Pocetkom marta odlazim sa drustvom na skijanje na Staroj planini. Tog dana je bila neverovatna magla, izuzetno gusta, uopste ne znam kako smo i zasto smo taj dan skijali, i zasto su bile otvorene staze, jos + nam je to bio i prvi dan na skijalistu, nismo poznavali staze… (mada svakako ova magla nije bila razlog moje povrede, ali mi je ostala urezana u pamcenju jer u zivotu nisam videla jacu maglu).  Nakon par sati skijanja i upoznavanja sa stazama (koliko-toliko), pred obelezenim delom za usporavanje i zaustavljanje, pocinjem da kocim (kolena ka unutra) ali mi se brzina i dalje ne smanjuje jer mi klize skije. Kako sam se bila uspanicila da necu stici da zakocim pre one narandzaste mrezice, mlataram rukama i cini mi se da je i stap na kratko upao medju skije i time doprineo mom padu. Padam sa desnim kolenom prema unutra. Pri padu sam cula da je nesto puklo u nozi. Ispravljam odmah nogu, i vidim da su mi sve kosti na mestu, sto mi je tog trenutka bilo najvaznije, samo da nesto nisam polomila. U tom trenutku prilaze drugarice, i momak iz gorske sluzbe na motornim sankama i pomaze mi da ustanem, mada ja vidim da mogu da koracam (ali i to da mi je jako nestabilno koleno, kao da se nesto jako isteglilo i da nema cvrstine u kolenu) tako da mi spustanje sa staze nije bilo potrebno koje mi je on ponudio. Posle toga ne osecam vise nikakav bol sem neku neprijatnost u kolenu. Da napomenem, da nisam neki profesionalac u skijanju, ali da sasvim solidno skijam.

Odlucujem da posetim doktora, jer imam jake bolove u kolenu kada trebam da cucnem, kleknem ili skocim. Ortoped radi ultra zvuk, test prednje fioke,Lahmanov test.. U izvestaju navodi: …Ligamentarna stabilnost imponuje ocuvana. Pozitivan test na leziju med.meniskusa. Ultra zvuk pregled desnog kolena: … LCL i LCM su urednog izgleda,bez jasnog prekida u kontinuitetu ligamenata.  ….

Dobijam lekove za bolove, kolagen i Biofreeze gel i naravno fizikalne terapije. (struja,magnet,tekar,kontrakcije misica)

Nakon 9 fizikalnih terapija, osecaj je bolji ali i dalje imam bol pri cucnju. Desava mi se da ako slucajno skliznem ili iscimam nogu da me noga posle toga boli ceo dan.

Ovog puta vec pomalo sumnjicava po pitanju rada ovog ortopeda, odlazim i govorim da imam iste bolove kao i kada sam prvi put dosla ali manjeg intenziteta. NA LICNI ZAHTEV, trazim da mi napise uput za MR.

IZVESTAJ MR: Manji IA izliv u suprapatelarnom recesusu zgloba kolena, bez znacajne proliferacije sinovije. PREKID KONTINUITETA TOKA VLAKANA LCA u regiji proksimalnog,femoralnog pripoja, sto uz eksenzivnu  kostanu kontuziju (najverovatnije u resorpciji) posteriornog aspekta lateralnog platoa tibije, kao i manje kostane kontuzije medijalnog kondia femura i glave fibule korelira MR  slici potpune rupture LCA. LCP je bez znakova rupture. LATERALNI I MEDIJALNI MENISKUS SU INTAKTNI. Medijalni i lateralni kolateralni ligament su uobicajene morfologije bez znakova rupture. …

Procitavsi nalaz MR odlazim ponovo kod ortopeda vidno uvredjena njegovom POGRESNOM dijagnozom i njegovom nestrucnoscu.  Ocigledno je da nije bio siguran u klinicku sliku mog kolena, ali ne vidim zbog cega onda on nije predlozio neku drugu analizu kojom bi se moglo ustanoviti tacno sta je povredjeno u kolenu?!? Nebitno…uglavnom… donesavsi svoj nalaz,  ponovo me pregleda , ponovo radi testove ali i dalje vidim da mu nista nije jasno…

Nakon svega ovoga, shvatam da je situacija krajnje ozbiljna i da mi je potrebna operacija.

