Povredio sam koleno na fudbalu u julu 2015. godine, pošto sam uspeo da odem sa fudbala na nogama, a takođe sam mogao da vozim kola mislio sam da nije ozbiljnija povreda. Kako otok ni posle pet šest dana nije spadao i osećao sam bolove u kolenu otišao sam na pregled na KBC Bežanijska Kosa ( KBC BK ), gde me je pregledao ortoped dr Bokun. Snimio mi je koleno rendgenom i i konstatovao da nije teža povreda i preporučio mi je samo fizikalnu terapiju. Ja sam išao u lokalni dom zdravlja na fizikalnu terapiju i to dve ture od po dve nedelje ( vežbe u sali, struje, laser itd. ) i otok mi je stvarno spao, bolovi su skoro nestali ali ja nisam mogao da se spustim u pun čučanj, imao sam utisak da će koleno da mi pukne od pritiska.

Početkom septembra sam otišao na more i forsirao sam plivanje kako bih ojačao mišiće. Po povratku sa mora isti problem nemam punu fleksiju kolena. Po savetu prijatelja lekara i po njegovoj preporuci krajem septembra idem na pregled kod načelnika službe ortopedije na KBC BK dr Slađana Timotijevića. On mi je uradio stvarno ozbiljan pregled kolena, odnosno rotirao ga je do granice bola na sve strane i odmah je posumnjao na prednje ukrštene ligamente. Dao mi je nalog da uradim MR kolena kako bi se postavila prava dijagnoza. MR sam odradio privatno jer bih inače čekao oko šest meseci da dođem na red. Na snimku MR se videla povreda odnosno nagnječenje meniskusa i povreda na prednjem ukrštenom ligamentu, koji samo što nije pukao. Uz dogovor sa Timotijevićem zakazana mi je artroskopija kolena za 20. Decembar kako bi se rešio problem fleksije kolena. Zbog radova na odeljenju ortopedije odložena mi je artroskopija i urađena je 18.01.2016. godine. Artroskopiju su mi radili sa spinalnom anestezijom pa sam mogao na ekranu da pratim tok intervencije, dobra stvar je što su mi meniskusi, čašica i hrskavica bili u odličnom stanju ali je na artroskkopiji utvrđeno da mi je pukao prednji ukršteni ligament.

1456042080754Svi koji prime spinalnu anesteziju treba da znaju da moraju da leže na leđima bez podizanja glave skoro ceo dan, što je veoma naporno i stvara bol u leđima. Inače posle artroskopije koja je rutinska operacija, nisam osetio velike bolove i već sutradan sam otišao kuću na oporavak.

Uz dogovor sa hirurgom Timotijevićem odlučujem da mi uradi ligamentoplastiku ACL i zakazujemo operaciju za 19.02.2016. godine. Mišići noge su mi inače atrofirali zbog povrede kolena iz Jula, a naročito posle artroskopije.

Primljen sam na KBC BK 18.02.2016.godine i odmah su mi urađene pripreme za operaciju. Operisan sam 19.02.2016. i opet sam napravio grešku i prihvatio spinalnu anesteziju, bio sam svestan čitavog toka operacije što uopšte nije prijatno, a posle operacije isti problem sa ležanjem bez podizanja glave. Moja preporuka je da tražite potpunu anesteziju.

Prvi dan posle operacije sam najgore podneo, posle 4 – 5 sati popustila je anestezija i počeli su bolovi, dobio sam sredstva protiv bolova kroz braunilu i bilo je podnošljivo ali u toku noći nisam mogao da zaspim od bolova, zaspao sam tek pošto mi je sestra u toku noći dala injekciju diklofena.

1456047083874Sledećeg dana, bila je subota, bolovi su bili podnošljivi sve do trenutka kada su me odveli na rendgen pa sam morao sa kreveta da siđem na kolica, gde sam pri svakom pomeranju noge imao jake bolove. U nedelju me je obišao Timotijević i terao me je da podignem nogu što ja nisam uopšte mogao, mišići nisu slušali. On mi je podigao nogu i rekao mi da je zadržim u vazduhu, što takođe nisam mogao, posle čega ju je samo pustio da padne na krevet. U trenutku sam bio mokar od bolova. Rekao mi je da moram što pre da vežbam da ojačam nogu i odmah me je podigao iz kreveta na štake i pokazao mi je kako da hodam sa osloncem na operisanu nogu. Inače dr Timotijević pravi rez samo sa prednje strane, odakle uzima i graft i nisam imao dren posle operacije.

Trećeg dana od operacije u ponedeljak tokom vizite Timotijević mi je ponovo tražio da zadržim nogu u vazduhu. što ja nisam mogao pa je usledilo još jedno „ispuštanje“ noge na krevet. Toga dana sam otpušten na kućno lečenje sa kontrolama i previjanjem na tri dana. Kod kuće bolovi nisu bili jaki, imao sam mali bol u listu prilikom prva dva koraka, ali i ti bolovi su nestali desetak dana posle operacije. Prvu kontrolu imao sam u četvrtak 25.02.2016. godine i tada sam uz pomoć doktora Timotijevića, koji je bio jako uporan, uspeo da podignem nogu ravno uz velike bolove. Do tada sam kod kuće nogu uspeo da pomeram samo bočno bez dizanja. Posle ovoga napredak je bio vidljiv iz dana u dan. Na sledećoj kontroli 29.02. već sam mogao bez problema da podižem nogu i dobio sam savet lekara da što više vežbam kvadriceps, odosno da podižem zategnutu nogu. Dve nedelje posle operacije skinuti su mi konci. Hodao sam uz pomoć štaka tri nedelje, a onda sam kod kuće počeo da koristim samo jednu štaku, a napolju sam koristio obe. Tokom pete nedelje, uz saglasnost fizioterapeuta sam prestao da koristim štake.

image-9af82872220a8d707c716df33d8b6d4cca06f44044e58e5dafac89f77cd529fe-V10.03. sam išao na pregled kod fizijatra u dom zdravlja i određena mi je fizikalna terapija i to krio terapija, električna stimulacija mišića, kinezi terapija i interferentne struje. Dobio sam dozvolu da sve vežbe radim kod kuće jer su mi bile poznate od ranije, kao i da vršim masažu kolena ledom.

Sa fizikalnim terapijama sam počeo u domu zdravlja 4 nedelje nakon operacije i još uvek idem na iste. Na kontroli kod hirurga sam bio 06.04. i on je bio jako zadovoljan stanjem mojih mišića, fleksija mi je bila na 110 stepeni , ali kod ekstenzije je bilo kašnjenje za 1 stepen pa mi je pokazao koju vežbu da radim kako bi mi se opustile zadnje tetive, što je dalo rezultate već za dva do tri dana. Dobio sam dozvolu da počnem da vozim sobni bicikl 30 minuta dnevno pod manjim opterećenjem, a što se tiče bazena plivanje mi je zabranjeno godinu dana jer Timotijević kaže da postoji mogućnost da se od plivanje rastegne ligament zbog načina na koji ga je on povezao.

Uvođenjem sobnog bicikla uz ostale vežbe koje radim i fizikalnu terapiju dobijam sve veću snagu u nogama, sledeća kontrola kod dr Timotijevića mi je 11.05. i tada ću najverovatnije da započnem sa pravolinijskim trčanjem uz saglasnost lekara.

Inače odlučio sam se za operaciju ligamenata iako uskoro punim 40 godina iz razloga što nemam nameru da se odreknem svojih navika koje podrazumevaju skoro svakodnevne intenzivne treninge.

Pozdrav Nebojša