), ali vremenom smo savladali divove i css, a Branka se pronašla u web dizajnu, pa smo već postali mali tim.

Ehotim je rođen! Domen www.ehotim.com je u našem vlasništvu od 5. avgusta 2007. Uskoro smo krenuli da tražimo poslove na frilenserskim sajtovima. Najviše na www.getafreelancer.com i www.rentacoder.com . Posle par meseci i više desetina „bidova“ dobili smo prvi projekat na „neviđeno“. Posle toga su se ređali projekti i već smo imali mnogo posla. Ja sam dao otkaz u Prim-u, i posvetili smo se samo web sajtovima.

Mnogo je dobro kad nemaš gazdu, ustaješ kad hoćeš, radiš kad hoćeš, proglasiš radni dan za neradni, pa odeš na Adu. Naravno postoji i druga strana: dani kad radiš bez prestanka do kasno u noć, klijenti koje bi da zadaviš zato što su bezobrazni/glupi, klijenti koji misle da su dizajneri, klijenti koji ne znaju šta hoće, vikendi proglašeni za radne dane i noći…

Ima meseci kad nemamo veći projekat, a ima meseci kad svako od nas radi po više projekata odjednom. Ipak, nema šefa nad glavom, ne strepiš od otkaza i iskreno sada teško mogu da se zamislim da radim u nekom kolektivu (radio sam i kod privatnika i za državu pa znam kako je).

Eto, svedoh 32 godine života u manje od 1000 reči…

Naravno tu je i profil na Facebook-u www.facebook.com/duleastro