Novi Beograd je do 90-ih, što se tiče parking mesta bio mesto iz snova. Svaka zgrada je imala predviđen prostor za parkiranje koji je bio dovoljan za sve stanare. Kola su se ostavljala unutar zgrada (u garažama) ili na parkinzima oko njih. Blok 30 (završen krajem 70-ih godina prošlog veka) ima garažu ispod cele svoje površine. Vrlo važna stvar za taj period je što je auto bio luksuz i porodice sa 2 automobila su bile retkost.

Dolaze mračne 90-e i počinju da se grade neki stambeni blokovi bez rešenja za parkiranje. Ako su i postojali projekti za podzemne garaže, investitori su tu štedeli, pa ih nisu realizovali. Bilo je bitno samo prodati stan ili poslovni prostor. Pošto nije bilo dovoljno mesta za parkiranje, automobili su počeli da osvajaju zelene površine. Umesto zelenila, po kojem je Novi Beograd prepoznatljiv, posle svake kiše dobijali smo blatnjave parcele i blato se počelo širiti po trotoarima. Automobili su počeli da se parkiraju na trotoarima, blokirajući pristup ulazima. Taj trend se, na žalost, nastavio i do današnjih dana i prisutan je i u centralnim gradskim opštinama.

Mene lično kao osobu koja do pre godinu dana nije koristila automobil, već bicikl i gradski prevoz, taj problem nije mnogo doticao. Počevši da vozim svakodnevno automobil, prvo sam se čudio kako nema dovoljno mesta, i zašto, npr u Bloku 30 moram da kružim i tražim parking mesto kad skoro svi stanari imaju svoj parking u garaži ispod. Taj problem sam iskusio i u drugim delovima naše opštine. Vrlo brzo sam sagledao sve činjenice i došao do zaključka koji sam opisao u prethodnom pasusu.

Najveći problemi nastaju tamo gde imamo na malom prostoru poslovni i stambeni prostor. Jedan od najboljih primera je prostor duž Bulevara Zorana Đinđića i okolne ulice. Na tom potezu imamo zgradu MUP-a i nekoliko velikih poslovnih zgrada sa „jakim“ firmama gde većina zaposlenih dolazi kolima na posao. Njihovi klijenti uglavnom, takođe dolaze kolima. Postojeći parking prostori nisu dovoljni, pa je nepropisno parkiranje postalo pravilo u tom delu Novog Beograda.

Postoje i primeri stambenih blokova gde parking mesta ima mnogo manje nego stanova. Stanari Bloka 34 (između Carine, auto puta i Studenjaka) po projektu bi trebalo da parkiraju kola u nikad završenoj garaži pored autoputa, a unutar bloka regularnih parking mesta ima vrlo malo, pa se zauzimaju livade, trotoari, interne saobraćajnice i platoi ispred zgrada.

Veliki deo Bežanijske kose takođe vapi za parking mestima. Problem je naročito izražen blizu pijace i oko hrama Vasilija Ostroškog.

Vikendom je problem i parkiranje oko tržnih centara (Blok 70 i Delta City) kada trgovci i kupci zauzimaju mesta na koje se inače stanari parkiraju jer nema dovoljno mesta na parkingu (u garaži) tržnog centra.

Uz ove objektivne probleme, postoji još jedan problem, a to je bahatost nekih vozača, koji ne biraju način da parkiraju što bliže svom mestu stanovanja ili odredištu. Ako nema regularnog parking mesta ispred njihovog ulaza ili kafića oni će parkirati na najbližu slobodnu zelenu površinu, trotoar ili biciklističku stazu. Ovo ponašanje se ne kažnjava u većem broju slučajeva, što samo povećava bahatost takvih vozača. Ista stvar se dešava i sa dostavnim vozilima koja, po pravilu, stanu na „par minuta“ na trotoar ispred lokala.

Takvo parkiranje ugrožava ostale učesnike u saobraćaju. Nepropisno parkirana vozila blokiraju pešake, bicikliste, majke sa decom, a ponekad smanjuju preglednost i drugim učesnicima u saobraćaju.

Svi ovi uzroci problema sa parkiranjem (nedostatak parking mesta, bahatost i nekažnjavanje) se prepliću i čine jednu spiralu koja se sve više širi i preti da potpuno preovlada. Majke sa decom moraju nekad da rizikuju i pređu sa trotoara na ulicu, biciklisti takođe, a usled manje preglednosti postoji i šansa da vozači ne vide druga vozila ili pešake i prouzrokuju saobraćajnu nezgodu.

Ovaj tekst je izašao u avgustovskom izdanju Novobeogradskog magazina, a nastavak teksta možete pročitati u tekstu posvećenom rešenjima problema sa parkiranjem na Novom Beogradu

• Tweet