Sećate li se prvih prenosa NBA lige na nekoj našoj televiziji? Pamtim nekad davno da su bili prenosi „neke“ NBA lige, komentarisao je neki Hrvat (valjda onaj Mutić), a igrao je Detroit protiv nekoga. Igrači su tada još uvek imali uske šorceve, bekovi su nosili plitke patike (Ajzea Tomas).
Usledilo je par godina pauze i NBA se vratio, mislim na 3K. Voditelji su bili Dragan Pešikan i Slobodan Å arenac. Mislim da sam tada i prvi put video emisiju NBA Action, i naravno na kraju 10 najboljih poteza tekuće nedelje.
Morao sam da izaberem neki tim koji ću da pratim i za koji ću da navijam. Izbor je pao na Phoenix Suns. Kako sam dopao do tog kluba je priča koja bi vas smorila.
Nekako se potrefilo da su Suns-i u to vreme bili najjača ekipa na zapadu. Charles Barkley, Kevin Johnson, Danny Ainge, Dan Majerle, AC Green samo su neka od imena koja su tada harala.
Znao sam im imena, univerzitet sa kog su potekli, skoro sve statističke podatke…
Svi pamtimo zakucavanje KJ-a preko Hakeem-a u plej ofu.
Nikad nisu osvojili titulu. I dan danas tugujem zbog poraza od Chicago Bulls-a sa Jordanom na čelu, ali onaj ko je pokopao Suns-e je bio John Paxson sa onom trojkom 🙁
Tad sam baš bio fanatik. Dovoljan je bio pogled na parket da odmah znam u kojoj hali se igra. Znao sam svaki klub, svaku diviziju, svaku konferenciju… Koliko sam puta dočekao jutro gledajući utakmicu. Još ako se igra na „zapadu“ pa je vremenska razlika još veća…
U srednjoj školi smo imali internu kladionicu u plej ofu. Pred svaki krug prognoziramo rezultate, pa to bodujemo…
Prvi URL koji sam ukucao u neki web browser (tačno se sećam mesta gde se to odigralo) je bio www.nba.com. Leleee… Gomila statistike na dohvat ruke. Uskoro sam se ohladio, pa sam prestao da pratim. Naravno Divca i Stojakovića u Sacramento Kings-ima sam gledao. Nervirao sam se kad Å akil „mune“ lakat Divcu, pa onda ona trojka…
Pre neki dan sam otišao na nba.com da vidim da li nešto prepoznajem. Promenili su format takmičenja, ima novih klubova, neki su klubovi promenili gradove… Pregledah spisak aktivnih igrača i naletih na par imena koje pamtim.
Kevin Garnett – Pravo iz srednje je  došao u NBA. To je tada bio izuzetak, sada vidim da je česta pojava. Zakucavao je, baš je bio jak.
Grant Hill – bio je velika nada, mislim da nikad nije imao sreću sa klubovima i povredam u kojima je nastupao.
Michael Finley – nešto najbliže idolu što sam ikad imao.
Jason Kidd – Uz John Stockton-a verovatno najbolji „plej“ kojeg sam gledao.
Juwan Howard – Poznato mi je ime, kad sam malo proguglao svega sam se setio (fab five Michigen Uni)Â
Shaq– šta reći o njemu. Sećamo se njegovih slobodnih bacanja, ali i veličine i snage.
Sad kad pogledam NBA utakmicu, mnogo mi je bezveze. Jesu oni fizički jači od svih ostalih, ali većina akcija se završava jedan-na-jedan, nerezonskim šutevima i sve se svodi na sirovu snagu. Ni kad sam ja pratio NBA nije bilo mnogo akcija (zona je bila zabranjena). Sećam se „čuvenog“ Čikagovog „trougla“. To je bilo najviše što sam ikad video od izrađenih akcija.
Verovatno to ima veze sa godinama. Tad sam bio napaljeni klinac, pikao sam basket u bloku, sve je bilo drugačije…
