Ponovo je došao trenutak kada cu uci u svoju prvu pecinu. Prvi put je to bilo u prolece 2001, drugi put u prolece 2003. Ovaj put sam imao nameru da idem do kraja, jer prethodna dva puta nisam išao.
Ako ne znate, Buronov ponor se nalazi na planinin Miroc. Ide se autobusom do Belih voda i onda uzbrdo, nekih 45 minuta do škole. U blizini je pecina.
Ova akcija je bila jedna od letnjih akcija, a ono što je zanimljivo za nju je da je prisustvovala i ekipa iz Francuske.
Jera i ja smo prvi došli, tamo su se vec nalazili Slovenci i Tamara sa Izraelkom. Uskoro su došli i Francuzi, tako da smo bili zaisti multinacionalni. Više detalja o ekipi možete saznati na nekom drugom mestu, a ja cu pricati o mom boravku u pecini.
Ušao sam sa Pecom, Anom i cetvoro Francuza. Peca i Ana su opremali a mi smo išli za njima. Jedva sam cekao da dodjemo do dela koji ne poznajem, do pocetka vertikale na dnu dvorane sa blokovima. Ono što je meni fascinatno za ovu pecinu je to što je veca i šira što se ide dalje. Prvo puzanje, pa zatim širi deo, pa onda salomna dvorana kojoj se ne vidi ‘plafon’, pa zatim spuštanje kroz blokove i dole novi veliki kanal sa jezerima i aktivnim tokom, koji huci. Prvo jezero koje nije moglo da se ‘prepne’ smo prešli camcem, ali je zanimljivije bilo sledece jezero kroz koje smo gazili i pokvasili se skoro do glave, ali vredelo je. U jednom delu tog jezera se nalazi mali vodopad, ali sa jakim protokom, što je meni bilo fascinantno. Posle toga se nastavlja dalje kroz ogromni hodnik. Fantasticno! Na kraju se dolazi do vertikalice koja se spušta u jezero. To je nekih 2.5-3km od ulaza i oko 180m dubine.
Žao mi je što nisam duže ostao na akciji jer mi je to bila prilika da obidem vecinu vecih objekata na Mirocu, ali još uvek sam student, tako da ce biti vremena kasnije…
Vise o jamama na Mirocu, tj ASAK-ovim istrazivanjima, možete videti ovde http://www.asak.org.rs/karst/miroc/mirocpregled.html
