Pre putovanja dobro treba izvagati da li se više isplati ići kolima, ili nekim prevoznim sredstvom.

Troškovi ako se ide kolima

  • gorivo
  • putarine (i trajekt)
  • parking
  • potencijalni kvarovi

Troškovi ako se ne ide kolima (avion, voz, autobus)

  • cena karte
  • prevoz od i do stanice (aerodroma)
  • u zavisnosti koliko stvari nosite i prtljag se može naplatiti

Ne dozvolite da vas neke od ovih stavki zavaraju. Naime dnevni parking u centru gradova je vrlo skup (do 25e), a ako ne znate nekog lokalca teško ćete naći besplatno mesto na mestu koje vama odgovara.

Putarina ima mnogo i evro po evro i to se nagomila. Za tačan iznos koristite sajtova kao što je viamichelin.com

Ako idete avionom i našli ste povoljnu kartu, proverite kako je aerodrom povezan sa centrom grada i do kada gradski prevoz (ako postoji) ide. Često se može desiti da taksi do grada platite više nego samu kartu.

Takođe treba proveriti težinu prtljaga i koliku torbu možete da unesete sa sobom u avion.

Kada sve ove troškove uzmete u obzir dođe se do zaključka da se za 3 osobe finansijski više isplati ići kolima (grubo rečeno). Naravno ovde razmatramo samo kontinentalni deo Evrope. Grčka ostrva do kojih se stiže trajektom zahtevaju malo složeniju računicu jer su troškovi trajekta dosta visoki, ali ako ne idete kolima, na većini ostrva su vam ista skoro neophodna pa tu dolazi u računicu cena rent-a-kara.

Postoji jedna začkoljica ako idete kolima. Naime vozač(i) neće baš biti u stanju da voze celu noć ili dan i odmorni dođu na odredište. Takođe, ne može se očekivati da posle celodnevnog obilaska nekog grada vozač sedne u kola i vozi 6-7 sati.

autoput 2

Kola pružaju veću slobodu i možete poneti mnogo više stvari. Niste vezani za tačne dane i sate polaska, možete lakše organizovati izlete do okolnih mesta. Naravno, kad ste mladi nije problem staviti ranac na leđa pa ići do lokalne stanice, ali sa godinama to postaje naporno.

Ako idu dve osobe gepek normalnog automobila bi trebalo da bude dovoljan da sve stvari stanu. Ako idu tri osobe, sigurno neće sve stati u gepek, a ako idu 4 osobe, osobe na zadnjim sedištima će sigurno deliti prostor sa nekim torbama. To se može rešiti krovnim koferom, koji nije baš jeftin, a i malo povećava potrošnju goriva zbog smanjene aerodinamike.

Ako idete kolima i planirate da spavate u više mesta dolazimo do organizacije prenoćišta. U doba interneta turističke agencije su vam nepotrebne. Postoji mnogo sajtova za rezervaciju smeštaja, i svi oni slično funkionišu. Ne morate više dana unapred planirati, dovoljno je veče pred polazak potrošiti 10-ak minuta (a i manje kad se izveštite). Pretpostavljam da ste se pre puta upoznali sa gradovima koje planirate da obiđete. To su po mom mišljenju znamenitosti i gradski prevoz. Mnogi gradovi se mogu obići peške, ali ako ostajete više od 2 dana moraćete da koristite gradski prevoz. Pošto idete kolima možda ćete pomisliti da vam gradski prevoz nije potreban, međutim parkinzi su skupi (od 2 evra na sat), gužve u prevozu su velike, a gradove ćete kroz korišćenje gradskog prevoza mnogo bolje upoznati i videćete pravu dušu grada.

Ako gradovi imaju metro mnogo ćete uštedeti ako izaberete smeštaj van centra. Sa metroom se u centar sa periferije stiže za maksimum 20-ak minuta, a metro obično ide na par minuta i skoro uvek se sedi. Autobusi su sporiji, ali pomoću njih bolje upoznate grad.

