Verovatno ste videli na TV reklame u kojima nas poznate ličnosti iz našeg javnog života savetuju šta treba da uradimo da bismo smanjili zagađenje i te stvari. Ako niste, možete ih pogledati ovde Ecotopia.

Ta kampanja je lepa, naročito deo gde nas Đule (Van Gog) savetuje da koristimo bicikl, ali ja ipak nešto zameram.

U ovoj kampanji se obraćaju nama, običnim građanima, a moje mišljenje je da bi to trebalo najviše biti upućeno državi i nadležnim ministarstvima. Od početka tih zelenih pokreta u Srbiji mi je palo u oči da mi kao pojedinci vrlo malo možemo da uradimo. Naime, mislim da se lako može proveriti da najviše zagađenja, trošenja energije i sličnih neekoloških stvari potiče od industrije, velikih firmi itd i da mi tu kao obični, mali ljudi ne možemo ništa. Koliko ću ja smanjiti potrošnju energije ako ugasim jednu sijalicu? Ne mnogo, a mnogo više će učiniti  jedna fabrika koja isključi svoje svetlo na 1 sekund.

Skrenuo bih pažnju na neke video zapise iz ove kampanje.

Video 1 – Njega apsolutno podržavam – ideja je da više vozimo bicikl, tj da se ne vozimo svojim kolima. Ali… Kako ja da se vozim biciklom po centru kad nemam gde. Svi nas takođe savetuju da idemo na posao gradskim prevozom, a da kola ostavimo kod kuće. Ovo u Beogradu ne bih ni komentarisao (metro će valjda to rešiti)

Video 2 – Kaže se da je u poslednjih 100 godina 430 puta povećan broj prirodnih katastrofa.

Zvuči li vam ovo malo neverovatno? Sigurno vam se čini da je poslednjih godina mnogo više raznih oluja, poplava koje pogađaju neke udaljene (i ne tako udaljene) delove naše planete. Treba imati u vidu da je sada mnogo lakše saznati za neku nesreću koja se desila negde daleko nego pre par desetina godina. Sada se odmah sazna za neku nepogodu jer je svet potpuno pokriven i prenos informacija se vrši mnogo brže nego pre. Ipak broj nepogoda je povećan 430 puta! Pa pre sto godina nismo ni mogli pratiti i nismo imali mehanizam da sve nepogode zabeližimo van Evrope i Severne Amerike. Najbolje mi je kada prikazuju erupciju vulkana dok se priča o čovekovom uticaju na prirodu. Kakve veze ima erupcija vulkana sa čovekom i njegovim zagađenjem.

Takođe kažu da je ugljen dioksid glavni krivac za promenu klime. Ovo uopšte nije naučno potvrđeno. Naravno imamo Al Gora koji to tvrdi, ali da li njemu verovati. Proguglajte malo o njemu.

Video 3 sadrži u sebi jednu veliku nebulozu koja glasi: Televizor na „stend baju“ preko noći potroši struje dovoljne za skuvanje vode za 30 šolja čaja.

To ne da nije tačno, nego čak i da se to poveća na godinu dana, teško ćemo doći do količine vode za 30 šoljica čaja. Ovo je pokazano i na raspravi na elitesecurity forumu (ima puno offtopica, ali je pokazano koliko koji uređaj troši). Ukratko, TV na „stend baju“ troši“ mnogo manje od 1W,  da bi skuvao 30 šoljica čaja (oko 6 litara vode da provri) treba oko 210W. Zamara vas ovo računanje i traženje koliko šta troši? Onda nemojte da odvaljujute ovakve gluposti o potrošnji TV na „stend baju“ i kuvanju 30 šoljica čaja!

Video 4 kaže da će nivo mora porasti za 1m do 2050.

U proteklih 120 godina rast nivoa mora je linearan.

Porast nivoa u poslednjih 120 godina

Ovde se vidi da je za 50 godina rast nivoa mora konstantan i da iznosi 15-ak cm. Ne verujem da se nešto bitno promenilo u poslednjih 10 godina sa emisijom CO2 da bi rast nivoa mora bio ubrzan.

Video 5 je video na koji imam najmanje zamerki.

