OPERACIJA KOLENA (LIGAMENTI I MENISKUS) – PROFESOR MIROSLAV MILANKOV, NOVI SAD

Uvodna napomena : iz nekog razloga autor ovog teksta je članak uklonio bez obaveštenja. Pošto dobijam dosta pitanja u vezi Miroslava Milankova, tekst ću ponovo objaviti (interent cache je sjajna stvar), ali ću ukloniti ime autora i delove koji nisu toliko bitni za operaciju.

Prenosim iskustvo *** iz Novog Sada.

Zdravo svima!

Pre skoro 12 godina, još dok sam bio klinac, pokidao sam prednje ukrštene ligamente. Trenirao sam odbojku, nisam bio zagrejan, doskočio sam na petu i od moje vriske i galame zanemela je cela dvorana.
Otišao sam na RTG i posle snimka rekli su mi da sam uganuo koleno. Uslelo je par pokušaja da se koleno namesti. Nosio sam steznik neka 2 meseca i tad sam počeo da hodam bez štaka.
Dete kao dete, odmah otišlo u dvoranu (hajde, samo ću jednu da smečujem) i napravi novu katastrofu. Tada sam pokidao i ono što nije bilo pokidano (pretpostavljam).
Iza toga slede godine amaterskog bavljenja atletikom, trčanje na kratke staze.
Nisam imao nekih većih problema jer sam imao jake kvadricepse i nije bilo promene smera kretanja. Sve dok nisam oboren u trci od strane drugog učeniska.
Novih par meseci korištenja štaka, više se ni ne sećam koliko dugo sam ih nosio.
I tako, kaže doktor Košutić sa VMA da ja ligamente moram da operišem. To je bilo još 2003. godine
Tad krenem u srednju školu, ne mogu ih operisati sada kad idem u srednju školu, imam obaveze.
Krenem na fakultet, pa, ne mogu ni sada, moram završiti fakultet.
Završio fakultet, ne mogu ni tada, počeo sam da radim. :)
Međutim, koleno je za tih 10 godina, koliko mi je trebalo da shvatim da više nema šta da se odlaže, sve više propadalo.
Nisam mogao ni pravolinijski da trčim. Dok spavam, prilikom pokreta u snu, koleno je samo od sebe „iskakalo“ (meniskus se odlomio i ti parčići su upadali gde treba i ne treba).
U avgustu prošle godine odem kod profesora Miroslava Milankova. Čovek pogledao koleno, kaže: „Prednji ukršteni i ko zna šta još.“ Operacija košta oko 200.000 dinara ako hoćeš da te operišemo odmah ili da te stavimo na listu čekanja pa kad te pozovemo.
Na listi čekanja sam bio 15 meseci. 13.11.2014. je zazvonio telefon. Odmah sam znao ko je. Na pitanje da li mi odgovara 20.11.2014. sam odgovorio potvrdno i onda kreće trka i frka… Vadi nalaze, idi kod lekara ovog, kod onog ali je opet sve nekako išlo lagano.
Dan pred operaciju, došao sam na kliniku i čitav dan čekao ništa. Papire koje sam sakupio, predao sam i rekli su mi da sačekam profesora Milankova da me pregleda. Čekao sam par sati (šta je tu je), čovek pregledao i to je to.
Govore mi da mogu da odem kući ali da se vratim kod drugog lekara da mi uzmu anamnezu. Mlađi ortoped Vranješ prilikom uzimanja anamneze i pregleda kolena utera strah u mene toliko da sam se budio na svakih 15 minuta čekajući operaciju.
Rekao mi je da tako nestabilno koleno još nije video. Da su pokidani i prednji i zadnji ligamenti i da se ko šta desilo sa meniskusom i hrskavicom. Ispostaviće se da je delimično bio u pravu.
Obzirom da živim u Novom Sadu, nisam morao da spavam na ortopedskoj klinici nego sam mogao da spavam kući a da se u 7 sati pojavim na klinici. Od 17h nisam smeo da jedem a od ponoci ni da pijem.
Dolazim do dela vezanog za operaciju. Dolazi medicinski brat Mićko i pokušava da mi stavi braunilu. Vena puca. Kaže, nije uspeo nijednu da stavi tog jutra.
Bio sam treći na programu za taj dan. Došao sam rešen da uzmem opštu anesteziju međutim, na kraju sam se opredelio za spinalnu nakon nagovora anesteziologa.
