Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima (zobs) – drugi deo

in Putovanja
Tagged with novi zakon o saobraćaju, zobs

III OSNOVI SISTEMA BEZBEDNOSTI SAOBRAĆAJA

1. Telo za koordinaciju bezbednosti saobraćaja na putevima

Član 8.
U cilju ostvarivanja saradnje i usklađenog obavljanja poslova u funkciji unapređenja bezbednosti saobraćaja na putevima, kao i iniciranja i praćenja preventivnih i drugih aktivnosti u oblasti bezbednosti saobraćaja na putevima, Vlada obrazuje Telo za koordinaciju poslova bezbednosti saobraćaja na putevima (u daljem tekstu: Telo za koordinaciju), kao koordinaciono telo Vlade, u čiji sastav ulaze ministri nadležni za poslove saobraćaja, unutrašnje poslove, zdravlja, rada, pravde, prosvete i trgovine i usluga.
Izvršni organ jedinice teritorijalne autonomije, odnosno jedinice lokalne samouprave, opštinsko veće, odnosno gradsko veće, može da osnuje telo za koordinaciju (komisija, savet i sl.), radi usklađivanja poslova bezbednosti saobraćaja na putevima koji su iz delokruga jedinice teritorijalne autonomije, odnosno jedinice lokalne samouprave.
Aktom Vlade, odnosno nadležnog izvršnog organa bliže se uređuje organizacija i način rada Tela za koordinaciju i obrazuju se stručne radne grupe za potrebe Tela za koordinaciju.

2. Agencija za bezbednost saobraćaja

Član 9.
Vlada, na predlog ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja, osniva Agenciju za bezbednost saobraćaja, kao javnu agenciju (u daljem tekstu: Agencija).
Agencija:
analizira, prati i unapređuje sistem bezbednosti saobraćaja (razvoj i korišćenje jedinstvene baze podataka od značaja za bezbednost saobraćaja),
radi na unapređenju bezbednosti vozača i drugih učesnika u saobraćaju, kao i na unapređenju bezbednosti saobraćaja sa stanovišta vozila,
obavlja preventivno-promotivne aktivnosti u saradnji sa centrima za promociju zdravlja naroda, odnosno instituta za javno zdravlje, osnovanih u skladu sa propisima kojima se uređuje zdravstvena zaštita i vodi kampanje o bezbednosti saobraćaja,
obezbeđuje bazu podataka o tehničkim karakteristikama motornih i priključnih vozila, koji su od značaja za primenu propisa o bezbednosti saobraćaja na putevima,
sprovodi stručni ispit, organizuje seminare unapređenja znanja i obavlja proveru znanja za predavače teorijske nastave u obuci vozača,
organizuje seminare unapređenja znanja i obavlja proveru znanja za instruktora vožnje i za profesionalnog vozača,
sprovodi stručni ispit za ispitivača, organizuje seminare unapređenja znanja i obavlja provere znanja za ispitivače na vozačkom ispitu,
organizuje obuku i organizuje i sprovodi stručni ispit za vozača turističkog voza,
organizuje obuku i organizuje i sprovodi stručni ispit za vozača tramvaja,
organizuje obuku i organizuje i sprovodi ispit znanja za vozače kojima je oduzeta vozačka dozvola zbog nesavesnog upravljanja,
sprovodi stručni ispit za kontrolora tehničkog pregleda, organizuje seminare unapređenja znanja i obavlja provere znanja za kontrolora tehničkog pregleda,
izdaje dozvole (licence) i izdaje uverenja u skladu sa ovim zakonom,
sarađuje sa regionalnim i lokalnim telima za bezbednost saobraćaja,
izdaje periodične analize i publikacije sa podacima o saobraćaju i saobraćajnim nezgodama,
organizuje i obezbeđuje objavljivanje stručne literature iz oblasti osposobljavanja vozača,
obavlja poslove u vezi sa primenom digitalnih tahografa,
obavlja i druge zadatke vezane za unapređenje bezbednosti saobraćaja, utvrđene ovim zakonom i drugim propisima.
Poslove iz stava 2. ovog člana Agencija vrši kao poverene poslove.
Za izvršavanje pojedinih poslova, koji se odnose na organizaciju poslova iz stava 2. ovog člana, Agencija može angažovati pravno lice koje je materijalno i stručno osposobljeno da obavlja te poslove.
Član 10.
Agencija se finansira iz:
cene usluga koje plaćaju korisnici usluga i posebnih naknada za obavljanje poslova koje vrši Agencija,
donacija, priloga i drugih bespovratnih davanja datih osnivaču ili Agenciji,
ostalih izvora.
Visinu cena i naknada iz stava 1. tačka 1) ovog člana utvrđuje Vlada na predlog Agencije, a po pribavljenom mišljenju ministarstva nadležnog za saobraćaj i za trgovinu i usluge.
Sredstva za osnivanje i početak rada Agencije obezbeđuju se iz budžeta Republike Srbije.
Saglasnost na akt kojim se utvrđuje visina plata i broj zaposlenih u Agenciji daje Vlada.
Izvršavanje rashoda Agencije ne može se vršiti ukoliko Vlada nije dala saglasnost na finansijski plan.

3. Strategija bezbednosti saobraćaja

Član 11.
Vlada donosi Nacionalnu strategiju bezbednosti saobraćaja na putevima (u daljem tekstu: Nacionalna strategija).
Nacionalna strategija sadrži najznačajnija obeležja postojećeg stanja bezbednosti saobraćaja, dugoročne i kratkoročne ciljeve, smernice, ključne oblasti rada i rokove za donošenje odgovarajućeg Nacionalnog plana.
Nacionalnu strategiju predlaže Telo za koordinaciju za period od najmanje pet godina, do kraja juna u poslednjoj godini važenja Nacionalne strategije.
Član 12.
Na osnovu Nacionalne strategije, na predlog Tela za koordinaciju, Vlada donosi Nacionalni plan bezbednosti saobraćaja na putevima (u daljem tekstu: Nacionalni plan), za period od najmanje jedne godine.
Nacionalni plan sadrži naročito: zadatke, mere po prioritetima, odgovorne subjekte, rokove i finansijska sredstva u ključnim oblastima rada.
Član 13.
Skupštine jedinica teritorijalne autonomije, odnosno jedinica lokalne samouprave, donose strategiju i godišnji plan bezbednosti saobraćaja na putevima na svom području u skladu sa Nacionalnom strategijom i Nacionalnim planom.

4. Praćenje bezbednosti saobraćaja

Član 14.
Vlada podnosi Narodnoj skupštini izveštaj o stanju bezbednosti saobraćaja na putevima, najmanje dvaput godišnje.
Nadležni izvršni organ jedinice teritorijalne autonomije, odnosno jedinice lokalne samouprave, opštinsko veće, odnosno gradsko veće, podnosi skupštini izveštaj o stanju bezbednosti saobraćaja na tom području najmanje dvaput godišnje.
Član 15.
U cilju neprekidnog praćenja stanja bezbednosti saobraćaja na putevima u Republici Srbiji, Agencija predlaže sistem jedinstvene osnove evidentiranja i praćenja najznačajnijih obeležja bezbednosti saobraćaja.
Državni organi i drugi subjekti dužni su da Agenciji dostavljaju propisane podatke o obeležjima značajnim za bezbednost saobraćaja.
Član 16.
Informacije o obeležjima bezbednosti saobraćaja iz jedinstvene baze podataka iz člana 9. stav 2. tačka 1) ovog zakona su javne i dostupne svima pod jednakim uslovima, osim onih čije objavljivanje je zakonom zabranjeno.

