Sledi nastavak priče o jednoj naizgled uspešnoj operaciji.

Rekoh sebi ovih dana da se moram oglasiti posle 4 i po godine od operacije u koju sam usla u najmanju ruku pozitivna i optimisticna ( sto se da videti po mojim pocetnim postovima), jer ipak bih jedna od onih malera…

Iako je moj oporavak tekao po planu prva dva meseca, posle toga se sve iskomplikovalo. Provela sam preko 4 meseca po fizikalnim terapijama ali i dalje nikako nisam mogla da se vratim na stanje bez bola kada savijem nogu preko 100 stepeni. Osecala sam i neki cudan bol u predelu zgloba kolena, posebno kada skroz ispravim nogu pa krene da ide malo u neki minus stepen ako se to tako zove. Nastavila sam da vezbam da postignem pun obim pokreta kolena (dakle da mi stopalo dotakne pozadinu, sto sam bila oduvek sposobna da uradim pre operacije), ali se to nije desilo jos naredne TRI GODINE. Traumu koju sam imala jer ne mogu da cucnem ja ne mogu opisati recima. Valjda ce vam znaciti ako vam kazem da sam svako drugo,trece vece sanjala da uspevam da cucnem. Posle tri godine, slucajno sam cucnula i plakala zbog tog dogadjaja jedno 5 minuta bar. Zvucace nekima to jako smesno ali ljudi stvarno, dok nesto, koliko god bilo sitno,ne izgubite, ne znate koliko vam je znacilo.

Jako bitna informacija je da sam ja, u momentu svoje povrede, bila pro sportista. Kada je proslo 6 meseci koliki je minimalni oporavak, naravno da su sve ocekivali da cu se vratiti na teren i u neku ruku vrsili presiju, ali kako zaboga? Mene je koleno i dalje bolelo…vreme je prolazilo i prolazilo i nista se nije menjalo. Na kraju sam prihvatila to kao trajno stanje i da ce me koleno zauvek boleti. I da cu okaciti patike o klin. Posle nekih dve godine, pokusala sam malo da treniram, cisto radi aktiviranja…nista preterano jako, samo neke lagane fitnes vezbice. Posle par dana, koleno mi se upalilo i narednih mesec dana sam bila ubedjena da sam opet nesto povredila posto nisam mogla da savijem nogu, posebno kad ustanem ujutru, bolovi su bili uzasni.No ipak se to posle tih mesec dana smirilo…

Epilog moje price

U periodu od 4 i po godine od kada sam operisala prednji ukrsteni ligament, preko tri godine sam provela u bolovima i nemogucnosti da povratim pun obim pokreta. Poslednjih godinu i malo vise mi je koleno relativno ok. Sta znaci relativno? I dalje postoje periodi kada nicim izazvano boli i postoje pokreti od kojih moze da zaboli. Casica mi iz nekog razloga cesto nije ok ali pokusavam da je ignorisem.

Pre dva meseca, okurazena solidnim stanjem noge, pocela sam aktivno da treniram u teretani. Posle mesec dana treniranja, opet je nesto puklo u kolenu (pri banalnom pokretu kod kuce) i za sada sve ukazuje na to da mi je pukao medijalni meniskus ( pri prvoj povredi mi je pukao lateralni i on je saniran prvom artroskopijom). Sta ce dalje biti, videcemo.

Sta vam verovatno niko nece reci, sto nije ni meni rekao pre operacije a onda,kada sam se zalila na te sitnice, skoro svi ranije operisani su mi pricali- pa imam i ja taj problem:

  1. Posle duzeg sedenja/stajanja, moze vam se desavati da noga zablokira odnosno da imate problem da nastavite hodanje zbog bolova od jednog istog polozaja noge duze vreme (posebno je izrazeno kod duzeg sedenja). To mi se desavalo bez izuzetaka prvih 2 godine od operacije, sada nije tako nepodnosljivo.
  2. Mozete imati bolove u casici i generalno casicu koja leluja. Posebno ko ne povrati kvadriceps sto pre.
  3. Mozda nikada nikada ne uspete da povratite punu fleksiju. Dakle mozda vise nikad ne uspete da cucnete.
  4. Moze vam se desiti da od anestezije izgubite osecaj u jednom delu noge…konkretno, meni je desni deo potkolenice utrnuo i jako slab osecaj imam tu cak i kad me neko iglom bode.

Sada se pitate da li bih nakon svega ovoga opet pristala da operisem prednji ukrsteni? Najverovatnije ne. Odnosno, dala bih sebi godinu do dve vremena da vidim kako funkcionisem (jer za potrebe mog stanja bez profi sporta mogla sam ziveti i bez prednjeg ukrstenog), pa bih onda odlucila da li operisati nogu. Ako ne bih imala neke od gore navedenih tegoba koje su kod mene nastale posle te operacije a ne pre (meni je prvo radjena samo artroskopija i razmak je bio oko godinu dana, a za to vreme sam bila skroz ok), najverovatnije ne bih radila acl rekonstrukciju i pozdravila bih se sa sportom odmah tad sa daleko manje stresa. To opet ne znaci da ne bih zaradila neku novu povredu pri bilo kojoj obicnoj nesrecnoj aktivnosti i nekom bezveznom pokretu jer je manja stabilnost kolena bez tog ligamenta. To se nikad ne zna…

Ovo vam je moje,sada zaokruzeno iskustvo, i jedna prica koja nema bas happy end kao mnoge. Ne zelim da uticem na bilo koji nacin na iciju odluku o operaciji,i NEMOJTE NA OSNOVU MOJE PRICE DONOSITI ODLUKU JER JE OVO MOJE ISKUSTVO.Naravno da poznajem ljude i sa dobrim iskustvima. Mozda treba samo da ga imate u vidu kad pocnete da razmisljate o operaciji. Barem da bi pitali svog ortopeda kada vam sav pun samopouzdanja saopsti koji su benefiti operacije- A STA DOKTORE MOZE DA KRENE PO ZLU?

Svakako, istrazujte, obavezno sve u detalje ispitajte svog ortopeda i stavite na papir za i protiv stavke, nemojte dozvoliti da vas drugi nagovore i “ poduce“ sta treba raditi, sami donesite odluku.

P.S. Savet odnosno iskustvo za sve ljude koji ce pokusati da naplate osiguranje…

Kad odete u osiguranje, reci ce vam da zavrsite lecenje pa da dodjete da naplatite. HA HA HA!

Super fora,t.j, ako odnesete dokumenta o povredi pre operacije,kada je na magnetu ili nekom artroskopijom potvrdjeno da vam je pukao prednji ukrsteni ligament, imate (lupicu procenat jer se ne secam) procenat invalidnosti 15%. Kada odradite operaciju, procenat invalidnosti vam sapada na 5%, posto ste, da kazemo ˝sredili stvar˝.
Suma sumarum, kod osiguranja idite pre nego sto popravite koleno (ako imate nalaz na kom pise da nema ligamenta), ne potom jer cete uzeti daleko manje para.

Srecno i svima zelim brz oporavak