Istinita priča:

Sveštenik iz jedne crkve na Novom Beogradu se uoči praznika / slava najavljuje svojim parohijanima telefonom da će doći u njihov dom . Kad dođe u dom odradi par „aleluja“, poprska zidove „svetom“ vodom (česmovača) i uzme par stotina dinara.

Ovaj se najavio, ali mu je rečeno da zbog male bebe u kući ne dolazi nenajavljen, već da će mu biti rečeno kad može da dođe. Ipak se on pojavljuje posle par dana i zvoni besomučno na interfon (više puta po nekoliko sekundi). Preko interfona mu je rečeno da je mala beba u kući i da ne može da dođe gore. Ipak se on pojavljuje na vratima gde mu je opet rečeno da ne može da uđe u stan zbog bebe. Na smrknuto lice ukućuna on kaže:

„Zar se ne radujete što vidite svešteno lice?!“

Na ponovno podsećanje da je mala beba tu (i šta više bolesna) on kaže:

„Pa kako može bebi da smeta sveštenik“.

Ukućani su mu se zahvalili, a sveštenik se vratio neobavljena „posla“.

Sveštenik inače vozi novu VW Passat limuzinu.

ps: Isti sveštenik je prilikom krštenja dve sestre na pružen prilog za tu „uslugu“ cinično rekao (tražeći veči iznos):

„Ali ja sam krstio vaše dve kćerke“

Takođe je svojevremeno na sahrani prilikom služenja opela bacio dat novac pred svim ožalošćenima (jer mu je bilo malo). Novac je kasnije odnešen u njegovu crkvu (na slici dole) i dat kao dobrovoljni prilog.

Znam da se dobar glas daleko čuje, a loš još dalje, ali retko ko ima lepu priču o sveštenicima. Jedan izuzetak je mladi (lepi) sveštenik u Grockoj…

• Tweet