5. Finansiranje bezbednosti saobraćaja

Član 17.
Republika, jedinica teritorijalne autonomije i jedinica lokalne samouprave, u okviru svojih prava i dužnosti, obezbeđuju sredstva za finansiranje unapređenja bezbednosti saobraćaja.
Izvori sredstava za unapređenje bezbednosti saobraćaja su:
budžet Republike Srbije, budžet jedinice teritorijalne autonomije i budžet jedinice lokalne samouprave,
naplaćene novčane kazne za prekršaje predviđene propisima o bezbednosti saobraćaja na putevima,
pokloni ili prilozi pokrovitelja dati Republici, jedinici teritorijalne autonomije ili jedinici lokalne samouprave,
ostali prihodi.
Član 18.
Sredstva od novčanih kazni iz člana 17. stav 2. tačka 2) ovog zakona, u visini od 70% pripadaju budžetu Republike, a u visini od 30% pripadaju budžetu jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji je prekršaj učinjen. Od 70 % sredstava koja pripadaju budžetu Republike, 75 % se koristi za opremanje jedinica saobraćajne policije. Od 30% sredstava koja pripadaju budžetu jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji je prekršaj učinjen, 50% sredstava se koristi za popravljanje saobraćajne infrastrukture jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji je prekršaj učinjen.
Sredstva iz stava 1. ovog člana koriste se za finansiranje unapređenja bezbednosti saobraćaja na putevima.
Član 19.
Sredstva iz člana 17. ovog zakona koriste se za:
rad Tela za koordinaciju,
unapređenje saobraćajnog vaspitanja i obrazovanja,
preventivno-promotivne aktivnosti iz oblasti bezbednosti saobraćaja,
naučno-istraživački rad u oblasti bezbednosti saobraćaja,
tehničko opremanje jedinica saobraćajne policije koje kontrolišu i regulišu saobraćaj na putevima i drugih organa nadležnih za poslove bezbednosti saobraćaja.
Sredstva iz člana 17. ovog zakona koriste se prema programu koji donosi Vlada, nadležni izvršni organ jedinice teritorijalne autonomije, odnosno nadležni izvršni organ jedinice lokalne samouprave, na predlog tela za koordinaciju.

IV PRAVILA SAOBRAĆAJA

1. Opšte odredbe

Član 20.
Učesnici u saobraćaju dužni su da postupaju u skladu sa propisima o pravilima saobraćaja, saobraćajnoj signalizaciji i znacima i naredbama koje daje ovlašćeno službeno lice nadležnog organa.
Učesnici u saobraćaju dužni su da postupaju u skladu sa saobraćajnom signalizacijom i kada time odstupaju od propisa o pravilima saobraćaja. Učesnici u saobraćaju su dužni da postupaju po saobraćajnim znakovima i kada se njihovo značenje razlikuje od značenja oznaka na kolovozu i trotoaru.
Učesnici u saobraćaju dužni su da postupaju u skladu sa svetlosnim saobraćajnim znakom i kad se značenje tog znaka razlikuje od značenja ostalih saobraćajnih znakova ili pravila saobraćaja. Međusobno prvenstvo prolaza učesnika u saobraćaju, koji na raskrsnici svetlosnim saobraćajnim znakovima istovremeno dobijaju pravo prolaza, reguliše se pravilima saobraćaja.
Učesnici u saobraćaju dužni su da postupaju prema znacima, odnosno naredbama koja daju ovlašćena lica (u daljem tekstu: policijski službenici) i kad time odstupaju od svetlosnog saobraćajnog znaka, ili drugog saobraćajnog znaka ili pravila saobraćaja.
Član 21.
Vozač je dužan da, s obzirom na brzinu kretanja vozila i druge okolnosti saobraćaja, vozilo drži na takvom odstojanju i rastojanju od drugih vozila, odnosno učesnika u saobraćaju, da ne izaziva opasnost i ne ometa druge učesnike u saobraćaju.
Član 22.
Predmet, odnosno materija koja može da ugrozi, odnosno ometa bezbednost saobraćaja, ne sme se nalaziti na putu.
Učesnik u saobraćaju je dužan da, bez odlaganja, sa puta ukloni predmet, odnosno materiju koja se na kolovozu našla njegovim činjenjem, kao i predmet, odnosno materiju koja potiče sa vozila kojim upravlja.
Ukoliko je u mogućnosti i ako time ne ometa bezbednost saobraćaja, učesnik u saobraćaju je dužan, u cilju bezbednosti saobraćaja, da ukloni predmete i prepreke koji ugrožavaju bezbednost saobraćaja sa kolovoza, a ako nije u mogućnosti, dužan je da o tome, bez odlaganja, obavesti policiju ili preduzeće koje se stara o održavanju puta.
Učesnik u saobraćaju je dužan da, bez odlaganja, obavesti policiju o svakom događaju, odnosno pojavi, koja može ugroziti ili ugrožava bezbednost saobraćaja.
Vlasnik, odnosno korisnik vozila, ne sme dozvoliti da se odbačeno vozilo nalazi na putu, odnosno mestu na kome je dozvoljeno zaustavljanje ili parkiranje vozila.
Član 23.
Vozač je dužan da obrati pažnju na pešake koji se nalaze na kolovozu ili stupaju na kolovoz ili iskazuju nameru da će stupiti na kolovoz.
Kada prilazi pešačkom prelazu, vozač mora da prilagodi brzinu vozila tako da u svakoj situaciji koju vidi ili ima razloga da predvidi, može bezbedno da zaustavi vozilo ispred pešačkog prelaza.
Na delu puta na kome se kreću deca, odnosno su postavljeni saobraćajni znakovi o učešću dece u saobraćaju, vozač je dužan da vozi sa naročitom opreznošću, tako da može blagovremeno da zaustavi vozilo.
Član 24.
Slepa osoba koja samostalno učestvuje u saobraćaju kao pešak, treba da se kreće uz pomoć belog štapa i/ili obučenog psa vodiča.
Vozilo koje je podešeno da njime upravlja osoba sa invaliditetom može, na zahtev te osobe, biti označeno nalepnicom čiji izgled, sadržaj, način postavljanja i bliže uslove za izdavanje utvrđuje ministar nadležan za poslove saobraćaja.
Oznaku iz stava 2. ovog člana izdaje nadležni organ jedinice lokalne samouprave.
Član 25.
Vozač vozila koje obilazi vozilo za javni prevoz putnika, odnosno autobus kojim se obavlja prevoz putnika za sopstvene potrebe, koje se nalazi na stajalištu, mora da upravlja vozilom tako da ne ugrožava lice koje u to vozilo ulazi ili izlazi.
Lice iz stava 1. ovog člana, koje zbog ulaska, odnosno izlaska iz vozila treba da stupi na kolovoz, dužno je da se prethodno uveri da stupanjem na kolovoz ne ometa saobraćaj i ne ugrožava bezbednost saobraćaja.
Vozač vozila mora da se zaustavi iza vozila iz stava 1. ovog člana, kada lica koja ulaze, odnosno izlaze iz tog vozila, moraju da pređu preko saobraćajne trake, odnosno biciklističke staze ili trake kojom se vozilo kreće.
Član 26.
Ukoliko se vozilo za organizovan prevoz dece zaustavlja radi ulaska ili izlaska dece, na putu sa po jednom saobraćajnom trakom po smeru, vozači ostalih vozila su dužni da se zaustave dok deca ulaze ili izlaze iz vozila.
Za vreme ulaska i izlaska dece iz vozila, vozač tog vozila mora uključiti sve pokazivače pravca.
Vozilo kojim se vrši organizovan prevoz dece mora biti obeleženo posebnim znakom, koji propisuje ministar nadležan za poslove saobraćaja.
Bliže propise o izgledu i načinu postavljanja posebnog znaka za obeležavanje vozila kojim se organizovano prevoze deca donosi ministar nadležan za poslove saobraćaja.
Član 27.
Vozač je dužan da, u naselju, omogući uključivanje u saobraćaj autobusu koji se propisno uključuje u saobraćaj sa stajališta.
Član 28.
Vozač ne sme da koristi telefon, odnosno druge uređaje za komunikaciju ukoliko nema, odnosno ne koristi, opremu koja omogućava telefoniranje bez angažovanja ruku za vreme vožnje.
Vozač ne sme da koristi audio, odnosno video uređaje na način da ne čuje zvučne signale drugih učesnika u saobraćaju, niti da preduzima druge radnje koje ometaju njegovu pažnju pri upravljanju vozilom.
Lice koje se prevozi vozilom ne sme da ometa vozača u upravljanju vozilom, niti da utiče na njega da upravlja vozilom na način kojim se umanjuje bezbednost saobraćaja.
Odredbe stava 1. ovog člana koje se odnose na druge uređaje za komunikaciju ne primenjuju se na vozače vozila sa prvenstvom prolaza, vozače vozila pod pratnjom i vozače auto taksi prevoza u obavljanju službene dužnosti.
Član 29.
U vozilu se u saobraćaju na putu ne sme koristiti, niti nalaziti, uređaj odnosno sredstvo, kojim se može otkrivati ili ometati rad uređaja za merenje brzine kretanja vozila, odnosno drugih uređaja namenjenih za otkrivanje i dokumentovanje prekršaja.
Zabranjeno je stavljati u promet i reklamirati uređaje i predmete iz stava 1. ovog člana.
Član 30.
Vozač i putnici u motornom vozilu u kome su ugrađeni, odnosno postoje mesta za ugradnju sigurnosnih pojaseva, dužni su da u saobraćaju na putu koriste sigurnosni pojas na način koji je predvideo proizvođač vozila.
Kada vozilo učestvuje u saobraćaju na putu, u putničkom, teretnom vozilu i autobusu se mora nalaziti odgovarajući svetloodbojni prsluk.
Član 31.
U motornom vozilu na prednjem sedištu ne sme da se prevozi dete mlađe od 12 godina, kao ni lice koje je pod uticajem alkohola, odnosno psihoaktivnih supstanci ili iz drugih razloga nije sposobno da upravlja svojim postupcima.
Dete do tri godine starosti prevozi se u bezbednosnom sedištu, odnosno korpi, osim u vozilima za javni prevoz putnika.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, dete do tri godine, može se prevoziti na prednjem sedištu, ukoliko se prevozi u bezbednosnom sedištu – korpi, koja je okrenuta suprotno pravcu kretanja vozila, kada vozilo nema ili je isključen bezbednosni vazdušni jastuk.
Bliže propise o načinu prevoženja dece i uslovima koje mora da ispunjava bezbednosno sedište – korpa donosi ministar nadležan za poslove saobraćaja.
Član 32.
Vozač ne sme naglo da menja način vožnje, osim u slučaju izbegavanja neposredne opasnosti.
Vozač koji namerava da pomeri vozilo udesno ili ulevo, menja saobraćajnu traku, pretiče, obilazi, zaustavlja, skreće, okreće se polukružno, vozi unazad, prestrojava se i sl, sme da otpočne takvu radnju samo ako se uverio da to može da učini na bezbedan način.
Nakon uveravanja da sme da otpočne željenu radnju vozač je dužan da druge učesnike u saobraćaju jasno i blagovremeno obavesti o tome, dajući im znak pomoću pokazivača pravca ili, ako oni ne postoje, odgovarajući znak rukom. Vozač koji pokazivačem pravca daje propisani znak, mora davati znak za sve vreme vršenja radnje vozilom, a po izvršenoj radnji mora prestati sa davanjem tog znaka.