Mada evo teme za razmišljanje i ovde. Naime ozonske rupe su otkrivene 70-ih godina 20. veka. Ko kaže da ih nije bilo i ranije. Ima naučnika koji tvrde da su one uvek postojale.

Video 6 nas uči da u prodavnicu i na pijacu nosimo platnenu torbu i da ne koristimo plastične kese.

U globalu ovo podržavam, ali najviše prezirem kad mi ovo priča neko ko nije nikad bio na pijaci. Recite mi kako da kupim krompir, pečurke, zelenu salatu, hleb i da ne koristim plastične kese. Pa došao bih kući sa uništenim namirnicama (hleb mokar, pečurke smrvljene krompirom…) Nemojte biti isključivi prema plastici. Problem je u ljudima koji bacaju te kese van kontejnera. Na ovom blogu sam već dao moj stav o plastičnim kesama. Ukratko, mnogo više plastike ima u toj plastičnoj kesi kad izađete iz prodavnice, nego u samoj kesi (plastične flaše, povrće zapakovano u plastiku, sva ambalaža). Plastične kese su odlične za đubre. Samo ih treba zavezati kad ih bacate u kontejner i nećete ih videti na drveću. Ovde je opet teret na državi, jer nam država nije omogućila da odlažemo plastiku u poseben kontejnere (ne pada mi na pamet da idem 500m do najbližeg kontejnera koji ima odvojene delove za plastiku, staklo…). Imam rešenje koje je vrlo prosto, a ne moramo da ga izmišljamo jer već postoji u Evropi. Povećajte cenu pića u plastičnoj ambalaži, ali stavite u svaku prodavnicu i uređaj (veličine frižidera) koji „guta plastiku“ i daje vam potvrdu na kojoj piše iznos koji vam posle oduzmu od računa. Isto to se može uraditi i sa staklom. Prosto, zar ne?

Video 7 nam kaže da zamenimo obične sijalice sa štedljivim.

Ja vas, koji to podržavate, pitam sledeće stvari:

• Da li znate čega ima u štedljivoj sijalici?
• Da li znate u kojim uslovima štedljiva sijalica traje mnogo duže od obične?
• Da li znate šta treba da uradite kad vam se štedljiva sijalica potroši?
• Da li znate kakvu svetlost voli ljudsko oko?

Pa da počnemo.

U štedljivim sijalicama imamo staklo, plastične mase, bakar, živu, olovo, antimon, barijum, arsenik, itrijum, jedinjenja fosfora, cink-berilijum-silikate, kadmijumbromid, jedinjenja vanadijuma, torijum… Zadržimo se samo na živi. Tj, o tome ću pisati par redova niže.

Da bi štedljiva sijalica postigla vek trajanja kao što piše na uputstvu potrebno je da se što ređe pali i gasi. Da li imate neku sijalicu u stanu koja vam gori više od para sati u kontinuitetu? Naravno, mi i dalje više volimo da kupujemo sijalice na pijaci, a te štedljive sijalice najčešće brzo pregore. Još nešto, vek im se skraćuje ako stoje na toplom mestu, kao što su plafonjere. Jedinu korist vidim da se te sijalice postave masovne po fabrikama, hodnicima zgrada i preduzećima, što opet nema veze sa nama običnim građanima.

Dolazimo do najopasnije stvari – šta kad se pokvari. Na daj Bože da vam prsne sijalica u stanu. Morate da provetrite prostoriju minimum 15 minuta (zbog raznih gasova koji se nalaze unutar sijalice) i ne smete prstima da dodirujete otpatke, morate da operete pod. Naravno ovo ne piše na uputstvu. Ako vam ne pukne nego posle par godina prestane sa radom gde ćete je ostaviti? U kontejner ne smete, jer sadrži gore pomenutu živu, i time će živa na kraju doći u zemlju, a raspitajte se šta s edešava kad živa uđe u zemlju! Samo bogate zemlje mogu da sebi priušte postrojenja za reciklažu ovakvih sijalica – mislite o tome.

Čovek već dugo godina živi na Zemlji i pod Sunčevim svetlom koje emituje žutu boju. Neštedljive sijalicu daju svetlosni spektar vrlo blizak Suncu, dok „štedljive“ vrlo teško mogu da postignu takav spektar. Ipak, ako se potrudite možete naći „štedljive“ sijalice koje emituju lepu svetlost.

