Ovaj tekst je izašao u drugom broju Novobeogradskog magazina na strani 11.
Ako vozite bicikl, trčite, šetate našim lepim Novim Beogradom, a naročito njegovim skrivenim delovima, postoji šansa da vidite nešto čemu nije mesto u naseljenom mestu. To su brda starih stvari (frižideri, šporeti, bojleri), građevinski šut, razno đubre koje stoji na istim mestima već godinama.
Verovali ili ne, odlaganje šuta i kabastih stvari je vrlo dobro regulisano i postoje odredbe koje tu sferu regulišu. Kazne uopšte nisu male i stvarno je čudno da ljudi rizikuju da budu uhvaćeni u tome jer su spomenute deponije na vrlo vidljivim mestima.
Odluka o održavanju čistoće („Sl. list grada Beograda“, br. 27/2002)
Stari nameštaj, aparati za domaćinstvo i drugi kabasti predmeti koje vlasnik ne želi više da koristi, iznose se i ostavljaju pored kontejnera ili na mestu predviđenom za iznošenje smeća u plastični kesama, jednom mesečno, i to prve subote u mesecu osim kada vremenski uslovi to ne dozvoljavaju.
Kućno smeće i otpaci koji ne spadaju u kućno smeće, kao i smeće i otpaci sa javnih površina, odvoze se i deponuju na posebna mesta koja se određuju urbanističkim planovima (deponije smeća) i Lokalnim planom upravljanja otpadom grada Beograda koji donosi Skupština grada Beograda, odnosno drugim lokalnim ili regionalnim planom upravljanja otpadom.
Zabranjeno je smeće i otpatke iz stava 1. ovog člana istovarati i ostavljati van deponija smeća.
Šut, zemlja, otpadni građevinski materijal i sl. koji nastaju prilikom izvođenja građevinskih radova odlažu se u posebnim kontejnerima, koji se iznajmljuju od preduzeća, odnosno preduzetnika, a moraju se ukloniti i odneti na deponiju odmah ili najkasnije u roku od 48 časova od završetka građevinskih radova.
Novčanom kaznom od 50.000,00 do 1.000.000,00 dinara kazniće se za prekršaj drugo pravno lice, ako:
7. istovaruje ili ostavlja van deponije ili van mesta koje je za to određeno, kućno smeće i otpatke koji ne spadaju u kućno smeće ili izručuje fekalije van mesta koje je za to određeno (član 19. stav 2. i člana 20. stav 2);
Ulica koja preti da promeni ime u Deponijska je Marka Čelebonovića i to deo od Norveške, pa do Kvantaške pijace. Naš poznati slikar se sigurno ne bi bunio da taj deo ulice (uz Novo bežanijsko groblje) više ne nosi njegovo ime, a Norvežanima ćemo preporučiti da ne prilaze početku „njihove“ ulice. Mogu da zamislim kulturni šok koji bi, inače vrlo uredni i komunalno odgovorni, Skandinavci doživeli kad bi videli deponije u tom delu Novog Beograda, na samo stotinjak metara od stambenih blokova.
Šok doživljavaju i građani koji dolaze na groblje. Ne treba trošiti reči objašnjavajući zašto takvim deponijama nije tu mesto i koliko je neprimereno da deponije stoje toliko blizu takvom mestu. Jedna od glavnih deponija na tom potezu se nalazi na autobuskoj stanici!
Na drugom kraju istog groblja, na kraju Grčke ulice, samo 50-ak metara od najbližih zgrada se nalazi još jedna deponija. Nadležni su vidljivi deo te deponije skoro očistili i postavili betonske prepreke. Naravno, volimo da kažemo da smo inteligentan narod i to smo potvrdili probijanjem novog, zaobilaznog, puta sa obližnjeg parkinga. Ekipa Novobeogradskog magazina je snimila kamion kako prolazi „obilaznicom“ i ide ka skrivenom delu deponije.
Da li treba spomenuti da su deponije odlična mesta za razvoj zaraza? Da li se tako odužujemo našim prijateljima Grcima (po kojima ulica nosi ime)?
Na obodu naselja Dr Ivan Ribar (preko puta Bloka 45) se nalazi začetak još jedne deponije. Za razliku od prethodno spomenutih lokacija, ova je dobro sakrivena od pogleda. Ni sam Ivan Ribar, koji je ilegalno boravio u Beogradu tokom 2. Svetskog rata pripremajući otpor neprijateljima, ne bi je bolje sakrio. Nevidljiva za većinu, ali dobro povezana prašnjavim putem, ova deponija, sakrivena gustom travom, preti da postane najveća na Novom Beogradu.
