Ime – MladenD

Posto sam trazeci informacije o operaciji prednjeg ukrstenog ligamenta najvise informacija nasao na ovom blogu, i ovaj blog mi je dao dodatnu „hrabrost“ da se operisem, osecam „obavezu“ da napisem i svoje iskustvo u vezi sa istom.

Pa da pocnemo sa istorijom.

U oktobru 2010. (u svojoj 26. godini) sam na kosarci uspeo da pokidam prednji ukrsteni ligament levog kolena. Bolelo je kao djavo, osetio sam da mi se koleno okrenulo u krug i vratilo. Cuo sam karakteristicno pucanje (kao kad prelomite stapic). Zbog velikog otoka doktori su me stavili u gips, 3 nedelje. Hteo sam da poludim plus sam znao i da ce noga da mi skroz atrofira. Posle skidanja gipsa krenuo sam na fizikalnu i za nekoliko nedelja uspeo da povratim jacinu misica. O operaciji nisam ni razmisljao. Prestao sam aktivnije da se bavim sportom (basket, fudbal, skijanje…). Osecao sam nestabilnost u kolenu, kao da ce u svakom trenutku da ispadne ako krenem neki nagli pokret u stranu… Kupio sam steznik koji su mi preporucili  i sa njim nastavio, u smanjenom obimu, da se rekreativno bavim sportom nekoliko godina. Imao sam problema i nesigurnosti u igranju ali je steznik koristio svrsi.

Posle tih nekoliko godina odlucio sam da hocu jos aktivnije da se bavim sportom i poceo da razmisljam o operaciji. Nisam bio toliko obavesten, ali sam znao da je operacija vise-manje rutinska, a oporavak dugotrajan. Ovaj blog me je ohrabrio da presecem i odlucim se za operaciju. Preko zajednickih sportskih prijatelja upoznao sam ortopeda Aleksandra Matica iz Kragujevca i odlucio da kod njega odem na operaciju u Kragujevac, sto je bio i neki prirodni put jer sam iz Cacka a odatle salju u Kg na takvu intervenciju.

Nakon cekanja nekoliko meseci konacno sam uspeo da dobijem termin. Receno mi je da dodjem 3.12.2013. na ortopediju Klinickog Centra Kg, a operacija ce biti 5.12.

3.12.2013.

Primljen sam na odeljenje, izvadili krv, izmerili pritisak, sve ok

4.12.

Anesteziolog me je pogledao i saznao sam da sam sutra 2. na redu, to je negde oko 11h

5.12. (dan 0 operacije)

Momak koji je dosao u isto vreme i za istu operaciju odlazi u operacionu salu oko pola 8. Sledi najduzih 2.5h u mom zivotu 🙂 Nervoza cini svoje, hteo bih samo da se to zavrsi sto pre. Oko 11h dolazim i ja na red i spustaju me dole. Prva mi je operacija u zivotu i zanimljivo je sta se sve moze videti prolazeci pored operacionih sala 🙂 Nakon prvog udisaja anestezije padam u san. Posle nekih 2h se budim, spavao sam kao beba i slatko sanjao :), osecam malo nogu ali nista posebno, neko peckanje. Vracaju me u sobu i uskoro krece poseta, sve je ok, ne boli me mnogo. Hteo bih ovom prilikom da izrazim sve svoje pohvale za ortopeda Matica koji je pravi profesionalac u svom poslu iako je relativno mlad.

6.12. (dan 1)

Sve je ok sa bolovima, ujutru dolazi fizioterapeut i pokazuje nam koje vezbe da radimo za jacanje noge i obnavljanje pokreta. Dosta sam namucio nogu prilikom tih vezbi, isao sam preko granice bola, ali kazu da tako treba 🙁 Posle terapeuta noga pocinje nenormalno da me boli, dobijam zodol/trodon protiv bolova ali ne prestaje. Rastavljam se sa zivotom od bolova, nista ne pomaze, nekoliko sati bolovi velikog inteziteta se nastavljaju. Tek oko 3h posle ponoci uspevam da zaspim uz lekove.

