Moje prvo pravo planinarenje je bilo baš na Durmitoru. Tada sam imao „kučeći“ jednoslojni šator, tanku letnju vreću, i izduvani dušek za plažu kao podlošku za spavanje. Tada sam imao i duplo više snage, mladosti i neiskustva pa mi verovatno ništa nije bilo teško.

Ove godine smo izdvojili par dana da ponovo posetimo ovu planinu. Durmitor je „vrh“ što se tiče planinarenja, tj visokogorstva u Crnoj Gori i Srbiji. Po lepoti se samo Prokletije mogu meriti sa njim, ali odlična markiranost staza, kao i veliki broj „gorskih očiju“, tj ledničkih jezera ipak stavljaju Durmitor na prvo mesto (po mom mišljenju).

Evo kako možete da provedete jedan produženi vikend:

Iz Beograda autobus kreće oko ponoći (povratna karta ~3000 dinara) i na Žabljaku ste oko 7-8 ujutru. Od Žabljaka do jezera ima oko 2.5 km. Što se tiče smeštaja, ima dosta soba koje se izdaju, a mi smo izabrali kamp Ivan do, koji se nalazi neposredno pored jezera (~500m kroz šumu). Prednosti kampa su što je Žabljak blizu (25 minuta peške), može se kolima doći do njega, blizu je jezera i nije loše početno mesto za obilazak Međeda, Crvene grede, Zminjeg jezera i kanjona Tare, tj vidikovca Ćurevac.

Loša strana je samo to ako ste očekivali da budemo sami, jer je kamp veoma dobro posećen, a i ima mnogo vikendica okolo.

Ako nikad niste planinarili, ili ste sa decom, ili ako ste umorni, šetnja do Zminjeg jezera je za vas. Put kroz šumu (odlično markiran) vodi do ovog jezera. Ne treba vam ni specijalna obuća jer je put fino utaban (dobrim delom može i kolima da se prođe). Ne treba vam više od 2h da stignete do jezera.

Ako ste u boljoj formi i ako imate gojzerice – pravac prava planina, tj granica od 2000m nadmorske visine. Od Crnog jezera put vas vodi ka Lokvicama. To je jedini aktivan katun u centralnom masivu Durmitora. Nalazi se na oko 1700mnv i on je prava početna tačka ako želite da osvajate vrhove. Put do Lokvica ide uzbrdo kroz šumu iznad Crnog jezera. Kad izađete iz šume dolazite do prave planine, tj u pravi kraški predeo. Nema više drveća, samo trava, kamen i malo niske vegetacije. Za ukupno ne više od 2h stižete do katuna Lokvice, gde se nalaze dva planinarska skloništa kao i lepa zaravan gde možete postaviti šatore. Izvor se nalazi, 100-njak metara dalje (niže), a u katunu možete kupiti mleko, sir, pivo…

Planinarske staze odatle vode na 4 strane: nazad ka Crnom jezeru i Žabljaku, pravo ka trojnom prevoju, levo ka Međedu i desno ka Bobotovom kuku. Za sve ture po Durmitoru (sa vremenima za svaku od njih) posetite ovaj sajt.

Put ka Međedu ide pravo gore ka Velikoj previji (2145mnv). Mi nismo išli na Međede, nego smo išli okolo, tj u Veliku kalicu, oko Međeda do Crnog jezera. Sa svim pauzama (za jelo, odmor, uživanje u pogledima) vratili smo se u Ivan do za 8h.

Još jedna lepa šetnja, ali ne tako često praktikovana od planinara, je šetnja do kanjona Tare, tj do vidikovca Ćurevac (7km od centra Žabljaka). Do njega možete stići i kolima dobrim asfaltnim putem. Od kraja puta ima 10-ak minuta pešačenja kroz šumu. Postoje 2 puta do tamo. Mi smo krenuli dužim, malo lutali kroz šumu i izašli na kraći put kojim smo se vratili. Oba puta imaju lepe vidikovce na masiv Durmitora.

Postoji još jedna lepa tura, ali za nju su vam potrebna kola (ili da platite taksi 15-20 evra). Dođite do prevoja Sedlo, na „drugoj“ strani masiva. Odatle je mnogo lakši pristup do Bobotovog kuka (najviše tačke Durmitora). Sa vrha se možete vratiti istim putem do Sedla, ili (ako vas je neko dovezao) produšiti do Crnog jezera (~4.5h).Detaljnije o ovom putu (od sedla) možete pročitati kod Peđe Šupurovića

Za kraj par upozorenja: Durmitor je prava planina. Nije to Zlatibor ili Tara koji su puni zatalasanih livada. Iznad 1700m se mora nositi planinarska obuća jer je teren kamenit. Eventualno mogu da se koriste patike sa tvrdim đonom, ali gojzerice su ipak pravi izbor. Ne brinite, neće vam prokuvati noga u njima. Deblje pamučne ili vunene čarape (bakine) su pravi izbor.

Nemojte se previše pouzdati u vremensku prognozu. Kiša vrlo lako dođe i tada sve postaje klizavo. Ono što je neophodno je mali ranac (do 4ol) i u njemu: 2l vode po osobi, kabanica, neka preobuka (duks ili nešto za noge), naočare za sunce, nešto za glavu, krema za sunčanje…

Ako ne znate za ovo nemojte ići sami i obavezno pogledajte mnoge sajtove koji vam objašnjavaju šta treba poneti od opreme na planinarenje, kao i dati osnovne savete. PSK KomoviPSD Železničar (Beograd).

Ako niste znali na Durmitoru se nalazi jama na Vjetrenim brdima. Najdublja u Crnoj Gori. Više o ovoj jami možete pročitati na ASAK-ovom sajtu. (Da se malo pohvalim – bio sam tamo. Ne do dna, ali do skoro 400m)

Kao ljudi koji većinu vremena provode sedeći, ispred računara, ovaj produženi vikend nam je napunio baterije i malo razmrdao telo. Svako veče smo umorni legali u šator, ali to je onaj „pozitivni“ umor koji vas čini srećnijima.