Evo lepe ture koja može da se odradi za jedan dan.
Kolima smo stigli do izlaza iz kanjona Trešnjice. Kad se iz Ljubovije krene ka Bajinoj Bašti, skrene se na asfaltni put (uzak) za Gornju Trešnjicu. Tim putem se ide do skole, crkve i mostića (svi u krugu od 50 metara). Mi nismo skrenuli na mostic (pa za Grčiće), nego smo produžili pravo još par stotina metara do mesta koji meštani zovu Majdan (kamenolom).
Tu je lepo mesto za kampovanje, 5 metara od reke. Ima zmija (i otrvonih), zato treba obratiti paznju kad se ide do reke. U reku se uliva jedan mali izvor, mada smo mi pili vodu direktno iz reke (mada je pametnije piti vodu iz tog izvora, jer se nekoliko kilimetara uzvodno nalazi jedno selo -Postenje).
Tura koju smo prešli za oko 7 sati (2 momka i 3 devojke, svi van kondicije) je sledeća: pravo uz Trešnjicu (sve vreme levom stranom) to usca Tribuće, pa zatim uzbrdo, dok se ne dodje na markiranu stazu, pa uzbrdo, uzbrdo, uzbrdo, do odličnog makadama, pa nizbrdo do Postenja i mostića na Trešnjici, pa preko mosta, pa uzbrdo, uzbrdo, uzbrdo, uzbrdo, odličnim makadamom. E posle dosta uzbrdice, dođe se na mesto odakle puca pogled na Drinu i Bosnu i odatle put kreće nizbrdo, nizbrdo, nizbrdo. Ako nekog zanima hranilište beloglavih supova, treba skrenuti desno i ići par minuta do jedne livade gde se baca meso za supove.
Put dosta krivuda, i sugurno može da se prepreči negde, ali mi smo išli putem. Taj put bi izašao na onaj most gde nismo skrenuli kad smo dolazili, ali smo mi skrenuli u jednu kuću da kupimo mleko i kajmak, i domaćini su nam rekli da je najbrže da se spustimo kroz njegovo dvorište, pa kroz šumicu pravo do Trešnjice i Majdana. I stvarno, ta prečica nam je baš prijala.
Pošto svi znamo da slike i mape govore više od svih reči ovog sveta…