2. Uključivanje vozila u saobraćaj

Član 33.
Vozač sme da se uključi vozilom u saobraćaj na putu sa površine na kojoj se ne vrši saobraćaj ili sa mesta na kome je vozilo bilo zaustavljeno ili parkirano ili da se uključi vozilom u saobraćaj, samo ako se uverio da time neće ometati ostale učesnike u saobraćaju i o tome obavestio druge učesnike u saobraćaju.
Kada se vozač uključuje u saobraćaj iz dvorišta, garaže ili druge površine, u uslovima nedovoljne preglednosti ili vidljivosti, dužan je da bezbedno uključenje izvede uz pomoć lica koje se nalazi na pogodnom mestu van vozila i koje mu daje odgovarajuće znakove.

3. Kretanje vozila po putu

Član 34.
Za kretanje vozila vozač mora da koristi površinu namenjenu za saobraćaj one vrste vozila kojim upravlja, osim u slučajevima predviđenim ovim zakonom.
Vozač vozila koji se kreće površinom koja nije namenjena za saobraćaj te vrste vozila, ako je ovim zakonom to dozvoljeno, obavezan je da upravlja vozilom sa naročitom pažnjom.
Član 35.
Vozilo se kreće desnom stranom kolovoza u smeru kretanja.
Vozač je dužan da vozilo u kretanju drži što bliže desnoj ivici kolovoza i na tolikoj udaljenosti od nje da, s obzirom na brzinu kretanja vozila, uslove saobraćaja i na stanje i osobine puta, ne ugrožava druge učesnike u saobraćaju i ne izlaže sebe opasnosti.
Na putu u naselju sa najmanje dve saobraćajne trake za isti smer, vozač može da se kreće vozilom saobraćajnom trakom koja se ne nalazi uz desnu ivicu kolovoza, ako time ne ometa vozila koja se kreću iza njegovog vozila.
Odredba stava 3. ovog člana ne odnosi se na vozača teretnog vozila čija je najveća dozvoljena masa veća od 3.500 kg, vozača vozila koje na ravnom putu ne može razviti brzinu veću od 40 km/h i na vozača vozila koje nije motorno vozilo, osim na delu puta ispred raskrsnice ili drugog mesta na kome vozilo skreće ulevo, odnosno kada vrši preticanje ili obilaženje.
Član 36.
Na putu za saobraćaj vozila u oba smera na kome postoje najmanje četiri saobraćajne trake, vozač ne sme vozilom da se kreće, odnosno prelazi na kolovoznu traku namenjenu za saobraćaj vozila iz suprotnog smera.
Na putu za saobraćaj vozila u oba smera na kome postoje tri saobraćajne trake, vozač ne sme vozilom da se kreće saobraćajnom trakom koja se nalazi uz levu ivicu puta u pravcu kretanja vozila.
Na putu na kome su kolovozne trake fizički odvojene jedna od druge, vozač ne sme vozilom da se kreće kolovoznom trakom namenjenom za saobraćaj vozila iz suprotnog smera.
Na putu za saobraćaj vozila u jednom smeru, vozač ne sme vozilom da se kreće u zabranjenom smeru.
Ukoliko je na putu sa više saobraćajnih traka za kretanje u istom smeru onemogućen saobraćaj na jednoj od traka ili se traka završava, vozač koji se kreće u istom smeru, u saobraćajnoj traci pored, dužan je da omogući uključivanje jednog vozila u traku kojom se on kreće.
Član 37.
Vozač ne sme da se kreće vozilom unazad.
Kretanje vozilom unazad dozvoljeno je isključivo na kratkom delu puta, onom stranom kolovoza kojom se do tada vozilo kretalo unapred ako se time ne ugrožavaju niti ometaju drugi učesnici u saobraćaju.
Kretanje vozila unazad nije dozvoljeno na nepreglednom delu puta, pri smanjenoj vidljivosti, u tunelima, na delu puta gde je zabranjeno zaustavljanje i na prelazima preko železničke pruge.
Član 38.
Vozač ne sme naglo da uspori vozilo, osim u slučaju izbegavanja neposredne opasnosti.
Vozač koji znatno usporava vozilo dužan je da to učini na način kojim neće ugroziti, odnosno ometati vozače koji se kreću iza njega.
Član 39.
Tramvajskom bašticom, odnosno saobraćajnom trakom namenjenom za kretanje vozila za javni prevoz putnika, dozvoljen je saobraćaj vozila sa prvenstvom prolaza i vozila pod pratnjom.
Član 40.
Za vožnju bicikla, gde ne postoji posebna staza, odnosno traka, sme da se koristi kolovoz u širini od najviše jedan metar od desne ivice kolovoza.