Verovatno se pitate šta da radimo sa šutom, tj gde da ga odlažemo. Pravna lica to vrlo dobro znaju, ali šta da radimo mi obični građani sa kabastim smećem (koje ne sme da se ostavlja u kontejnere) i sa šutom koji ostaje posle radova na adaptaciji stanova? Rešenje se nalazi tamo gde se i očekuje – Gradska čistoća svake prve subote odnosi kabasto smeće koje se ostavlja pored kontejnera. Od istog preduzeća možete tražiti i veliki kontejner koji će kamion ostaviti ispred vašeg ulaza i koji možete napuniti šutem. Ta usluga se plaća, ali je to mala stavka u celoj finansijskoj konstrukciji adaptacije stana ili kuće. Žalosno je kada vidimo na šta se sve trošimo novac, a onda se trudimo da uštedimo odvozeći šut na divlje deponije i rizikujemo kaznu od nekoliko desetina hiljada dinara.
Na još dosta mesta se mogu videti mini deponije. To su uglavnom neki betonski blokovi, armature koje se nalaze u nekim šumarcima ili na travnatim površinama. Činjenica je da smo već oguglali na razno đubre koje vidimo svuda oko nas, ali obratite pažnju kad sledeći put budete šetali, ili se vozili autobusom. Zapanjićete se koliko se tih kabastih stvari nalazi svuda oko nas.
Najmanje što možemo da uradimo je da takve stvari prijavimo Servisnom centru Novog Beograda na 785 0 785 ili da pošaljemo SMS na 063 785 0 785.
Gomila šuta ostaje i prilikom rušenja nekih objekata. Takve primere smo imali u Vojvođanskoj na mestu poljoprivredne apoteke. Apoteka je srušena, ali su ostaci stajali na tom mestu mesecima. Pored šuta, mogle su se videti i polupane flaše, a znamo da deca obožavaju takva mesta. Sve je to uklonjeno tek prilikom rekonstrukcije ulice.
Isti slučaj je bio i sa barakom kod Arene, na raskrsnici Bulevara Zorana Đinđića i Antifašističke borbe (pored autobuske stanice). Šut je stajao mesecima, i ja volim da živim u uverenju da je uklonjen na moju inicijativu jer sam prijavio tu lokaciju komunalnoj inspekciji Novog Beograda putem servisa Građanin inspektor.
Osvrnuo bih se i na “mikro deponije” koje vidimo svugde gde su male kante za đubre. Te kante se nalaze u parkovima, pored klupa, na autobuskim stanicama i prvenstveno su predviđene za sitno đubre (plastične flaše, iskorišćene maramice, ambalažu od hrane…). Problem nastaje kada neki lenjivac baci u takvu kantu kesu đubreta kojoj je mesto u kontejneru, ili kada grupa ljudi sedi blizu kante pa tu završava ambalaža od brze hrane, kao i flaše pića i konzerve. Tada đubre počinje da ispada iz kante i da se širi po okolini, pa vidimo kese i flaše u krugu od 20m oko kante.
Svi koji su ikad planinarili, ili boravili u prirodi znaju da se većina ambalaže može sabiti na mnogo manju zapreminu. To naročito važi za konzerve, plastične flaše i kartonsku ambalažu koju i najčešće vidimo kako viri iz kanti. Konzerve je dovoljno rukom uvrnuti i sabiti, plastične flaše se “urolaju”, a kartonska ambalaža se samo spljeska. Pogledajte kako to izgleda pre i posle.
Planinari bi pre stavljanja spljeskane ambalaže u kesu još malo izgazili već sabijenu ambalažu, ali to nije potrebno jer već ovako spakovana kesa zauzima mnogo manje mesta nego pre sabijanja.
Novi Beograd je najlepši deo Beograda. Imamo toliko mnogo parkova, travnatih površina, drveća, 2 reke… Postoje delovi gde se osećamo slobodno, gde nismo ni svesni da su najbliže zgrade i soliteri na samo par desetina metara od nas. Čuvajmo tu specifičnost naše opštine i nemojmo je zatrpavati smećem. Budimo odgovorni da bismo mi uživali, naši prijatelji i buduća pokoljena. Nemojmo im ostavljati deponije smeća u amanet.
