Dobar dan svima.

Pre nego iznesem detalje o svojoj priči, pre svega bih želeo da se zahvalim osnivaču a i svima vama koji pišete na ovom forumu.

Elem, povredu sam doživeo početkom decembra 2018. na košarkaškoj utakmici, u pitanju je bila povreda bez kontakta, uvrtanjem zgloba kolena prilikom promene pravca kretanja. U tom trenutku nisam čuo ono čuveno pucketanje, sto me je malo utešilo da nije ništa ozbiljno. U tom trenutku, oslonac na povredjenu nogu nije bio moguć, uz pomoc drugara sam se odvezao kuci. Narednog dana, bol se povećavala da bi se nakon 2-3 dana pojavio otok sa svih strana kolena, da čašica uopste nije bila uocljiva. Poslusao sam savet drugara koji je vec prošao povredu te prirode, da odmorim par dana, stavljam obloge… Tako je i bilo, ali ni posle nedelju dana nije bilo pomaka, nisam imao potpunu ni fleksiju niti ekstenziju, a oslonac i dalje nemoguc. Posle 10 dana sam otišao kod ortopeda, koji nije uspeo da postavi tačnu dijagnozu, od silnog otoka i bolova zbog kojih nisam bio opušten, ali je zaključio da se radi o veoma ozbiljnoj povredi i naveo me kod Dr Srdjana Ninkovica.

U tom trenutku sam se i ja pomirio sa time da je povreda ipak ozbiljnije prirode, tako da sam za 3 dana otisao kod dr Ninkovica u MC Kliniku na pregled, koji je za bukvalno 45 sec ustanovio da je doslo do totalne rupture prednjeg ukrstenog ligamenta i povrede medijalnog meniskusa, te me je uputio da odradim MR.Na MR se pokazalo isto sto je i dr Ninkovic ustanovio pregledom, ruptura LCA i „bucket-handle“ ruptura medijalnog meniskusa. U razgovoru sa dr Ninkovicem, imao sam samo jednu opciju, operacija, što zbog daljeg normalnog zivota, posto imam 27 godina, i zato sto zelim i dalje da se bavim sportom. Rečeno mi je da jačam sto vise kvadriceps i krajem januara 2019. stavljen sam na listu cekanja za operaciju, rečeno mi je april ili maj 2019. da ocekujem poziv.

Vreme  je prolazilo, ja sam vezbao sto sam vise mogao, da bih sto spremniji usao u sav taj proces, da bi krajem maja pozvonio telefon i sestra na telefonu je rekla 7.6.2019 termin za operaciju, na sta sam naravno pristao. Dolazak dan ranije oko 10h, hrana do 15h, voda do 00h. Operacija je radjena u KCV Novi Sad, na odeljenju ortopedije sa traumatologijom. Na dan operacije probudili su nas oko 5:30, bilo nas je trojica toga dana na programu, ja sam bio prvi. Oko 9h sam pozvan da se spremim i podjem u salu. Svi smo primili spinalnu anesteziju, i u toku operacije sam bio svestan i cak razgovarao sa anesteziolozima. Sam zahvat je trajao nesto vise od sat vremena, da bi nakon povratka u sobu, pola sata od izlaska iz sale dosao fizioterapeut i rekao „DIŽI NOGU“ sto sam uspeo bez ikakvih poteskoca, plus je i anestezija jos „radila“, da bi u toku popodneva skroz popustila, kada smo i imali prvi obrok. Za bolove smo dobijali redovno terapiju na 4h, ali i pored toga prve noci nije bilo sna, na sta sam vec bio pripremljen.

1. dan nakon operacije ,08h ulazi fizioterapeut, i pocinju vezbe na kineteku, do 30° prvog dana, a svakog narednog dodajemo +6°.Nakon vezbe na kineteku, fizioterapeut nas podize na stake i obucava za pravilan hod na njima.Bolovi i dalje jakog intenziteta.

2. dan Mnogo bolji osecaj, bolovi polako prestaju, samostalno ustajemo iz kreveta, radimo set od 4 vezbe u 3 serije koje nam je pokazao fizioterapeut 2x na dan.

3-7 dan Svakim danom je bio bolji osecaj, da bih nakon 3 dana prestao sa terapijom za bolove, koji se javljao samo u toku vezbanja, ali je bio podnosljiv.

3. dan

Nakon 7 dana sam izasao iz bolnice, kod kuce radim 2x na dan set vezbi koje nam je pokazao dr Borko Vukosav, koji nam vodi rehabilitaciju i kod koga idemo na redovne kontrole po pozivu. Prva kontrola 6 nedelja nakon operacije.

7. dan

11. dan

Danas mi je 12. dan nakon operacije, uspeo sam da postignem 90° i polako se oslanjam na operisanu nogu…

Na kraju bih zeleo da se zahvalim dr Srdjanu Ninkovicu i njegovom timu, kao i celom odeljenju ortopedije sa traumatologijom, na izuzetno visokom stepenu profesionalnosti.

Potrudio sam se sto krace, ako neko ima dodatnih pitanja, izvolite…