4. Nasilnička vožnja

Član 41.
Nasilnička vožnja je postupanje vozača koje je u gruboj suprotnosti sa pravilima saobraćaja, odnosno, prilikom koje vozač ne pokazuje obzir prema bezbednosti ostalih učesnika u saobraćaju.
Pod nasilničkom vožnjom smatra se i:
100) kada vozač dva ili više puta prođe svetlosni saobraćajni znak kada mu je tim znakom zabranjen prolaz, ako između dva uzastopna prolaska nije prošlo više od 10 minuta,
kada vozač izvrši preticanje kolone vozila pri čemu svojim vozilom prelazi ili se kreće po neisprekidanoj uzdužnoj liniji koja razdvaja kolovozne trake po smerovima kretanja.

5. Brzina

Član 42.
Vozač je dužan da brzinu kretanja vozila prilagodi osobinama i stanju puta, vidljivosti, preglednosti, atmosferskim prilikama, stanju vozila i tereta, gustini saobraćaja i drugim saobraćajnim uslovima, tako da vozilo može blagovremeno da zaustavi pred svakom preprekom koju pod datim okolnostima može da vidi ili ima razloga da predvidi, odnosno da vozilom upravlja na način kojim ne ugrožava bezbednost saobraćaja.
Ako vozač vozi sporo u meri u kojoj ometa normalan saobraćaj, dužan je da na prvom odgovarajućem mestu omogući da ga drugo vozilo bezbedno pretekne, obiđe ili prođe.
Sve odredbe ovog zakona koje se odnose na brzinu primenjuju se na trenutno izmerenu brzinu i srednju (prosečnu) brzinu.
Član 43.
Na putu u naselju, vozač ne sme vozilom da se kreće brzinom većom od 50 km/h, odnosno brzinom većom od brzine dozvoljene postavljenim saobraćajnim znakom za celo naselje ili njegov deo.
Izuzetno, na putu u naselju, čiji saobraćajno-tehnički elementi to omogućavaju, može da se saobraćajnim znakom dozvoli kretanje vozilom brzinom i do 80 km/h.
Član 44.
Na putu van naselja vozač ne sme vozilom da se kreće brzinom većom od:
101) 120 km/h na auto-putu,
102) 100 km/h na motoputu,
103) 80 km/h na ostalim putevima.
Na putu van naselja vozač ne sme vozilom da se kreće brzinom većom od brzine dozvoljene saobraćajnim znakom.
Član 45.
Brzina kretanja vozila na putevima prema vrsti vozila ograničava se na:
80 km/h – za autobuse i autobuse sa priključnim vozilom za prevoz tereta kao i za teretna motorna vozila čija najveća dozvoljena masa nije veća od 7.500 kg, osim na autoputu gde je najveća dozvoljena brzina 100 km/h,
80 km/h – za motorna vozila koja vuku priključno vozilo za stanovanje (karavan),
70 km/h – za autobuse kada se vrši organizovani prevoz dece, za zglobne autobuse bez mesta za stajanje, za teretna motorna vozila čija je najveća dozvoljena masa veća od 7.500 kg i za teretna motorna vozila sa priključnim vozilom, osim na autoputu gde je najveća dozvoljena brzina 90 km/h,
50 km/h – za autobuse sa priključnim vozilom za prevoz lica, za gradske autobuse, autobuse koji, pored ugrađenih sedišta imaju i određena mesta za stajanje,
40 km/h – za traktore, odnosno 30 km/h kada se u priključnom vozilu koje vuče traktor prevozi najmanje jedno lice,
20 km/h – za turistički voz i radnu mašinu na kojoj se prevoze lica.
Autobusi i teretna vozila najveće dozvoljene mase preko 7.500 kg, koja su proizvedena, odnosno prvi put registrovana u Republici Srbiji nakon stupanja na snagu ovog zakona, moraju imati uređaj za ograničavanje brzine kretanja koji ne dozvoljava kretanje brzinom većom od 10 km/h od ograničenja predviđenog za tu vrstu vozila.
Kada vozilo iz stava 2. ovog člana učestvuje u saobraćaju na putu, dužno ja da ima ugrađen ispravan graničnik brzine i da ga koristi shodno njegovoj nameni.

6. Skretanje

Član 46.
Vozač vozila koji skreće udesno dužan je da skretanje izvrši krećući se krajnjom saobraćajnom trakom koja se proteže uz desnu ivicu kolovoza, ako saobraćajnim znakom nije drugačije određeno.
Vozač vozila koji skreće ulevo dužan je da skretanje izvrši krećući se krajnjom levom saobraćajnom trakom koja se proteže uz razdelnu liniju, odnosno saobraćajnom trakom koja se proteže uz levu ivicu puta sa jednosmernim saobraćajem, ako saobraćajnim znakom nije drukčije određeno.
Vozač vozila koji skreće udesno dužan je da propusti vozilo koje se kreće sa njegove desne strane, saobraćajnom trakom za vozila javnog prevoza putnika.

7. Prvenstvo prolaza

Član 47.
Na raskrsnici ili u susretu sa drugim vozilom, vozač je dužan da propusti vozilo koje dolazi sa njegove desne strane.
Vozač vozila koji na raskrsnici skreće ulevo, dužan je da propusti vozilo koje, dolazeći iz suprotnog smera na raskrsnici zadržava pravac kretanja ili skreće udesno, ako saobraćajnim znakom nije drukčije određeno.
Izuzetno od st. 1. i 2. ovog člana, tramvaj u svim slučajevima ima prvenstvo prolaza, ako saobraćajnim znakom nije drukčije određeno.
Vozač koji ulazi vozilom na put sa prvenstvom prolaza dužan je da propusti sva vozila koja se kreću tim putem.
Vozač je dužan da propusti sva vozila koja se kreću putem na koji se uključuje i kada taj put nije saobraćajnim znakom označen kao put sa prvenstvom prolaza, ako vozilom ulazi sa zemljanog puta na put sa savremenim kolovoznim zastorom ili ako na put ulazi sa površine na kojoj se ne vrši javni saobraćaj.
Vozač koji pri skretanju vozila preseca biciklističku stazu ili traku, dužan je da propusti vozila koja se kreću stazom, odnosno trakom.