Kod biranja smeštaja imajte u vidu sledeće stvari

  • Blizina centra / stanice prevoza
  • Parking
  • wi-fi
  • Ocene

Iako mnogi napišu da imaju „free parking“ to često nije tako. Obično se u opisu napiše kakav parking imaju, a ako nemaju napišu da postoji privatan parking u blizini koji se naplaćuje. Parking je u gradovima privilegija, pa se zato hoteli trude da to istaknu ako imaju.

autoput tunelTakođe obratite pažnju i na wi-fi. Često se nekako provuče ili se mora čitati između redova da wi-fi-ja nema u sobama već da ga ima samo u holu. Tu ocene drugih korisnika dolaze do izražaja jer mnogi komentarišu kvalitet internet veze.

Ocene koje vidite su realne. Tu nema „muljanja“ jer se u slučaju mahinacija vrlo lako izgubi mesto na sajtu za rezervisanje. Naravno ne gledajte smeštaj ako ima manje od 20-ak ocena. Naravno da postoje ljudi koji vole da ocrne hotele, pa su česte zamerke da je doručak očajan, parking uzak i slično, ali ipak gledajte koje ocene preovladavaju i ne zaboravite da uvek ima više ljudi koji vole da ocrne nego da pohvale.

Posebnu pažnju obratite na slike, naročito kupatila jer se tu odmah mnogo vidi, a kupatilo je bitno mesto.

Ja ću opisati moj postupak rezervacije putem sajta booking.com . Unesem ime grada i datum dolaska i odlaska. Kad dobijem spisak svih smeštajnih kapaciteta u filterima štikliram parking i wi-fi pa sortiram po ceni. Pogledam mapu gde su obeleženi svi hoteli i vidim da li je u centru, tj da li je blizu metro stanice. Kad nađem par njih koji mi odgovaraju po lokaciji, pogledam slike i pročitam par poslednjih ocena gostiju. Proverim da li hotel ima svoj parking i ako nema, a mnogo mi odgovara sve ostalo pogledam lokacije parkinga u blizini i cene istih.

autoput 1  Ovde bih spomenuo da u mnogim gradovima postoji opcija Park & Ride, tj P&R. To su jeftine garaže (par evra dnevno) na obodima grada, ali uz metro stanice. Ako ostajete duže, a gradski prevoz je odličan moćete i P&R uzeti u obzir. Postoji i opcija da parkrirate van centra, tj van zoniranog dela, ali to vi već procenite da li vam se isplati. Gde god da ostavljate kola, nemojte ništa ostaviti navidljivom mestu u njima ni na minut. Tu naročito mislim da neke torbe, torbice, novčanik i slično.

Sad dolazimo do vrlo pipave stavke – snalaženje u nepoznatom gradu. Ako u grad ne dolazite kolima, lako ćete pratiti uputsva kako do dođete do hotela jer to skoro svi napišu (npr: uđete u autobus, izađete na toj i toj stanici, pređete u  metro, pa izađete tu i tu, i 2 levo ulica je vaš hotel). Kad dolazite kolima, situacija je mnogo komplikovanija. Možete da nabavite plan grada i u dobrog navigatora (suvozača) nađete svaku tačku. U teoriji zvuči lako, međutim teško je nabaviti detaljnu kartu nekog grada u koji putujete. Ako znate kojim putem ulazite u grad, možete sa Google mapa skinuti uputstva koje će vas voditi do odredišta. Da ste me pitali pre par godina rekao bih da vam je to najbolje rešenje. Međutim mnogo je komotnije rešenje korišćenje GPS uređaja sa mapama. GPS aplikacija se može instalirati na većinu „pametnih“ telefona i lake su za korišćenje. Ako promašite neko skretanje, aplikacija odmah nalazi novi put i vaši suvozači mogu da uživaju u gradu u koji ulazite, a ne da gledaju u mapu i svako skretanje. Ja GPS uključujem pre ulaska u grad.

Na autoputevima vam GPS ne treba jer su oznake vrlo jasne. Ako ne idete autoputem, oznake su i dalje vidljive, ali će vam i papirna mapa biti od koristi. Pre ulaska u kola pogledajte uvek mapu i locirajte bitne tačke puta (velike gradove pred kojih prolazite) da se ne biste morali zaustavljati kod svakog skretanja i petlje i pitati kuda dalje. Naravno da možete držati uključen GPS uređaj sve vreme puta, ali ja to ne praktikujem. Volim da uključim sva čula dok vozim, a i šta ako se GPS pokvari (ipak je to elektronski uređaj).