Operacija je trajala 45 minuta. Ligament je presađen sa patele. Stavljeni su i titanijumski šarafi. Izvađen je jedan osrednji deo meniskusa koji je pravio problem svih ovih godina. Hrskavica na butnoj kosti je imala degenerativne promene.
Zadnji ukršteni ligamenti nisu bili pokidani.
24 sata se ne sme pomerati posle spinalne anestezije. Koleno ne boli al zato leđa rasturaju. Dobijam gusku ali nema šanse da išta odradim po tom pitanju.
Tek posle par sati kad sam se usudio da se okrenem na bok u cilju prevencije pucanja mokraćne bešike, počelo je istakanje 6 litara vode i 1.5 litar infuzije.
Toliku vodu sam popio da me ne bi bolela glava posle anestezije.
Predveče dolazi profesor Milankov i kaže: „Diži nogu gore!“.
Ja: „Ne mogu!“
On: „Moraš, to je od nerada!“ :)
I tu mi pomogne i morali smo svi da dižemo nogu.
Slika1
Sutradan, savijanje noge na Kinetecu.
Prvi dan posle operacije i odmah 30 stepeni. Neprijatan osećaj ali nije bolelo. Izašao sam iz bolnice nakon 5 dana, trebalo mesta za druge pacijente.
Evo, 11 dana od operacije ja savijam preko 90 stepeni, što je i više nego što je planiralo.
slika3slika2
Nakon dva dana se vadi dren. Nije bolelo, al da je neprijatno gledati kako izvlače 20cm iz kolena – neprijatno je. Koleno je oteklo, postoje hematomi na zadnjoj lozi i celom listu koji samo sto ne pukne. (Slika4)
Petog dana, kad sam izlazio, koleno je bilo kao na slici ispod:
slika5
11 dana od operacije, koleno izgleda ovako:
slika6
Za bolove smo dobijali Zodol. Jednu veče i Trodon, da malo spavamo. Imali smo jaku postavu u sobi, sastavljenu od 5 mladića ispod 30 godina i 5 deda svi stariji do 70 godina. Bez Trodona, tu nema spavanja.
Tako uvežban orkestar prvoklasnih hrkača ne verujem da ću više ikad sresti u životu. Al’, svi smo bili neverovatno veseli obzirom gde smo se nalazili. :)
Osoblje, odnosno medicinske sestre i burazeri… Pa ljudi, nije njima lako, verujte mi. Šta ti ljudi rade a kako na kraju s njima pacijenti postupaju…
Ne znam, ja ne bih mogao.
Pozdravljam Sandru, drugu Sandru, Jelenu, Draganu, Boška, Lazu pa i Mićka iako ne zna da ubode venu, kad je trebao Zodol da donese, donosio ga je odmah. Ko bude išao na operaciju, tražite Zodol, ne junačite se.
Profesor Milankov… Pa taj čovek je prezauzet.I opet stigne sve. I da popriča, i da pokaže vežbe, da dođe nedeljom ujutru i nedeljom uveče da nas obiđe. Taj dan je operisao devet ljudi.
Malo li je? Svima je dao broj telefona da ga obaveštavamo kako napreduje oporavak. Uredno odgovori na svako pitanje u roku od odmah, svaki put. Dubok naklon.
Sam oporavak kolena i vežbanje, preuzima sportski lekar i lekar ekipe FK VOJVODINA, Borko Vukosav :)Ispočetka ide 6 vežbi, možete ih naći na YT, neko krišom snimio jer on ne voli da se snima (meni nije dozvolio):
Posle 3 nedelje ide kontrola, vađenje konaca. Izmedju 4. i 5. nedelje moramo odbaciti jednu štaku. Šeste nedelje ide ponovo kontrola i na tu kontrolu se dolazi bez štaka i ne bi trebalo da neko primeti da smo uopšte operisani pre 6 nedelja.
Tako su nam rekli prof. Milankov i doktor Vukosav.
Hvala obojici!
Za kraj, poruka za one tek treba da se operišu:
Nemojte čekati, uvek će biti nešto važnije. Ne boli uopšte kao što sam ja čitao da su pisali neki ljudi.
Ipak, mora malo da boli, neko vam je uopravo razmontirao koleno. :)
Ja sam pre operacije išao u teretanu godinu dana i spremao se za sve ovo. Ipak, posle deset dana, moj kvadriceps je neprepoznatljiv.
Od prilično žestokog mišića sad imam puding, kao što vidite na slikama.
Dakle, vežbanje, vežbanje i samo vežanje. I pre, i posle operacije.
A evo i komentara na članak
milankov-komentari