8. Saobraćaj na raskrsnici
Član 48.
Vozač koji se približava raskrsnici dužan je da prilagodi vožnju uslovima saobraćaja na raskrsnici, a naročito da vozi brzinom pri kojoj može da se zaustavi i propusti vozila koja na raskrsnici imaju prvenstvo prolaza.
Vozač je dužan da, na dovoljnom odstojanju pred raskrsnicom, vozilom izvrši prestrojavanje i zauzme položaj na saobraćajnoj traci predviđenoj za prolazak kroz raskrsnicu u smeru u kojem želi nastaviti kretanje.
Član 49.
Vozač ne sme vozilom da uđe u raskrsnicu, iako ima prvenstvo prolaza ili mu je semaforom to dozvoljeno, ako će se zbog gustine saobraćaja zaustaviti na raskrsnici ili pešačkom prelazu, i time ometati ili onemogućiti saobraćaj vozila, odnosno pešaka.

9. Polukružno okretanje
Član 50.
Vozač ne sme da vrši polukružno okretanje vozila u tunelu, na mostu, vijaduktu, podvožnjaku, nadvožnjaku, kao i u uslovima smanjene vidljivosti, odnosno na mestu gde je nedovoljna preglednost, kao i na delu puta koji nema dovoljnu širinu za polukružno okretanje tog vozila.

10. Mimoilaženje
Član 51.
Prilikom mimoilaženja vozač je dužan da sa svoje leve strane ostavi dovoljno rastojanja između svog vozila i vozila sa kojim se mimoilazi, po potrebi i da vozilo pomeri ka desnoj ivici kolovoza.
Pri mimoilaženju sa pešakom, vozač je dužan da drži bezbedno rastojanje između vozila i pešaka.
Ukoliko zbog prepreke na putu ili drugih učesnika u saobraćaju vozač ne može da postupi po odredbi stava 1. ovog člana, dužan je da uspori kretanje svog vozila i da ga, po potrebi, zaustavi da bi propustio vozilo iz suprotnog smera.

Ukoliko je zbog nedovoljne širine puta ili prepreke mimoilaženje onemogućeno, vozač kojem je to, s obzirom na karakteristike i stanje puta i okolnosti saobraćaja, lakše da izvede, dužan je da se prvi zaustavi i po potrebi, kretanjem unazad ili na drugi način, pomeri svoje vozilo i zauzme na putu položaj koji omogućava mimoilaženje.
Kada na raskrsnici vozila dolaze iz suprotnih smerova i skreću u levo, vozač mimoilazi vozilo iz suprotnog smera tako što ga propušta sa svoje desne strane.

Član 52.
Na delu puta koji je saobraćajnim znakom označen kao opasan uspon, odnosno kao opasna nizbrdica, na kome je mimoilaženje vozila nemoguće ili je veoma otežano, vozač vozila koje se kreće niz nagib dužan je da zaustavi svoje vozilo na pogodnom mestu ako primeti da mu drugo vozilo ide u susret uz nagib.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, vozač koji se kreće uz nagib dužan je da zaustavi svoje vozilo ako ispred sebe ima pogodno mesto za zaustavljanje, koje omogućava bezbedno mimoilaženje i ako bi, u slučaju da tako ne postupi, mimoilaženje zahtevalo kretanje unazad jednog od vozila.
Na putu iz stava 1. ovog člana, kada jedno od vozila koja se mimoilaze mora da se kreće unazad, kretaće se unazad:
svako vozilo koje se susrelo sa vozilom koje vuče priključno vozilo,
teretno vozilo koje se susrelo sa autobusom,
vozilo koje se susrelo sa vozilom više vrste,
ako se mimoilaze vozila iste vrste – vozilo koje se kreće niz nagib, osim ako je, s obzirom na uslove i položaj vozila na putu, lakše da to učini vozač vozila koje se kreće uz nagib.
U smislu stava 3. tač. 3) i 4) ovog člana, vozila se klasifikuju od niže ka višoj vrsti na sledeći način: motocikli kao i mopedi, tricikli i četvorocikli, putničko vozilo, traktor, radna mašina, teretno vozilo, autobus i skup vozila.

11. Preticanje i obilaženje
Član 53.
Preticanje i obilaženje vrši se sa leve strane vozila koje se pretiče.
Preticanje mora da se vrši sa desne strane ako je vozilo na kolovozu zauzelo takav položaj i njegov vozač daje takav znak da se sa sigurnošću može zaključiti da to vozilo skreće ulevo.
Tramvaj koji se kreće po šinama postavljenim na sredini kolovoza sme da se pretiče samo sa desne strane, ako između njega i desne ivice kolovoza postoji saobraćajna traka.
Na putu na kome postoje najmanje dve saobraćajne trake namenjene za saobraćaj vozila u istom smeru, na kome su kolone vozila, brže kretanje vozila u jednoj traci od kretanja vozila u drugoj traci ne smatra se preticanjem.
Na putu u naselju na kome postoje najmanje dve saobraćajne trake namenjene za saobraćaj vozila u istom smeru, prolaženje sa desne strane vozila koje se ne kreće krajnjom desnom saobraćajnom trakom, ne smatra se preticanjem.
Član 54.
Vozač kome je dat znak za preticanje dužan je da pomeri svoje vozilo ka desnoj ivici kolovoza.
Vozač ne sme da povećava brzinu kretanja svog vozila dok ga drugo vozilo pretiče.
Član 55.
Preticanje ili obilaženje vozač sme da vrši samo ako time ne ometa normalno kretanje vozila koja dolaze iz suprotnog smera kada na putu ima dovoljno prostora za bezbedno izvođenje tih radnji.
Vozač ne sme da vrši preticanje ili obilaženje kada time može ugroziti druge učesnike u saobraćaju.
Vozač ne sme vozilom da započne preticanje ili obilaženje:
kolone vozila,
ako je vozač koji se kreće iza njega otpočeo preticanje ili obilaženje,
ako je vozač ispred njega na istoj saobraćajnoj traci dao znak za preticanje ili obilaženje,
ako bi time ugrozio bezbednost saobraćaja ili ometao saobraćaj iz suprotnog smera,
ako po izvršenom preticanju ili obilaženju ne bi mogao da se vrati u saobraćajnu traku kojom se kretao pre toga bez ometanja ili ugrožavanja ostalih učesnika u saobraćaju,
zaustavnom trakom,
na početku prevoja, na prevoju, ispred i u nepreglednoj krivini, osim na kolovozu sa najmanje dve saobraćajne trake za kretanje vozila u istom smeru,
u tunelu, osim u tunelu sa najmanje dve saobraćajne trake za kretanje vozila u istom smeru,
vozila koje se približava pešačkom prelazu ili ga prelazi,
vozila koje se zaustavilo i zaustavlja radi propuštanja pešaka na pešačkom prelazu,
na prelazu puta preko železničke ili tramvajske pruge,
kolone vozila pod pratnjom,
saobraćajnom trakom za spora vozila,
na mestu gde je to zabranjeno saobraćajnom signalizacijom,
na način da prelazi vozilom preko neisprekidane uzdužne linije pri čemu koristi saobraćajnu traku namenjenu za kretanje vozila iz suprotnog smera.
Obilaženje zaustavljene kolone na putu je zabranjeno ako se vozač nakon obilaženja ne bi mogao bezbedno uključiti na saobraćajnu traku namenjenu kretanju vozila u smeru u kome se on kreće.
Izuzetno, obilaženje u slučaju iz stava 3. tačka 15) ovog člana je dozvoljeno, pod uslovima iz stava 1. ovog člana.
Vozač koji pretiče dužan je da svoje vozilo drži na potrebnom rastojanju i odstojanju od vozila koje pretiče, tako da ga ne ometa niti ugrožava druge u saobraćaju.
Član 56.
Posle preticanja ili obilaženja vozač je dužan da se, bez ometanja ili ugrožavanja ostalih učesnika u saobraćaju, vrati u saobraćajnu traku kojom se kretao pre toga.
Član 57.
Vozač ne sme da pretiče drugo vozilo neposredno ispred raskrsnice ili na raskrsnici koja nije sa kružnim tokom saobraćaja.
Neposredno ispred raskrsnice i na raskrsnici vozač u slučaju kada se kreće putem sa prvenstvom prolaza, sme da pretiče:
vozilo koje skreće u levo, a pretiče se sa desne strane,
vozilo koje skreće u desno, ali da pri tom svojim vozilom ne prelazi na deo kolovoza namenjen za saobraćaj vozila iz suprotnog smera,
vozilo koje se kreće na putu sa prvenstvom prolaza,
vozilo koje se kreće raskrsnicom na kojoj je saobraćaj regulisan svetlosnim saobraćajnim znakovima ili znacima koje daje policijski službenik,
bicikl, moped ili motocikl.
Član 58.
Ako se na sredini kolovoza nalazi površina koja nije namenjena za saobraćaj vozila, objekat ili uređaj, vozila moraju da ih obilaze sa desne strane.
Površine, objekti ili uređaji iz stava 1. ovog člana koji se nalaze na sredini puta sa jednosmernim saobraćajem mogu da se obilaze sa obe strane, ako saobraćajnim znakom nije drugačije određeno.