Ipak, za snalaženje u nepoznatom gradu GPS je ogromna pomoć. Obično uz mape dolaze i bitne tačke kao što su benzinske pumpe, parkinzi, restorani koje mnogo olakšavaju vožnju. Prilikom rezervacije smeštaja unesete adresu hotela u GPS i pre ulaska u centar grada uključite GPS i uštedećete vreme i živce. Nekad će se desiti da su u toku neki radovi, ili da je neka ulica u međuvremenu postala jednosmerna. U tim slučajevima je GPS velika pomoć. Takođe uzmite u obzir da niste baš mentalno najjači kad ulazite u neki grad posle višečasovne vožnje, pa ne mojte očekivati da će vam orijentacija biti na nivou, kao ni brzo razmišljanje tipa „kuda sad“. Pre puta se detaljno upoznajte sa vašim GPS uređajem, tj aplikacijom. Isprobajte ga u gradu u kojem živite i što ga više čačkajte. Naravno potrudite se da uvek imate najnovije mape.

Što se tiče vožnje tu se sve zna. Pauze svakih 2 sata, obavezno da jedan suvozač bude budan i „zabavlja“ vozača. Imajte spreman sitan novac, kao i dosta sitnog keša za putarine. Naime, negde platne kartice ne prolaze, ili se koriste neke njihove kartice. Zato gledajte na naplatnim rampama oznaku gde su nacrtane novčanice i kovanice ili čovek koji sedi, a izbegavajte one koje imaju kao neke kartice i one koje omogućavaju prolazak bez zaustavljanja.autoput naplata

Dobro birajte društvo za putovanje kolima. Bićete dugo zajedno i moraćete dosta da pričate. Takođe spremite i dosta muzike. Ako vaš auto nema USB priključak za MP3, narežite dosta muzike na CD ili DVD (u zavisnosti šta imate u kolima). Ako vaš radio ne može da pušta MP3, postoje uređaji, tzv MP3 FM transmiteri koji se gurnu u utičnicu i u koji se stavi USB sa muzikom, pa uređaj emituje talase koje hvata vaš FM radio.

Ako imate USB priključak u kolima, onda je mnogo lakše. Imate USB memorije velikog kapaciteta veličine nokta, koje kad gurnute u utičnicu skoro i ne primećujete (i ne smetaju). Takođe postoje i USB utičnice koje možete koristiti za punjenje vaših telefona ili GPS uređaja. Te USB utičnice se postavljaju u utičnicu za upaljač i možete da punite telefon, dok vam USB sa muzikom svira, tj ne morate da koristite USB utičicu za MP3 i za punjenje. I nemojte štedeti na muzici što više to bolje.

Pre puta proverite kolika su ograničenja na putevima u zemljama kroz koje prolazite, koji su važni brojevi telefona (pomoć na putu, policija), vidite da li vam se isplati da posedujete AMSS karticu , kolika je dozvoljena količina alkohola u krvi (grubo računajući malo pivo, čašica žestine ili čaša vina su dozvoljeni), ali bolje ne pijte ništa jer i male količine alkohola utiču na reakcije, a za jedan sekund na autoputu pređete 50-ak metara. Ne zaboravite ni putno osiguranje, a ako idete kroz Makedoniju i Bosnu (i još par nekih zemalja) potrebna vam je zelena karta osiguranja. Za svaki slučaj imajte i međunarodnu vozačku dozvolu, a ako ne vozite svoj automobil i dozvolu za upravljanje tuđim vozilom u inostranstvo. Mnoge zemlje zahtevaju i uređaj za gašenje požara, pa nabavite i njega (zlu ne trebalo)

Na autoputevima je nepisano pravilo da nećete dobiti kaznu ako idete 10% iznad ograničenja, verovatno znate da otprilike toliko i brzinomer pokazuje veću brzinu od realne (proverite sa GPS-om ako ne verujete). Držite odstojanje, prilagodite brzinu uslovima na putu i nema da brinete.