Da počnemo sa činjenicima. Novi Beograd ima nešto manje od 40km biciklističkih staza. Novi Beograd je (uglavnom) ravan. Klima je umereno kontinentalna, sa 2173 sunčana sata godišnje i 30-40 snežnih dana. U teoriji to znači da je Novi Beograd idealan za prevoz biciklom od mesta A do mesta B tokom većeg dela godine. Ipak, ne viđamo baš toliko mnogo ljudi koji svakodnevne poslove obavljaju na biciklu. Evropski gradovi sa nepovoljnijom klimom i više brda su preplavljeni biciklima i na svim slikama ćete obavezno videti ljude u odelima, žene u haljinama na štiklama kako voze bicikl. O uzrocima ove nesrazmere (koja se poslednjih godina polako smanjuje) nećemo pisati ovde, već ćemo vam uz neke savete pomoći da tu nesrazmeru smanjimo.

Zabluda 1: Kako da koristim bicikl svakodnevno kad se oznojim i posle kraće vožnje?

Da li se oznojite posle šetnje? Potrebno je manje od mesec dana redovne vožnje da se priviknete na bicikl i vozite opušteno bez znojenja. Naravno potrebno je adekvatno se obući i tu ne mislim na skupe biciklističke šorceve i dresove. Ako vam je hladno kad izađete napolje, ne brinite. Posle 5 minuta će se telo dovoljno ugrejati, tako da je potrebno obući se kao da je 5-10 stepeni toplije. Ako je vrućina, ne brinite, kretanjem ćete se samo više hladiti. U šali se može reći da će klima uređaj na biciklu brže raditi što brže vozite. Naravno, izbegavajte koristiti bicikl za duže lokacije u najtoplijem delu dana, a ako već morate, koristite neki pokrivač za glavu i svaku česmu da se osvežite.

Zabluda 2: Ukrašće mi bicikl ako ga ostavim negde na 5 minuta.

Istina je da postoji mogućnost da vam ukradu bicikl koji negde ostavite slabo obezbeđen i van vidokruga većine ljudi. Zaboravite na one jeftine šifre i tanke sajle za zaštitu. To se iseče običnim klještima koje lopovi uvek nose sa sobom. Jedno rešenje je kupiti kvalitetnu zaštitu, namenski pravljenu za bicikl. Naravno ovde važi pravilo „koliko para toliko muzike“. Postoji jeftinije rešenje, a to su običan (malo deblji) lanac i katanac. Ja to rešenje koristim svakodnevno u Beogradu, a ostavljam bicikl svuda (ispred fakulteta, tržnih centara, u parkovima).

Važno – ne čuvajte bicikl u ulazu zgrade ili podrumu. Naime, lopovi ako imaju vremena i ako ih niko ne gleda mogu razbiti svaku zaštitu.

Zabluda 3: Skupa je to zabava.

Da stavimo malo brojke na papir. Upotrebljiv (ispravan) bicikl za gradsku vožnju se može nabaviti već za 100-njak evra. Ponavljam „gradsku vožnju“, ne mislim na vožnju planinskim stazama, po kamenjarima, rampama i slično. Pogledajte kakvi se bicikli voze po Amsterdamu i Kopenhagenu (gradovima gde preko 50% stanovništva svakodnevno koristi bicikl). To su bicikli bez brzina, amortizera i ostalih, u gradu, nepotrebnih stvari. Za zaštitu od krađe i par sitnica treba odvojiti još ne više od 50 evra i za 150 evra smo sve završili. Ne treba vam specijalna oprema, garderoba i slično. Vremenom ćete možda kupiti neke sitnice koje vam olakšavaju vožnju, ali radost koju budete osetili kada te stvari budete koristili se ne može meriti novcem.

Svakog proleća bi trebalo pogledati stanje vašeg bicikla. Ako je stajao u podrumu ili na terasi vrlo je verovatno da su neki delovi zarđali. Da bi se to izbeglo, pred zimu je potrebno bicikl dobro očistiti, obrisati i podmazati. Ako ne želite da se prljate, to sve možete uraditi u nekom servisu (kojih ima mnogo na Novom Beogradu, naročito uz biciklističke staze). Mehanika na biciklu nije „nuklearna fizika“. Pokušajte da shvatite barem kako rade kočnice i kako se podešavaju jer su one deo opreme koji uvek mora biti ispravan

Šta ste dobili za uloženi novac (manje od 200 evra)? Zaboravite na čekanje, gužvu i znoj u prevozu. Zaboravite na jurnjavu za noćnim autobusom. Zaboravite na probleme sa kondicijom i zdravljem. Dokazano je da umerena fizička aktivnost pozitivno utiče i na kilažu i na krvni pritisak i na celokupno stanje organizma. Da li znate da se prilikom takvih aktivnosti luči i hormon sreće? Zdravlje nema cenu, zar ne?