12. Zvučni i svetlosni znaci upozorenja
Član 59.
Vozač je dužan da upotrebi zvučni znak upozorenja kada to zahtevaju razlozi bezbednosti saobraćaja, a naročito:
na putu van naselja zbog upozorenja drugom učesniku u saobraćaju da želi da ga pretekne ili obiđe, ako bi bez tog znaka postojala opasnost nastanka saobraćajne nezgode,
ako se pored kolovoza nalazi dete koje ne obraća pažnju na kretanje vozila,
na putu van naselja pre ulaska u nepreglednu i uzanu krivinu ili dolaska na prevoj, gde je mimoilaženje otežano.
Vozač je dužan da zvučni znak upozorenja daje u meri koja je dovoljna da se drugi učesnici u saobraćaju upozore.
Vozač ne sme da upotrebljava zvučni znak promenljive frekvencije, osim u slučajevima predviđenim ovim zakonom.
Član 60.
Svetlosni znak upozorenja daje se uzastopnim ili naizmeničnim paljenjem dugih svetala, vodeći računa da se time ne zaslepljuju vozači koji dolaze iz suprotnog smera.
Vozač može noću, umesto zvučnog znaka upozorenja, da upotrebi svetlosni znak upozorenja. Taj znak vozač može da upotrebi i u naselju prilikom preticanja drugog vozila.
Svetlosni znak upozorenja vozač može da upotrebi i danju, ako takav način upozorenja više odgovara uslovima na putu.
Član 61.
Vozač vozila je dužan da na javnom putu uključi sve pokazivače pravca na vozilu, ukoliko je propisana obaveza postojanja takvog uređaja za to vozilo:
za vreme ulaska ili izlaska putnika,
ako upozorava druge učesnike na opasnost u saobraćaju,
u uslovima izrazito smanjene vidljivosti (gusta magla, dim i sl.),
ako je poslednji u koloni vozila koja se zaustavila na putu izvan naselja, osim ako je kolona zaustavljena zbog postupanja po saobraćajnom znaku ili pravilu saobraćaja,
ako se kreće unazad,
ako se zaustavi na kolovozu, osim prilikom parkiranja na obeleženom parkingu, odnosno zbog postupanja po saobraćajnom znaku ili pravilu saobraćaja.

