Konacno se nakanih da napisem i moje iskustvo nakon operacije. To sam obecala da cu da uradim jer sam ovdje procitala mnogo savjeta i Vasih iskustava. Ovo je jedno iskustvo iz Crne Gore. Sve je radjeno u Klinickom centru kod Dr Kezunovica. Pa da krenem.

Prednji ukrsteni ligament lijevog koljena sam povrijedila prije 15 godina, jos dok sam profesionalno igrala odbojku. Pri doskoku, sve je popucalo a meni se cinilo da nisam ni dotakla parket kad se to desilo. Elem, noga je natekla toliko da od otaka nije moglo na snimku nista da se vidi. To je sve sanirano i uradjena artroskopija gdje je ociscno koljeno, skinut prosuti meniskus i potvrdjena povreda predjeg ukrstenog ligamenta. Dr Kezunovic mi je to radio, kao tada nas klupski ljekar. Tada je ustanovljeno da ligament nije skroz pokidan i da se drzi na jednoj tankoj niti. Nakon toga napustam odbojku i odlucujem da se ne operisem. Koljeno mi je konstantno ispadalo, ali kako je bilo cisto, nije oticalo i ja sam se vrlo brzo navikla da ga kad ispadne vratim. Bol nije bio veliki pa sam izdrzavala.

U medjuvremenu je proslo 15 godina, a ja se ugojila 30 kg ! Poceo je kuk da boli! Sto od moje kilaze, sto od konstantog nepravilnog hoda iz straha da koljeno ne iskoci. I tako ja rijesim da konacno sredim koljeno. I taman kad sam to rijesila, 19. januara 2015. pri obicnom pokretu u sred dnevne sobe (rotacija bez pomijeranja stopala) meni je opet iskocilo koljeno. Iako je to bilo vec 100 put da mi iskace koljeno, ovog puta sam odmah skontala da je drugacije. Nisam mogla da ga vratim. Sve tehnike koje sam sama zadnjih godina skontala nisu funkcionisale. Koljeno je ostalo zaglavljeno i oteklo je mnogo vise nego ikad zadnjih 15 godina. Sacekala sam dva dana uz jake bolove i otisla kod mog dr. Dao mi je anesteziju u koljeno i fizicki sa svojim tehnicarem i uz neke cudne pokrete koje mi je rekao da radim, vratio koljeno na mjesto. Tada mi je reko da sad htjela, ne htjela moram na operaciju. Medjutim, on je je bio uporan da se operacija radi tek nakon sto se ova povreda sanira. I tako, ortoza, pa polako ja dodjem do nekog stanja gdje me ne boli vise koljeno ali ga vidno vucem. MR sam slala i na Banjicu i kod Milankova, svi su rekli isto.

Odmah posle operacije

Nakon sto sam se raspitala i edukovala, odlucila sam da ne zelim graft sa patele i to rekla mom dr, koji se slozio da radimo graft sa tetivama kvadricepsa. Operacija je zakazana za 11.maj.2015. Klinicki centar Crne Gore. Tamo sam se prijavila i kako jos nisam bila na redu zbog nedostatka operacione sale (renovirao se Urgentni blok pa su im uzeli neke sale) ja sam otisla kuci uz dogovor da me zovu kad dodjem na red. Sledeceg ponedeljka, zovu me da dodjem. Operacija je bila u utorak, 19.05.2015. u 15:00h. veliki problem je bio sto sam debela. operacija je trajala 2,5h i u sred operacije je pocelo da krvari. Do tad nisam bila svjesna zasto mi svi pricaju da treba da smrsam. Ja sam to shvatala da mi govore zbg oporavka, ali kako sam bila sigurna da imam jaci kvdriceps i od aktivnih sportista, nisam se puno oko toga opterecivala. Elem, na pola operacije Dr Kezunovic kaze da ne zna hoce li moci da nastavi, ali ce mi ocistiti koljeno i drugi meniskus koji se prosuo. Medjutim, nakon toga on ne odustaje i zavrsava operaciju. svi su na odeljenju znali kako su se tog popodneva namucili oko mene. Al eto, zavrsili su. On je bio jako zadovoljan operacijom.

Konacno su me vratili u sobu. Nakon dva sata dosao je Dr da me pita je li mi prosla anestezija i kako sam i da cim mi prodje anestezija dignem nogu. Nakon toga opet mozda dva sata je dosao i pomogao mi da dignem nogu. Nista me nije boljelo do negdje pola 10 uvece. nakon toga nastaje kosmar. Ja ne smijem da primam Trodon, koji je glavni lijek protiv bolova na tom odeljenju. Sve kombinacije koje sam primila nisu mi ublazile bol. Na kraju jedan divni mladi covjek, medicinski brat otisao je negdje i pozajmio Zodol(nije ga bilo na ortopediji) i napravio koktel Novlgetol+Zodol, koji me je malo smirio. Nakon toga moji donose Zodol jer mi je on jedini spas protiv bolova.

