Već duže vremena hoću da probam da vozim po malo hladnijem vremenu. Do sada sam uvek vozio po suncu (u šorcu i majici). Zato sam početkom septembra rasklopio bicikl da bi zauzimao što manje mesta u hodniku (skinuo sam mu prednji točak, spustio sedište, iskrivio volan).
20. septembar, subota. Studio B pokazuje u gornjem desnom uglu 10º. Pogled kroz prozor: sve sivo, nema mnogo vetra. Branka otišla u Delta Siti. Eto prave prilike za vožnju po hladnom (a možda i po kiši).
Prvo pitanje : šta obući? Izbor je pao na staru trenerku, tanki polar uz telo, deblji polar (kao rolka) preko, 2 para čarapa (jedne duže, skoro do kolena), platnene patike za trčanje. Na gepek od bajsa sam spakovao staru tanku jaknu (sintetičku), kapu, onu kapu što može da se koristi i kao šal i tanke vunene rukavice. Na glavi kačket.
Vratio sam točak na bajs i krenuo napolje. Pravilo da se utvrdi da li si adekvatno obučen – ako ti je malo hladno kad izađeš napolje – dobro je, sam ispunio. Čim sam malo ubrzao, shvatio sam da mi je hladno na glavi i na šakama, pa sam se obukao. Tada mi je vožnja postala vrlo prijatna. Međutim dok sam vozio ulicom setio sam se da nisam zategao prednji točak kad sam ga vraćao na bicikl. Upravo u tom trenutku mi je autobus krenuo da trubi iza leđa, pa sam se baš istraumirao, skrenuo na trotoar i zategao matice. Kroz glavu mi je prolazila misao: šta bi se desilo da mi je točak ispao dok sam vozio po ulici, dobro je da nisam zaboravio zadnji točak da pritegnem…
Posle ovoga vožnja mi je ponovo postala vrlo prijatna. Nisam se znojio, čak mi se čini da sam išao lakše nego po toplom vremenu. Toliko mi je bilo prijatno, da sam odlučio da umesto vožnje do Ade, odem na Košutnjak i malo se mučim po uzbrdicama.
Usput sam prvi put, otkad vozim bajs po savskom keju, naišao na spuštenu rampu i voz kod tramvajskog mosta.
Izabrao sam uzbrdicu pored Hajdučke česme. Ubrzo sam prebacio u prvu brzinu (28 prednji, 32 zadnji) i polako počeo da se pregrevam. Ovom prilikom moram da naglasim da sigurno nema boljeg materijala za nošenje po ovakvom vremenu od polara. Jesam se oznojio, ali polar čuva toplotu za medalju. Kad sam se već obradovao što mi ovaj uspon dobro ide, naišao je još jedan, za koji sam bio siguran da je poslednji i da posle njega ide ona raskrsnica, ali sam odlučio da malo odmorim (crkao sam). Tu sam pokušao da napravim neki svoj foto sešn.
Â
Posle odmora sam nastavio dalje (mnogo lakše) i tu je bila raskrsnica, ali sam tada shvatio da je kiša počela da pada. U stvari ona je sve vreme moje vožnje po uzbrdici padala, ali je nisam u šumi primetio. Na svu sreću tu je bila jedna klupa sa nadstrešnicom, pa mi je prijalo da tu malo izblejim. Zamenio sam duks od polara sa jaknom.
Â
Kad je prestala kiša krenuo sam nizbrdo. Uh, kako mi je prijalo. Kad bi svuda bile nizbrdice…
Tada sam video natpis ‘Ski staza’ pa reših da vidim kako ona izgleda. Staza je naravno kratka, ali je bar pogled lep.
Â
Posle kafića, staza ide dalje u šumicu, pa reših da isprobam malo vanasfaltnu vožnju. Da li zato što je zemlja bila vlažna, ta kratka vožnja mi je prijala, ali sam se vratio na asfalt, i posle još jedne uzbrdice, sledio je novi spust (do one kafane sa vodenicom, gde leti ima labudova i pataka). Dok sam išao tom uzbrdicom, zemljani put se odvajao tamo gde sam bio uveren da se stiže do iznad vežbališta V2. Posle 50 metara novog kros kantrija, zaista sam se našao iznad V2, tako da sam sada video to vežbalište i iz ove perspektive.
 
U povratku sam svratio do prodavnice usred ničega gde su me dve čokoladne bonžite okrepile.
 
U povratku sam video ponovo ski stazu, ali iz ugla odakle sam je video već 100 puta.
Â
Na Brankovom mostu me je čekalo iznenađenje – lift radi!
Na Ušću je bilo neko takmičenje demo bendova (bar mi je tako zvučalo). Moram priznati da mi je baš prijalo da vozim uz zvuke EKV, doduše sa nekim greškama koje je čak i moje antimuzikalno uvo primetilo, ali naravno nikad ne bih vozio sa slušalicama u ušima. Usput je počela i kiša tako da mi se ispunila i želja da vidim kako je na kiši. Kiša nije bila toliki problem jer je sitna, ali je u kombinaciji sa vetrom baš neprijatno. Na svu sreću kuća je blizu…
Utisci: nije problem voziti po hladnom vremenu. Jeste lakše leti kad samo sedneš na bicikl, ali mi se čini da mi je bilo dosta lakše voziti po hladnom. Polar je zakon, moram ponoviti po stoti put. Pamučna majica bi se samo natopila i nikad se ne bi osušila, a polar i kad je mokar i dalje greje (svaki speleolog će vam to potvrditi).
Izgleda da ću se voziti ove jeseni češće nego što sam to mislio…
Ovu priču možete pogledati i na http://www.cikloberza.com/forum/viewtopic.php?f=1&t=1211Â sa dosta pametnih komentara u nastavku
ps: ova vožnja se desila 2008. godine. Posle toga jesam par puta vozio bajs po hladnijem vremenu, ali sam počeo da izbegavam vlažno i prljavo jer mi se ne pere bicikl često. Malo sam se razmazio, ali šta ćeš…