13. Zaustavljanje i parkiranje
Član 62.
Vozač ne sme da zaustavi, odnosno parkira vozilo na mestu na kome bi ono ugrožavalo bezbednost drugih učesnika u saobraćaju ili predstavljalo smetnju za normalno odvijanje saobraćaja ili kretanje pešaka.
Odredbe ovog zakona o zaustavljanju i parkiranju ne primenjuju se na policijske službenike u obavljanju službene dužnosti ako bi obaveza poštovanja odredbi o zabrani zaustavljanja ili parkiranja vozila omela uspešno obavljanje službene dužnosti.
Član 63.
Vozač koji je zbog neispravnosti na vozilu, saobraćajne nezgode ili drugog opravdanog razloga, prinuđen da vozilo zaustavi na kolovozu, dužan je da preduzme mere iz člana 68. ovog zakona da vozilom ne dovede u opasnost druga vozila i da ga što pre ukloni sa kolovoza.
Ukoliko je vozač zbog neispravnosti na vozilu, saobraćajne nezgode ili iz drugog opravdanog razloga, prinuđen da vozilo zaustavi na šinama, dužan je da ga sa šina odmah ukloni, a ako to nije moguće, da odmah preduzme potrebne mere da vozači šinskog vozila na vreme budu upozoreni na opasnost.
Član 64.
Na javnom putu van naselja, vozač koji zaustavlja ili parkira vozilo dužan je da uvek kad za to postoji mogućnost, zaustavi ili parkira vozilo van kolovoza.
Vozač koji zaustavlja ili parkira vozilo na javnom putu dužan je da ga zaustavi, odnosno parkira, neposredno uz desnu ivicu kolovoza, a na javnom putu na kome se saobraćaj odvija samo u jednom smeru, sme da ga zaustavi, odnosno parkira, uz desnu ili levu ivicu kolovoza.
Ukoliko se uz desnu ivicu kolovoza nalaze tramvajske ili druge šine, vozač ne sme da zaustavi ili parkira vozilo.
Vozač može da zaustavi ili parkira vozilo na mestima koja se nalaze na sredini kolovoza, samo ako su ta mesta obeležena saobraćajnim znakom kao mesta za parkiranje vozila.
Član 65.
Prilikom parkiranja vozač je dužan da vozilo parkira na jednom parking mestu predviđenom za parkiranje te vrste vozila.
Na zaustavljenom ili parkiranom vozilu ne smeju da se otvaraju vrata, ako se time ometa kretanje drugih učesnika u saobraćaju ili ugrožava bezbednost saobraćaja.
Član 66.
Vozač ne sme da zaustavi ili parkira vozilo:
na pešačkom prelazu i na prelazu biciklističke staze preko kolovoza kao i na odstojanju, odnosno rastojanju manjem od pet metara od tih prelaza,
na prelazu puta preko železničke pruge, odnosno tramvajskih šina i na rastojanju, odnosno odstojanju manjem od pet metara od prelaza, kao i u blizini železničke pruge, odnosno tramvajskih šina, ako se time sprečava saobraćaj vozila koja se kreću po šinama,
na raskrsnici i na odstojanju, odnosno rastojanju manjem od pet metara od najbliže ivice poprečnog kolovoza,
u tunelu, u podvožnjaku, u galeriji, na mostu, na nadvožnjaku,
u blizini vrha prevoja ili u krivini gde je preglednost puta nedovoljna ili se obilaženje vozila ne može izvršiti bez opasnosti,
na delu puta gde bi širina slobodnog prolaza od zaustavljenog ili parkiranog vozila do neisprekidane uzdužne linije na kolovozu, suprotne ivice kolovoza ili prepreke na putu bila manja od tri metra,
na mestu na kome bi zaklanjalo saobraćajni znak,
na biciklističkoj stazi, odnosno traci,
na stajalištu za vozila javnog saobraćaja i na odstojanju, odnosno rastojanju manjem od 15 metara ispred i iza oznake na kolovozu kojim je stajalište označeno,
na putu na kome su kolovozne trake fizički odvojene, osim ako je to dozvoljeno saobraćajnim znakom,
iznad priključka na vodovodnu mrežu i ulaza u kanalizaciju ili drugu mrežu komunalnih službi,
na mestu na kome bi se onemogućio pristup drugom vozilu radi parkiranja ili izlazak nekom već parkiranom vozilu,
na trotoaru, osim ako je to dozvoljeno (regulisano) saobraćajnom signalizacijom, i ako na trotoaru, kada je vozilo parkirano, ostane slobodan prolaz za pešake najmanje širine 1,60 metara, koji ne sme biti uz ivicu kolovoza,
na pešačkoj stazi, odnosno na delu trotoara koji je namenjen za kretanje lica sa posebnim potrebama,
na trgovima, na pešačkoj zoni i protivpožarnom putu,
na pristupnoj saobraćajnici, kolskom prolazu između stambenih zgrada, odnosno prolazima u blokovima naselja,
na saobraćajnicima van uličnih parkirališta koje povezuju parking prostore i stambene zgrade sa drugim saobraćajnicama,
na kolskom ulazu, odnosno izlazu iz zgrade, dvorišta ili garaže,
na saobraćajnoj traci za uključivanje, isključivanje, zaustavnoj traci, saobraćajnoj traci za vozila javnog prevoza i tramvajskoj baštici,
na parking mestu koje je dopunskom tablom saobraćajnog znaka ili oznakom na kolovozu obeleženo kao mesto za parkiranje za vozila za osobe sa invaliditetom, ako na vozilu ne poseduje odgovarajuću oznaku,
na parking mestu koje je dopunskom tablom saobraćajnog znaka ili oznakom na kolovozu označeno kao mesto rezervisano za vozila određenih korisnika, kada vozilo kojim upravlja ne pripada tim vozilima,
na površinama na kojima je saobraćajnim znakom zabranjen saobraćaj vozila.
Izuzetno, vozač vozila kojim se obavlja auto taksi prevoz putnika može zaustaviti vozilo na mestima iz stava 1. tač. 6), 9), 10), 11) 12), 13) i 18) ovog člana, kao u saobraćajnoj traci za vozila javnog prevoza kojom se ne kreću tramvaji, i to samo za vreme potrebno za ulazak, odnosno izlazak putnika.
Član 67.
Vozač je dužan da motorno, odnosno priključno vozilo, osim motocikla bez bočnog sedišta i mopeda, koje je zaustavljeno na kolovozu obeleži sigurnosnim trouglom:
kada je bio prinuđen da svoje vozilo zaustavi na mestu ili delu puta određenom u članu 66. stav 1. ovog zakona, osim u slučaju iz tačke 21),
kada je vozilo zaustavljeno na kolovozu na takvom mestu da vozači vozila koja se kreću istim smerom ne mogu ili teško mogu blagovremeno da ga uoče,
na putu van naselja, kao i na putu u naselju noću ili u uslovima smanjene vidljivosti kada je mesto na kome se vozilo zaustavlja nedovoljno osvetljeno.
Sigurnosni trougao postavlja se na kolovoz iza zaustavljenog vozila, u vertikalnom položaju i na udaljenosti koja na putu van naselja ne može biti manja od 50 metara, a u naselju 10 metara, tako da vozač koji nailazi iz smera na kome je znak postavljen može blagovremeno da zaustavi svoje vozilo, odnosno da bezbedno obiđe zaustavljeno vozilo.
Kada je na putu zaustavljena kolona motornih vozila, znak se postavlja na način iz stava 2. ovog člana, s tim što se umesto jednog znaka postavljaju na kolovoz dva znaka, jedan pored drugog.
Pored sigurnosnog trougla, na vozilu iz stava 1. ovog člana moraju biti uključeni svi pokazivači pravca.
Ako se vozač nalazi van svog vozila, na kolovozu, dužan je da nosi svetloodbojni prsluk.
Član 68.
Vozač koji ostavlja vozilo na putu, pre nego što napusti vozilo, dužan je da preduzme sve potrebne mere kojim se sprečava da se vozilo samo pokrene sa mesta na kome je zaustavljeno, odnosno parkirano kao i da preduzme sve potrebne mere da obezbedi vozilo od neovlašćene upotrebe.

14. Vučenje vozila
Član 69.
U saobraćaju na putu, motornom vozilu mogu da budu pridodata najviše dva priključna vozila za prevoz tereta, odnosno jedno priključno vozilo za prevoz lica, a na auto-putu i motoputu samo jedno priključno vozilo.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, turistički voz sme da ima najviše tri priključna vozila.
Traktor sme da vuče samo priključno vozilo za traktor, a ostala motorna vozila ne smeju da vuku priključno vozilo za traktor.
Motorno vozilo sme da vuče samo priključno vozilo koje ne umanjuje njegovu stabilnost.
Priključno vozilo u kome se prevoze putnici može biti pridodato samo autobusima u javnom gradskom, odnosno prigradskom prevozu.
Član 70.
Zabranjeno je vučenje neispravnog vozila na autoputu i motoputu.
Ukoliko je razlog za vuču nastao za vreme kretanja motornog vozila po autoputu, odnosno motoputu, vučenje je dozvoljeno do prvog isključenja sa autoputa, odnosno motoputa.
Član 71.
Motorno vozilo sme da vuče drugo motorno vozilo samo ako ono, zbog neispravnosti ili nedostatka pojedinih delova, ne može samo da se kreće.
Motorno vozilo ne sme da vuče motocikl, moped kao i laki i teški tricikl.
Član 72.
Neispravno motorno vozilo na putu može da se vuče pomoću užeta, krute veze (rude) i oslanjanjem ili vešanjem vozila o vučno vozilo.
Pomoću užeta ne sme da se vuče motorno vozilo na kome su neispravni uređaji za upravljanje ili uređaji za zaustavljanje, teretno vozilo ili autobus.
Krutom vezom ne sme da se vuče motorno vozilo koje nema ispravan uređaj za upravljanje, niti motorno vozilo čija je ukupna masa veća od ukupne mase vučnog vozila ako mu je neispravna radna kočnica.
Ukoliko se motorno vozilo vuče pomoću užeta ili krute veze, lice koje upravlja vučenim vozilom mora da ima odgovarajuću dozvolu za upravljanje vozilom one kategorije kojoj pripada vozilo koje se vuče.
Član 73.
Za vreme vučenja neispravnog vozila na vučnom vozilu moraju biti uključeni svi pokazivači pravca, a na vučenom ukoliko su ispravni. Na oba vozila mora biti postavljen sigurnosni trougao.
Na motorno vozilo koje vuče drugo motorno vozilo sigurnosni trougao se postavlja sa prednje, a na vučeno vozilo sa zadnje strane.
Vučenim vozilom zabranjen je prevoz lica, osim vozača koji njime upravlja.
Član 74.
Motorno vozilo sme da se vuče noću, i danju u slučaju smanjene vidljivosti, isključivo ako na svojoj zadnjoj strani ima uključena zadnja poziciona svetla ili ako ga vuče motorno vozilo koje pri vučenju koristi žuto rotaciono svetlo.
Član 75.
Odstojanje između vučnog i vučenog motornog vozila, ako se vuče užetom, mora da iznosi od tri do pet metara, a ako se vuče pomoću krute veze, može da iznosi i manje od tri ali ne više od pet metara.
Motorno vozilo koje na putu vuče neispravno vozilo ne sme se kretati brzinom većom od 40 km/h.
Član 76.
Vučenje natovarenog teretnog vozila sa priključnim vozilom ili bez priključnog vozila, odnosno traktora sa priključnim vozilom, dozvoljeno je samo do prvog mesta pogodnog za pretovar tereta, a izuzetno i do prvog mesta na kome se može otkloniti neispravnost na vozilu.