Prvi dan nakon operacije, drenovi

Sjutra je bilo katastrofa. Mada sam odmah digla nogu i sve sto su od mene trazili, imala sam nenormalne bolove. Tog dana mi vade prvi dren i kao da mi je malo lakse. Otac mi donosi stake i ja sama ustajem odmah, da vidim mogu li 😀 Posto sam u zivotu hodala sa stakama vec 4 puta znala sam i kako se ustaje, hoda, vraca u krevet, tako da me nije bilo strah. Nakon toga, negdje popodne dolazi fizioterapeut i kad sam mu sve to rekla, rekao je da sam trebala da sacekam 24h (doktor mi je rekao da mogu kad hocu ako mislim da mogu da ustanem), ali da sam sve odradila kako treba. Pokazao mi je vjezbe, al posto je vidio da sam spremna dosla, tj da sam sve proucila sta i kako, nije se puno cimao. Tog dana sam ustala do wc a tri puta. zvuci vrlo dobro, ali ako vam kazem da se ne secam ni ko me je zvao tog dana, ni ko je dolazio ni sta sam pricala, znacete kakave sam bolove imala. Dobijam temperaturu. Opet ludilo, nespavanje… Sjutra je bilo malo lakse kada mi je skinuo i drugi dren. Cudilo me je da tako brzo skidaju drenove jer je iz koljena izvukao mnogo tecnosti i logicno je bilo da cu nakon toga da oteknem. To se i desilo. Temperaturu imam konstantno. Opet nespavanje.

Dolazi petak, kod nas su to bili praznici i cetvratak i petak se nisu radili, a onda vikend. Odeljenje ostaje na dva dezurna dr koji su u sali i operisu nekog mucenika iz udesa. Meni je vec bolje. Zovem glavnu sestru i pitam je kad cu kuci. Ona ne zna. Ja insistiram da idem kuci pa cu organizovati svu terapiju. Uz dogovor sa dr tako se i desilo. Nisam mogla da stojim na nozi niti da je savijem, pa sam organizovala privatna ambulantna kola da me voze kuci. Bukvalno sam presla iz kreveta na nosila, pa onda sa nosila na moj krevet kuci. Primam svu terapiju kao i u bolnici i kontrola u ponedeljak.

3. dan

Bitna stvar je da vam u bolnici svi pricaju da vjezbate, vjebate, vjezbate. Ja kako sam imala temperaturu, vjezbala sam,ali se meni to cinilo nedovoljnim. U subotu oko 5 mi staje temperatura konacno i oko pola8 uvece ja krenem da vjezbam. I ja sivonja, bukvalno shvatila ono vjezbaj, vjezbaj. Imala sam goste iz Bg i sva ponosna pokazivala sta ja mogu. Nista me nije boljelo, nisam prelazila granicu bola, mozda malo, ali nista strasno. Vjezbala sam vise od pola sata,sva srecna sto ja to mogu. Medjutim, nakon toga kada sam krenula da ustanem do wc, Katastrofa. Bol, nevjerovatan, gori nego prvog dana. jedva sam se vratila i to na jednoj nozi i bukvalno pala u nesvjest u krevetu. Ujutru je bilo isto, mozda malo lakse, ali ipak sa mnogo jacim bolom nego prije vjezbanja. Zovem da pitam sta sam napravila, kazu mi da ako mi nije oteklo da je u redu i da ne vjezbam. Sjutra je ionako kontrola. Na kontrolu opet nisam mogla da odem bez ambulantnih kola. To me je bas onako spustilo,ali sam razmislila i rekla sebi da je bolje da me voze ka pecivo nego da se povrijedim. A i bila sam svjesna da sam debela i da to kod nas debelih ide teze. Na kontroli je sve proslo ok, rekao mi je da sa PRETJERALA sa vjebama i da malo usporim. I tako ja sebi dam dva dana odmora od vjezbanja. E sad, ja ne znam jesam li ja nerealna ali ja to dizanje noge po 10 sekundi 10 puta ne racunam nesto previse. To sam radila mozad tri puta dnevno. Za dva dana sam bila kao nova. Ali bukvalno.

Famozna subota kad sam pretjerala s vežbanjem, 4. dan

Pocela sam da mazem Gavez tinkturu i mast i otok je poceo da pada. Masirala sam nogu svako vece, po sat-dva.Od srijede sam pocela sama da radim vjezbe koje sam ja misila da treba. Vec sam savijala koljeno i ispravila ga skoro skroz, mogla da stojim na nozi bez staka i sve lakse mi je padalo hod sa stakama, nisam previse oticala. U cetvrtak sam prvi put ustala i otisla do dvorista, na stakama naravno. Nije mi bilo previse naporno. Uvece sam napravila par koraka bez staka, na sta su se svi prisutni zgrozili. Samo sam htjela da vidim mogu li. U petak sam vec setala oko kuce. Usla sam u auto da vidim mogu li. Smarta sam namjenski kupila jer je automatik. Usla sam bez veceg napora. Prebacila auto ispred kuce, zakljucala, izasla, presla tri stepenice i usla u kucu. Majka je rekla da sam luda, ali meni nije bilo prenaporno. Sve vise osjecam da mi stake ne trebaju, ali me malo strah bez njih. Danas je subota, evo probudila sam se i pisem vam ovo. Nocas sam se okretala dok spavam i bukvalno zgnjecila operisanu nogu pa me malo jutros boljelo dok nisam odmorila nogu, Sad cu da rucam pa idem da uhvatim krug oko kuce. Ne planiram da idem nigdje do ponedeljka, predostroznosti radi, ali sam smislila da u ponedeljak idem sama na kontrolu i da vozim !

Eto, tako sam ja prosla. Moram samo da vam kazem da je moj misic i dalje jak, da nije atrofirao i da mi vjerovatno to sve pomaze. Mislim da je tu i dr odlicno procijenio jer me nije onako povredjenu operisao nego je insistirao da se oporavim pa onda operacija. Elem, svaki dan je laksi i laksi. U ponedeljak mi skidaju konce i jedva cekam da se to desi pa da mogu normalno da vjezbam.

Pozdravljam vas puno i ako nekog nesto zanima neka pise.

• Tweet