7.12. (dan 2)

photo2Bol je prestao ujutru, opet je izdrziv. Oko 11h opet dolazi fizio ali odbijam da radim ikakve vezbe. On me ubedju da ti bolovi nisu od vezbanja. Svejedno samo odmaram. Opet pocinje ozbiljno da me boli, samo malcice lakse nego juce. Sve to traje do 20h kada kao da me je nesto otpustilo i smanjilo bolove. Uspeo sam cak da nadjem i poziciju za nogu gde je odmaram sto je prethodnih dana bilo nemoguce. Led pomaze dosta u otklanjanju bolova, stalno ga stavljam.

8.12. (dan 3)

Bol i dalje postoji, malcice je blazi nego juce.

9.12. (dan 4)

Insistiram da izadjem iz bolnice i uz dogovor sa doktorom, dobijam otpusnu listu. Bol je i dalje vrlo prisutan. Mogu da se krecem sa stakama ali ne dugo i daleko. Krece kucno lecenje. Radim vezbice koje su mi pokazali u bolnici. Bol se svakim danom smanjuje, skoro i da mogu da spojim celu noc da spavam a da se ne budim od bolova. Povremeno uzimam lekove protiv bolova. Sledece skoro 2 nedelje prolaze skoro identicno, pocinjem sve vise da se oslanjam na nogu. Bacam jednu staku i krecem se samo sa drugom.

26.12.2013.

tacno 3 nedelje nakon operacije pocinjem da idem bez staka. Za Novu godinu odlazim sa drustvom na Kopaonik. Ovo dajem kao primer zbog situacije koja ce uslediti. Hodam skoro normalno, ali i dalje se primecuje da geljam.

8.1.2014.

5 nedelja nakon operacije krecem na fizikalnu terapiju u Jedro, Novi Beograd. Svakodnevno imam terapiju koja se sastoji od magneta, struja i vezbi sa fizioterapeutom. Oporavak ide ok, povecavam obim savijanja noge, vec mogu da ispravim skroz. Radim vezbe za jacanje kvadricepsa kako bih mu povratio snagu.

13.1.2014.

Dan kada fizioterapeutkinja u Jedru odlucuje da treba da pojacam vezbe i stavlja mi teg na nogu!!! Ispostavlja se da je to jedna od najgorih odluka koju je mogla da donese. Isti dan uvece noga pocinje da me nenormalno boli.

Sutradan (14.1.) vise ne mogu da stanem na nogu, bol je ogroman, uporediv sa onim nakon operacije. Istegao sam celu zadnju lozu (a odatle photomi je uziman graft). Prestajem sa vezbama i terapijom i uz vrlo nezgodan razgovor porucujem osoblju iz Jedra da me tamo vise nece videti. Vracam se na stake, opet lekovi protiv bolova. Ne samo sto je fizicki teze, psihicki je dosta tesko pomiriti se sa cinjenicom da vas je neko unazadio i upropastio dane oporavka.

Danas je 25.1.2014. i noga skoro da me je prestala da boli. Jos uvek ne mogu da hodam onako kako sam mogao pre kobne terapije, ali od sledece nedelje cu da krenem ponovo na fizikalnu (naravno, nikako u Jedro).

Za kraj, zakljucak i moj savet onima koji imaju nameru da se operisu:

  • ukoliko vam od toga zavisi karijera tj. zivot – tu nema izbora -> operacija
  • ukoliko to nije slucaj, dobro razmislite koliko vam je to bitno u zivotu. Npr. ja sam se vrlo aktivno bavio sportom, doduse rekreativno ali sam imao ogromnu zelju da nastavim da se bavim. Iz ove perspektive, znajuci kroz sta sam sve prosao a jos imam mesece da se oporavljam, nisam siguran da bih otisao na operaciju tj. vrlo verovatno ne bih.
  • sama operacija je rutinska, ali oporavak je veoma veoma dug i naporan i znajte da nikada noga nece da vam bude kao pre pucanja ligamenata
  • fizioterapeuta birajte pazljivo, jer koliko moze da vam pomogne isto toliko moze i da vas upropasti

Pozdrav i svako dobro!