Ideja da istrčim polumaraton (21km) nije nova. Kad sam bio mlađi (tamo negde 1995-1999) sam trčao Beogradski polumaraton više puta. Rezultati su bili nebitni (2:20 +- 10min), cilj mi je bio samo da dođem do cilja. Pripreme su bile smešne, možda sam par nedelja pred trku trčkarao malo i to ne više od 5km. Sećam se da se poslednji put nisam ni pripremao. Doduše koleno me je zabolelo na 13.km i do cilja sam dohodao. (hm, možda je to bio početak mojih problema sa kolenom, no o tome u nekom narednom članku)
1999. je bilo Bombardovanje i tada je bila samo Trka zadovoljstva koju sam istrčao po kiši. Siguran sam da posle toga više nisam učestvovao na Beogradskom maratonu.
Na ova trčanja sam uvek išao sam nekim (Srđan, Peđa, Goran, Ivana…). Nismo se nešto previše pripremali jer smo bili mladi, aktivni (oko 20 godina) i mislim da takvim ljudima u tim godinama ne treba neka prevelika priprema ako hoće da stignu do cilja. Naravno, celu nedelju posle trke smo imali upale mišića, ali šta je to za mlade organizme 🙂
Tih godina sam išao ponekad na trčanje, najčešće uveče i to ako nisam imao neku sportsku aktivnost danima. Jednostavno mi je prijalo da se malo izduvam sa vremena na vreme. Ne smeta mi da to radim sam – takav sam tip.
Prošle jeseni sam, ni sam ne znam kako, odlučio da ponovo istrčim polumaraton. Sećam se da je par dana posle te odluke Memedović imao emisiju o svom polumaratonu. Naravno, ja sam se prvi setio, tako da je to samo slučajnost.
Pošto sam, u međuvremenu, postao stariji, a možda i pametniji, počeo sam malo više da čitam o treninzima, opremi i sličnim stvarima. Najviše informacija sam dobijao na našem, možda najboljem sportskom sajtu, trčanje.rs. Naravno tu ima i par stranih sajtova iste tematike (runnersworld…)
I tako sam ja počeo da trčkaram pored Save i Dunava. Nastavak teksta će većinu smoriti, ali možda se nađe i neko koga će zanimati – verovatno početnike u trčanju.
Prvih par nedelja se uopšte nisam zagrevao. Kod kuće sam se malo razgibao (oko 1 minut), potom bih izašao napolje i trčao dokle mogu. Naravno, tih prvih nedelja, je bilo malo trčanja, malo hodanja, da bi hodanje skoro potpuno nestalo sa vremenom (posle par nedelja). Zatim (kad sam mogao da trčim 7-8 minuta bez prestanka sam malo promenio trening. Nisam se uopšte zagrevao već bih istrčao i trčao/hodao do Dunava gde bih odradio vežbe zagrevanja i istezanje. Tek tada mi je počinjao trening. Ti treninzi su bili 3-10km dugi). Bilo je tu dugog sporog (LSD) trčanja, intervalnog trčanja (malo sprinta, malo hodanja, malo trčkaranja), malo Kuperovog testa i tako sam ja dočekao april i polumaraton. Grubo sam se pridržavao lakog plana za polumaraton
Na kraju sam ga i istrčao za 2:10 (rezultati – ja sam 987.)