Nije vam dovoljno? Štedljive sijalice su mnogo teže od običnih. Od fabrike se prevoze uglavnom kamionima koji su sada teži nego oni natovareni običnim sijalicama i samim tim više troše goriva (a kamioni ne rade na struju) i izbacuju više CO2 u atmosferu nego lakše natovareni kamioni. Zanimljivo.

Veće uštede u domaćinstvu ćete napraviti ako usvojite neka prosta pravila kao što su: gasite obične sijalice za sobom, upotrebljavajte ekspres lonac ili barem pokrijte posudu u kojoj kuvate, o dihtovanju prozora i klima uređajima bolje da ne pričam.

Video 8 kaže da prosečan građanin troši 3x više struje nego prosečan građanin Hrvatske, 4x više nego prosečan Slovenac, a 5x više od prosečnog Mađara ili Austrijanca. Opet prilično neverovatna tvrdnja (ne baš kao onih 430 puta više elementarnih nepogoda). Da mi je znati šta to naše komšije imaju u kući kad troše toliko manje od nas. Pada mi nekoliko stvari na pamet. Najviše troše (koliko ja znam) šporet, bojler i frižider. Moguće je da oni imaju u svakoj kući slavine za toplu vodu koju dobijaju na neki način (toga ima negde i kod nas). Moguće je da svi oni koriste plin (to mi nekako zvuči kao glavni razlog za ovoliko manju potrošnju). Takođe je moguće da ne jedu ništa sveže skuvano kod kuće već koriste samo gotova jela i mikrotalasnu ili jedu napolju. Da li ove stvari imaju veze sa nama običnim građanima ili sa državom koja nam nije omogućilamasovniju gasifikaciju i stalnu toplu vodu. Takođe se sećam jednog istraživanja gde mi imamo više veš mašina po glavi stanovnika nego Amerika. Vau, mora da smo bogatiji od njih. Cvrc, oni nose veš u javne perionice. Tamo se sigurno en troši struja 🙂

Video 9 nam govori o prevelikoj potrošnji papira i njegovom ne recikliranju.

Kad sam ja bio mali svake godine smo imali jedno ili dva takmičenja u školi u skupljanju stare hartije. Zašto toga nema? Čiji je zadatak da nam to omogući? Evo šta mi još pada na pamet: gomila papira koja nam treba kad god se uputimo u neku državnu ustanovu. Eeeej, pa oni skoro sve te podatke imaju u svojim kompjuterima, šta će im kopije tih dokumenata u papirnom obliku. FTJ1P – znate za to 🙂

Video 10 nas obaveštava o recikliranju: vau, stvarno nisam znao da je pametno reciklirati. Da, mi recikliramo mnogo puta manje nego ostali, a naročito mnogo manje od Japanaca. Pa ko treba da mi omogući da recikliram? Država ili ja treba da uzmem kredit (popunim tonu papira) i otvorim fabriku koja će se baviti reciklažom.

Kampanja jeste super, ali edukujte državu i njene službenike, smanjite administraciju, radite nešto konkretno, digitalizujte sve (kao što ste već počeli), pa se onda tek obratite meni kao običnom građaninu!

Još nešto: nemojte sad da zapenite i da krenete da me napadate sa stvarima koje ste čuli od Al Gora i iz njegovog filma „An Inconvenient Truth“. Da biste mogli da zastupate njegove teze, morate prvo da pogledate i filmove koji govore suprotno (npr The Great Global Warming Swindle), takođe pratite malo vesti koje govore o IPCC i naučnicima koji su istupili iz njega, zatim vesti koje sve češće spominju nameštanje rezultata da bi se potvrdila teza o povećanju CO2 ljudskim delovanjem.

Ako ste gledali Al Gorov film, pitam se kako ste uspeli da saznate nešto o svemu tome pored narciosoidnog Al Gora koji je snimio film gde je akcenat na njemu. Naravno dobio je Nobelovu nagradu za mir, ali tu nagradu su posle njega dobili i Marti Ahtisari i Barak Obama !

Uključite malo mozgove, čitajte i „drugu stranu“ i ne verujte političarima!

• Tweet