Poslednjih godina imamo pravu ekspanziju postavljanja teretana na otvorenom u Beogradu (a verovatno i u Srbiji). Street Workout postaje vrlo popularan i internet je prepun klipova mišićavih momaka i devojaka koji su ojačali i zvajali svoje telo vežbajući samo napolju „na šipkama“, kao npr. ovi momci Back to the Basics .

U Beogradu je za ovaj vid rekreacije zaduženo JKP Zelenilo i ovde ću prikazati sprave koje oni postavljaju i ukazaću na prednosti i mane pojedinih modela.

Vratila i razboji

Ova dva rekvizita se najviše koriste i trebalo bi da razne njihove varijante zauzimaju barem 75% prostora u fitnes parkovima. Na prvi pogled tu ne bi trebalo da bude problema. Imamo obična vratila i razboje, ali imamo i funkcionalne horizontalne merdevine.

Zatim imamo i hibridne merdevine sa različitim razmacima između prečki i delove za propadanje

Ali zato imamo i veliki promašaj, koji se na žalost, trenutno najčešće postavlja, koji em izgleda ružno, em je nefunkcionalan.

Evo kako na toj spravi izgleda osoba od 188cm.

 

Problem sa ovom spravom je što je neko pokušao da kopira ovu spravu

Negde imamo taj tip sprave koji se može normalno koristiti

Šta je problem? Niko to nije testirao. Ručke su previše blizu „zida“ pa kolena udaraju u njega. Taj zid služi da se čovek nasloni na njega, ali fale rukohvati i drške (koje vidimo na poslednje 3 slike) i onda se rade trbušnjaci. Uz malu modifikaciju bismo dobili funkcionalnu multi spravu za trbušnjake, zgibove i propadanja, ali dobili smo spravu na kojoj ne može ništa da se radi, plus što je ona uvek u kombinaciji sa nefunkcionalnim klupama (koje ću opisati u nastavku teksta)

Klupe

Klupe su trenutno najproblematičniji rekviziti. Prva „crvena“ serija je bila najbolja. Imali smo klupe za leđnjake i trbušnjake i one su bile anatomski prilagođene za osobe različitih visina.

Ono što je važno kod klupa za trbušnjake je da se stopala mogu učvrstiti u liniji sa pravcem kojim se pružaju leđa ili iznad te linije, nikako ispod. Znate ono kada legnete na pod, pa stopala stavite ili pod krevet ili u sali za fizičko pod najdonju prečku onih švedskih merdevina koje stoje uza zid.

U poslednje vreme se pojavila „debela“ serija koju karakterišu debele šipke koje čine konstrukciju. One imaju ogroman problem sa delom za stopala jer je prosto nemoguće zaglaviti stopala na dobar način.

E sad, da li ja ne znam da ih koristim, ali kod ovih sprava vi nemate gde da uglavite noge. Tj, možete, ali to je vrlo nezgodno.

Očigledno je da deo za stopala treba da drži samo jedna cev i ona mora da ide po sredini da bi se stopala stavila oko nje. Primeri su dole. Ove klupe (bela je naša) nisu baš funkcionalne za trbušnjake jer su stopala ispod tela, mada su ove klupe dobre za istezanje leđa.

Kose klupe za leđnjake su bolje nego vodoravne, ali pogledajte dole kako treba da izgleda deo za stopala (a gore s vidi kako se dečko u belom muči da se prstima održi, a desno ja demonstriram nepraktičnost i neudobnost). Stopala moraju nekako da se učvrste i ova ploča sa graničnikom za pete je odlično rešenje. Na kraju se vidi naša verzija te kose klupe, ali nagib nije dovoljan, a iskreno, nisam nikada video nekoga da vežba na njoj. Ostale sprave sa te slike su zaista OK.

Ostali rekviziti se zaista retko koriste. Nisu previše funkcionalni osim „hodalice“ koju mnogo vole penzioneri i sprave za veslanje koja je na žalost na većini vežbališta propala jer se ne održava.

Ostale pokretne zelene sprave su najblaže rečeno – bezveze. Neke su u prilično opasne jer se nezagrejana i neutrenirana osoba može lako ušinuti na njima.

Na kraju bih pokazao stare sprave u Beogradu, a slobodno bih rekao i najfunkcionalnije i najizdržljivije. Uvek ima ljudi koji vežbaju. Vratila sa različitom debljinom prečke, razboji sa različitom širinom i drvene klupe na kojima može svašta da se radi. Samo je potrebno zameniti po neku dasku na klupi svakih 10-ak godina. Poslednja slika ( VESNA LALIĆ / RAS SRBIJA) u nizu je sa Košutnjaka i verovali ili ne, ove dve stare sprave se koriste više nego sve nove koje su postavljane oko trim staze.