Zabluda 4: Saobraćajna kultura nam je slaba i opasno je voziti bicikl ulicama.

Ovo i nije baš zabluda, ali uz par saveta ćete biti bezbedniji nego većina drugih učesnika u saobraćaju.

Učestvovanje u saobraćaju nije igra. Biti vozač, pešak ili biciklista povlači i izvesnu odgovornost. Pošto ste na biciklu „slabiji“ od motornih vozila, morate više voditi računa. Biciklistička kaciga nije obavezna po našem zakonu, ali zbog vaše sigurnosti je bolje nositi je. Pored toga što čuva glavu (bukvalno), leti će vas sačuvati od sunčanice. Naime, kaciga je vrlo lagana i puna proreza za ventilaciju. Ne brinite, to ne utiče na njenu pouzdanost jer se koriste moderni materijali.

Morate shvatiti da ste na biciklu slabije uočljiviji od ostalih učesnika u saobraćaju. Naime, mnogo ste brži od pešaka, a mnogo manji i sporiji od motornih vozila. Većina gradskih bicikala na sebi ima svu potrebnu svetlosnu signalizaciju (prednje i zadnje svetlo, delove sa svetloodbojnim materijalima). Minimum je da imate zadnju bljeskalicu i prednje svetlo da bi vas drugi učesnici u saobraćaju lakše uočili. Prednje svetlo ne služi toliko da vi vidite put ispred sebe, već da vas vozila koji idu vama u susret ranije primetila. Prednja svetla koja dobro osvetljavaju 10-ak metara ispred su skupa i u gradu ne baš toliko potrebna. Kao višegodišnji biciklista moram priznati da me najviše nerviraju biciklisti koji uveče i noću voze bez svetala.

Staze na Novom Beogradu su na trotoarima, a ne na kolovozima (kao u zemljama sa razvijenijom biciklističkom kulturom). Gledajući na duže staze, bolje bi bilo da su staze deo kolovoza, a ne trotoara, ali ovakva situacija je odlična za početnike. Međutim, koliko je to dobro jer nećete imati dodira sa automobilima i autobusima, toliko je loše zbog pešaka sa kojima delimo trotoare. Na nekim mestima pešaci moraju da koriste i biciklistički deo, a opet negde pešaci koriste biciklistički deo iako imaju dovoljno mesta na svom delu. Sa time se morate pomiriti (za sada). Često viđam bicikliste koji besomučno koriste zvonce (uz svetlo neophodan deo opreme) čim im neki pešak zakorači na biciklističku stazu. Budite tolerantni. Ako imate mesta, zaobiđite pešaka. U većini slučajeva će uvideti grešku i sami se skloniti sa staze. Ako nema mesta zazvonite diskretno. Naravno, kad vidite da postoji mogućnost da ne možete da prođete stazom usporite, predvidite kretanje pešaka i drugih biciklista. Malo ćete vežbati i mozak i manevarske sposobnosti na biciklu. Ako ne smanjite brzinu i krenete besomučno da zvonite pešaci će najverovatnije uraditi ono što ne očekujete i doći će do sudara. Ako pritom vozite neodgovarajućem brzinom, možete pešaka, a i sebe opasno povrediti, a i oštetiti bicikl (pravi biciklista posle pada prvo pogleda bicikl pa tek onda sebe 🙂 ).

Šta raditi ako ne postoji biciklistička staza na vašem putu? Na Novom Beogradu će se to teško desiti, no ako je ipak tako procenite pažljivo kakva je situacija na trotoaru. Ako je trotoar širok, vozite trotoarom. Ako saobraćaj nije gust, vozite kolovozom. Prilikom vožnje po kolovozu, nemojte ići par centimetara od ivičnjaka. Po zakonu imate pravo na jedan metar u desnoj traci, ali vi budite obzirni i prema drugim učesnicima u saobraćaju, pa pronađite neku zlatnu sredinu (50-ak centimetara je OK). Naime, nekad ćete morati da pobegnete skroz do ivičnjaka, a nekad ćete morati da izbegavate šahtove. Prilikom svakog skretanja, obavezno pogledajte preko ramena i dajte do znanja ostalim vozačima šta radite sa opruženom rukom (koja ima ulogu migavca).

Neki biciklisti se vode devizom „baš me briga šta drugi rade, ja vozim po propisima“. To je vrlo opasno po biciklistu. Nikada nemojte zaboraviti da su kola i motori mnogo “jači” i stabilniji od vas i prilikom svakog kontakta sa njima, vi ste u velikoj opasnosti. Džabe vam što ste bili u pravu kad morate celo leto da nosite gips u budete nepokretni.