Napomenula bih da nisam profesionalni sportista, ali sam izuzetno aktivna. Rekreativno igram odbojku, vozim bajs i trcim s vremena na vreme, volim skijanje, rolere i svaku vrstu sporta a sama pomisao a kamo li sugestija specijaliste, da ako zelim normalno da nastavim da funkcionisem potrebno je da se operisem kako kasnije ne bih imala vecih problema…

Pocinje panika, stres, raznorazna pitanja koja mi se motaju po glavi, sa 27 godina ovako nesto da mi se desi, o finansijskoj situaciji, bolovanju, oporavku itd itd…

ass dr med Miodrag Glisic

Nalaz: Desno koleno bez otoka, izliva,punih pokreta. Lachman test ++ , test prednje fioke +, nema jasnih znakova za ostecenje meniskusa. NC nalaz uredan.

Indikovano operativno lecenje u smislu artroskopske rekonstrukcije prednje uskrstene veze. Jacanje misica, dat savet.

Odlucujem da se operisem u Analife bolnici, kako bih izbegla preduge liste cekanja u drzavnim ustanovama, upute, zakazivanja itd.

Dan pre operacije vadjenje nalaza koji su potrebni, kupovanje staka, i dalje ne znam sta me ceka.

Dan operacije tacnije jutro je stresno. Vidis medicinsko osoblje kako je u guzvi, zuri po hodnicima, a ja u spavacici i papucama popunjavam svu onu papirologiju, potpisujem silne papire itd itd.

Anesteziolog dolazi po mene, popricali smo malo i zatim me odvodi u operacionu salu. Lezem na krevet, dobijam anesteziju u venu i posle kratkog vremena sam zaspala. Operacija je trajala oko sat vremena. Napravljena su 3 reza. . Graft je uzet sa strane. Srafovi su kalcijumski sto znaci da ce se oni tokom vremena resorbovati u kostima. Posle anestezije sam bila totalno izgubljena, kao na nekim ozbiljnim drogama.. Jezik mi je bio vezan, apsolutno nisam mogla nista da kazem i plakala sam jedno sat i po vremena. Razlicite su reakcije ljudi posle anestezije. Dobijala sam diklofenak za bolove, od kojeg jos uvek imam cvor na gluteusu. Nekoliko sati posle operacije dobija se blaga hrana , i uz sve to naravno infuzija. Takodje, 8h posle operacije sestre su donele CPM robot kako bih odmah isti dan vezbala savijanje noge… Ja nogu nisam mogla apsolutno da podignem i uzasno me je bolela da su mi suze isle, a iskreno nisam neka kukavica i imam veliku toleranciju na bol.

Tako da, taj prvi dan nisam savijala nogu,niti ustajala iz kreveta sve do kasno uvece.

Prvo ustajanje iz kreveta je bas bilo naporno, svako malo cimanje noge me je bolelo. Nisam uopste imala predstavu koliko mi je koleno nateceno, jer sam imala 2 elasticna zavoja, + 1 obican zavoj i mnogo debele gaze. Noga mi je od joda bila narandzasta sigurno 10 dana.

Sem noge, kicma me je bolela od lezanja, nezgodno mi je bilo da spavam na ledjima samo a da se ne pomerim ni malo… Na svakih par sati sam dobijala injekciju za bolove. Bolovi su bas cudni, nekako ne osetis bol da je lokalizovan u jednom delu, nego celokupna regija oko i iza kolena pa cak i malo ispod a i iznad je bolelo.

Sutradan ujutro sam pustena kuci.

Vec prvi dan od operacije se vidi atrofija misica, a tek prve nedelje kad skinu zavoj pa previju nogu vidis koliko se butina smanjila naspram druge noge.

Tih prvih par dana od operacije me je bolela noga, nezgodno sam spavala, budila se…ali sam uspevala malo da je savijem koliko su mi bol a i otok dozvoljavali a i oni silni zavoji.

Posle 5 dana sam se prvi put usudila da legnem na stomak…koja sreca 😀

Posle 4 dana od operacije sam isla na prvi pregled kod doktora posle operativnog zahvata i na vezbe na CPM robotu. Na tom robotu su vezbe pasivne. Nisu bile bolne tako, ali bilo je dana kada su preterali sa postavljanjem broja stepeni koji savija nogu, pa me je posle toga kidala noga od lista na dole.. Tacno onaj osecaj kao kad se isteglis previse.