To što nemate položen vozački ispit ne znači da propise možete da kršite. Neznanje ne oslobađa odgovornosti. Osnovna pravila saobraćaja moraju da se znaju. Saobraćajni znaci, pravilo desne strane, pravila na raskrsnici… Moj savet je da kad po pravilima saobraćaja vi (na biciklu) imate prednost, obavezno uhvatite pogled vozača automobila koji tu prednost nema da biste bili sigurni da vas je konstatovao, ali i tada budite oprezni. To obavezno radite na raskrsnicama i biciklističkim prelazima (koji su obično uz pešačku zebru). Nemojte se provlačiti između automobilskih kolona jer vas vozači automobila tu ne očekuju. Takođe postoji opasnost da pogrešno procenite prostor pa se može desiti da nekome oštetite retrovizor.

Ako postoji biciklistička staza pored kolovoza, po zakonu ne smete da koristite kolovoz. Postoje i članovi zakoni koji su na strani biciklista (na biciklističkoj stazi ne smeju da se kreću roleri, pešaci, mopedi, motorna vozila nas moraju obilazati an bezbednoj udaljenosti), ali na žalost kažnjavanje prekršioca tih članova zakona je vrlo retko u praksi.

Sad kad smo završili sa zabludama i opštim savetima da vidimo gde sve možemo da vozimo.

Kada uđete u formu, ili dok ulazite u istu, shvatićete da bicikl može prosečno ići oko 20km/h. To znači da za 2-3 sata možete preći 50-ak km. To otvara mogućnosti i za neke duže vožnje. Za početak, u zavisnosti od toga u kom delu Novog Beograda živite, 2 lokacije se ne mogu izbeći. Prva je kej uz Savu duž blokova 70, 44 i 45, a druga je kej od Zemuna, preko Ušća, Brankovog mosta, do Gazele.

Kad izgustirate te 2 lokacije, vreme je za produžavanje i kombinovanje tura. Postoje i (dobre) biciklističke staze između Save i Dunava koje su vrlo praktične. U nastavku slede predlozi za duže vožnje koje traju do 2 sata.

Tura 1: Zemun – dorćolski kej.

Duž ove ture, skoro svuda postoji odvojena biciklistička staza. Na nekim mestima ima mnogo pešaka i na stazi, ali vežbajte toleranciju. Ni na jednom delu ne biste trebali da imate dodira sa automobilima. Potrebno je preći Brankov most, ili tramvajski da biste došli u stari deo grada i “njihovu” biciklističku stazu koja ide od Dorćola do Ade. Na Brankovom mostu, postoji lift samo za bicikliste koji mnogo olakšava silazak sa mosta. Ako idete do tramvajskog mosta, moraćete bicikl popeti i spustiti stepenicama.

Tura 2: Blokovi – Ostružnički most.

Ova tura ide nasipom u Savu koji se proteže duž celog toga Save kroz Beograd. Kad prođete Blok 45 i šljunkaru, imate oko 7km do Ostružničkog mosta. Ceo put je asfaltni, ali čuvajte se rupa i vozila jer taj put koriste i kamioni i automobili (iako ne bi smeli). Ako imate više kondicije, vremena i pouzdan bicikl, možete produžiti nasipom (zemljani put) sve do Boljevaca i još dalje do Obedske bare.

Tura 3: Ada Ciganlija

Do Ade možete stići i iz Zemuna i iz Blokova. Postoji više načina da stignete. Jedan je preko Brankovog mosta pa stazom koja od Dorćola vodi ka Adi. Drugi je iz Blokova pa na čamac u Bloku 70, a treći (najnoviji) je preko novog mosta preko Ade. Kad dođete na Adu, imate još oko 8km koliko iznosi krug oko jezera, ali pazite se vikenda, jer tada može biti velika gužva i na stazi se nalaze i početnici i oni koji idu malo brže pokušavajući da impresioniraju nekoga.

Poslednjih godina se otvaraju moderne prodavnice specijalizovane samo za bicikle. Takođe i sportske radnje imaju velike delove sa biciklima i opremom. Kad uđete u takve prodavnice osetićete se kao malo dete u prodavnici igračaka. Videćete da postoji dosta sitnica koje vam olakšavaju vožnju (trake za nogavice, torbice za bicikl, gepek, šarena zvonca…).

Nadamo se da smo vam malo približili upotrebu bicikla u gradu. Gledajte druge bicikle i biciklistkinje, kako drugi voze, šta imaju od opreme i nemojte se stideti da upitate drugog biciklistu nešto. Verujte, mi biciklisti mnogo volimo da pričamo o opremi, stilovima vožnje i mnogim drugim stvarima vezanim za bicikle. Možda upoznate i svoju srodnu dušu, a ako već imate takvu osobu pored sebe šetnju u dvoje zamenite sa vožnjom u dvoje…

• Tweet