List mi je bio bolan na dodir i sa prednje i sa zadnje strane, a stopalo mi je bilo oteceno i modrina se spustala ispod zgoba oko pete. To je proslo posle nekih nedelju dana.

1. nedelja od operacije je vise prosla u bolovima i izuzetno slabom kretanju uz pomoc staka. I naravno odlasku na terapije.

2. nedelja je bila malo bolja, zavrsile su se terapije, red je bio na meni da ja vezbam koliko mogu. Savijala sam nogu do granice bola koja je bila izuzetno niska. Uspevala sam da sednem na stolicu, ali nisam mogla nogu da savijem pod 90 stepeni, iako na CPM robotu smo dostigli do 100 stepeni. Ali ponavljam pasivno, aktivne vezbe su ipak drugacije.

3. nedelja. Konci su mi skinuti posle 20 dana. Malo je neprijatno skidanje konaca, jer se taman uhvatila krasta, a skidanjem konaca su se sve pokidale pa je bilo malo krvi, ali nista strasno. Vec bolje hodam sa stakama, na stolicu mogu da sednem sa savijenim nogama pod 90 stepeni. Pred kraj nedelje uspevam po stanu da hodam bez staka i prvi put se normalno kupam, i kvasim koleno.

4. nedelja Krecem na fizikalne terapije. Struja, ultrazvuk i savijanje noge uz pomoc fizioterapeuta. Koleno je i dalje jako oteceno, modrina sa unutrasnje strane i iza kolena. Ali vec imam pun oslonac na nogu i uspevam prvi put da hodam bez staka ali nesigurno, i da se penjem i silazim niz stepenice. Krace relacije setnje .Ne mogu dugo da stojim.Noga boli uglavnom na promenu vremena.

Mesec dana od operacije, kontrola kod doktora sve ok. Date preporuke za vezbe.

Vezbe sa fizioterapeutom su bile jako bolne i nikako nisam mogla da se opustim. Ali su mi izuzetno pomogle. Na fizikalne terapije i na mucenje savijanja kolena sam isla 2 nedelje.Pa nedelju dana pauze, pa jos nedelju dana.

5. nedelja. Pred kraj nedelje, konacno hodam sad vec sigurno bez pomoci staka, ali i dalje se vidi razlika kada hodam izmedju leve noge i desne -operisane noge. Fizikalne terapije i mucenje od strane fizioterapeuta i dalje traje. Svakog dana uspevam  sve vise i vise da savijem nogu. Uspela sam jednom da dodirnem petom o gluteus, vezbom kada kleknes pa probas da sednes na pete. To je bilo posle izuzetno mukotrpnog vezbanja tog dana, sa skoro 0 pauza i odmora , nekih sat vremena. Zakljucujem da mi 1h treba svakog dana dobrog savijanja kako bih mogla da savijem nogu skroz. Vozim bajs na otvorenom, malo boli na pocetku dok se koleno ne zagreje.

6. nedelja. Pauza od fizikalnih terapija, kod kuce vezbam sama ali se ne forsiram toliko. Debljina prsta mi fali do potpunog savijanja. Pocinjem da vozim i sobni bajs.

7.nedelja.  Jos nedelju dana fizikalnih terapija. Otok je dosta spao, sada jace osecam i struju i neprijatnost. Casica je uocljiva dosta. Cini mi se da se do 4 nedelje, nije uopste mogla videti od otoka. Mucenje se nastavlja, uspevam da dodirnem pete poslednjih 2-3 terapija (malo se karlica krivi, nesvesno bezanje od bola) Jos uvek ne mogu da sednem skroz na pete, punom tezinom,ima i dalje otoka iza kolena, verujem da me i to malo koci.

8. nedelja Nesto manje od 2 meseca od operacije. Odlazak na kontrolu kod dr Glisica. Sve ok,test prednje fioke -,Lahmanov test -. Dat savet za dalje vezbanje. Predlozeno jos mesec dana bolovanja.(sto bi znacilo ukupno 3 od pocetka) Potrebno mi je oko 45min do 1h da zagrevam nogu savijanjem, kako bih mogla da je savijem skroz. Kada ustanem ujutro na nezagrejanu nogu, mogu malo jace od 90 stepeni da je savijem. Inace, super je osecaj, konacno mogu da radim sve skoro pa normalno. Gledam da se postedim tako da ne nosim nesto tesko, da ne pravim nezgodne pokrete nogom, i rotacije. Jos uvek nisam potrcala.

9.nedelja Nastavljam sa vezbanjem, i vidim razliku u poteskoci kada savijam nogu, ako i jedan dan preskocim. Sada vec mogu duze relacije da setam, mogu cak i da stojim nekih sat vremena a da ne osecam nelagodnost u nozi. Takodje ne mogu ni dugo za racunarom da sedim; imam osecaj utrnulosti u nozi. Sada mi je potrebno 30 minuta zagrevanja kako bih dodirnula petama gluteus. Ne primetim sada razliku da mogu manje da savijem nogu ako napravim dan pauze, sto mi olaksava psihu, ali ne i dalji oporavak. Trudim se da nema ni dana pauze. Sto se tice, vezbanja i jacanja misica, nisam preterano bila aktivna po tom pitanju, cini mi se da mi je ok sto sam po ceo dan aktivna, vozim bajs, i malo lezim… Balans i stabilnost na operisnoj nozi je izuzetno dobra, nisam vise nesigurna u nogu, cini mi se da u tome i nema razlike izmedju leve i desne noge. Rana ok izgleda, mazem 2 puta dnevno melemom za oziljke od kad sam skinula konce, tacnije od kad je spala krasta nakon skidanja konaca. Oziljak lepo zarasta, na jednom delu se „razvukao“ kako kaze doktor, cenim da je to od vezbanja tj savijanja noge, nema od cega drugog.

10.nedelja Tokom savijanja noge, koje praktikujem svakog dana, potrebno mi je samo 15 minuta da je zagrejem kako bih mogla da dodirnem petom o gluteus. Cucanj je odlican, nema bola, ni nekog pritiska u nozi nakon zagrejane noge.

11. nedelja Primetila sam da nema razlike u savijanju noge , od doba dana. U pocetku sam radila samo ujutro, pa kasnije kada nisam stizala sam radila i uvece, tako da apsolutno nema uticaja na savijanje da li mi je noga odmorna ili umorna. 10-tak minuta mi traje zagrevanje do momenta kada mogu da dodirnem nogom o gluteus 🙂 !  Sada mogu i duze da sedim, da mi nije neprijatno, ali uz povremeno ispravljanje noge, cisto da se opusti.

12. nedelja  2 i po meseca od operacije…

Ove nedelje sam isla na kontrolu.. Akcenat na vezbanje u teretani, sa tegovima i opterecenjem…Jacanje misica pod obavezno da uvedem. I dalje sam na bolovanju, do jos jedne kontrole na koju idem za mesec dana. Ja se dobro osecam, skoro je sve pa kao i pre. Ne cimam se kao ranije zbog noge, nekih pokreta i to, vise puta i zaboravim da sam se operisala. 😀  Cucanj mi je malo tezi do kraja kad mi je nezagrejana noga, pa tu malo osetim neprijatnost, ali ne i bol. Kada silazim niz stepenice desava se da pukne nesto u kolenu, kao kad ispucas prste na rukama pa osetis olaksanje neko , e takvog je osecaja. Da potrcim mogu ali lagano, mislim da jos uvek koleno nije spremno ili ja nisam jos uvek spremna.. Jedino kod trcanja imam u glavi da moram da pazim na nogu, i da budem oprezna. Imam osecaj kao da jos uvek ligament nije dostigao taj nivo, da se tolikom brzinom kao sto je trcanje isteze i skuplja , pritom da se stvara i pritisak od strane kostiju i naleganja jedne na drugu. Mozda gresim, da napomenem,nisam medicinske struke, opisujem onako kako ja mislim da je.. A i vise puta sam se uverila da ono sto osecam ustvari i jeste tako, a da cesce pogrese doktori u vezi mog zdravlja nego ja 😀  Uglavnom, koleno je jos malo nateceno, vidi se to tek u poredjenju sa drugim kolenom. Imam iza kolena, na mestu gde se savija i gde je bila modrina i dalje crno.. Tamna je koza u tom predelu bas (?!) Ali nadam se da ce proci vremenom.

Nastavljam svakodnevo sa savijanjem noge, vozim sobni bajs povremeno,ali ne bas svakog dana. Pocela sam da vezbam celokupno noge, u smislu jacanja misica. Pronasla sam po internetu vezbe koje mogu kod kuce da radim. Time se bavim od sad pa do daljnjeg.