15. Upotreba svetala u saobraćaju
Član 77.
Danju, na motornom vozilu za vreme vožnje u saobraćaju na putu, moraju da budu uključena kratka, odnosno dnevna svetla.
Noću, na motornom vozilu za vreme vožnje u saobraćaju na putu, moraju da budu uključena duga svetla.
Vozač je dužan da umesto dugih svetala upotrebljava kratka:
kad pri mimoilaženju sa drugim vozilom oceni da svetlom svog vozila zaslepljuje vozača vozila koje mu dolazi u susret, a uvek na odstojanju manjem od 200 m,
ako ometa vozača ispred,
na putu osvetljenom uličnom rasvetom,
u tunelu,
ako ometa upravljača šinskog vozila ili plovila,
za vreme magle,
kada je vozilo zaustavljeno.
Odredbe st. 2. i 3. ovog člana ne odnose se na vozača vozila za koje ne postoji obaveza ugradnje dugih svetala.
Član 78.
Poziciona svetla moraju biti uključena sve vreme kada je uključeno dugo, odnosno kratko svetlo, odnosno svetlo za maglu.
Noću i danju u uslovima smanjene vidljivosti, na vozilu na putu moraju biti uključena zadnja poziciona svetla.
Svetla, odnosno katadiopteri, za vreme vožnje ne smeju da budu zaklonjeni niti zaprljani u meri da su neuočljivi za ostale učesnike u saobraćaju.
Član 79.
Za vreme magle, na motornom vozilu moraju da budu uključena kratka svetla, odnosno svetla za maglu ili obe vrste svetala.
Zadnje svetlo za maglu upotrebljava se samo po magli ili u slučaju smanjene vidljivosti.
Član 80.
Zaustavljeno ili parkirano vozilo na kolovozu, noću i u uslovima smanjene vidljivosti, mora imati uključena poziciona, odnosno parkirna, svetla.
U naselju je dovoljno da vozilo iz stava 1. ovog člana ima poziciona, odnosno parkirna svetla na onoj strani vozila koja je okrenuta prema sredini puta.
Na vozilu iz stava 1. ovog člana svetla ne moraju biti uključena ako se ono nalazi na delu puta gde je ulično osvetljenje takvo da je vozilo dovoljno vidljivo, na za to posebno obeleženom mestu.
Član 81.
Prilikom kretanja noću i u uslovima smanjene vidljivosti:
pešak koji se kreće po kolovozu na javnom putu van naselja, mora biti osvetljen ili označen reflektujućom materijom,
pešak koji na kolovozu vuče ili gura ručna kolica mora da nosi svetloodbojni prsluk ili na levoj strani kolica drži upaljeno najmanje jedno belo ili žuto svetlo koje mora biti uočljivo sa prednje i zadnje strane, osim kada je ulično osvetljenje takvo da su pešak i kolica dovoljno vidljivi,
osoba koja koristi invalidska kolica mora na kolicima da ima uključeno najmanje jedno belo ili žuto svetlo na levoj strani koje mora biti uočljivo sa prednje i zadnje strane, osim kada je ulično osvetljenje takvo da je pešak dovoljno vidljiv,
pešaci koji se kreću po kolovozu u organizovanoj koloni, osim pogrebnih ili odobrenih povorki, vojnih ili policijskih jedinica, dužni su da nose svetloodbojni prsluk ili napred drže upaljeno najmanje jedno belo ili žuto svetlo, a na zadnjoj strani svetlo crvene boje,
bicikl mora da ima upaljeno jedno belo svetlo na prednjoj strani i jedno crveno svetlo na zadnjoj strani,
zaprežno vozilo mora da ima upaljeno najmanje jedno belo svetlo na prednjoj strani i najmanje jedno crveno svetlo na zadnjoj strani. Ova svetla moraju biti postavljena na uzdužnoj osi vozila ili na njegovoj levoj strani, a ako se na zaprežnom vozilu nalazi samo jedna svetiljka, postavlja se na vidnom mestu na levoj strani vozila,
vodiči i goniči životinja, kada se kreću po kolovozu van naselja, moraju da nose svetloodbojni prsluk.

16. Odstojanje između vozila
Član 82.
Vozač mora da drži bezbedno odstojanje od vozila koje se kreće ispred njega, tako da može blagovremeno da uspori ili se zaustavi, ako vozilo ispred njega uspori ili se zaustavi.
Član 83.
Kada se na javnom putu van naselja koji ima samo jednu saobraćajnu traku za saobraćaj vozila u jednom smeru, kreću jedno za drugim motorna vozila čija je najveća dozvoljena masa veća od 3.500 kg ili čija je dužina veća od sedam metara, vozač takvog vozila je dužan da, osim kada vrši preticanje ili se priprema za preticanje, između svog i vozila koje se kreće ispred njega, drži odstojanje koje omogućava bezbedno preticanje od strane vozila koja se kreću iza njega.
Odredba stava 1. ovog člana ne odnosi se na deo puta na kome je preticanje zabranjeno.

17. Saobraćaj tramvaja i drugih vozila na šinama
Član 84.
Odredbe ovog zakona shodno se primenjuju i na saobraćaj tramvaja i drugih vozila koja se na putu kreću po šinama, osim ako to ne isključuju konstrukcione osobine tih vozila ili način njihovog kretanja.

18. Posebne odredbe o saobraćaju traktora, radnih mašina, motokultivatora i zaprežnih vozila
Član 85.
Traktor i radna mašina smeju u saobraćaju na putu da imaju samo priključke za izvođenje radova shodno njihovoj nameni koji moraju biti propisno označeni.
Radna mašina i motokultivator ne smeju u saobraćaju na putu da vuku priključno vozilo.
[ad#Google Adsense 468×60] 19. Saobraćaj zaprežnih vozila i učešće životinja u saobraćaju
Član 86.
Vozač zaprežnog vozila mora biti uzrasta od najmanje 14 godina života i sposoban da kontroliše upregnute životinje.
Vozač zaprežnog vozila je dužan da u saobraćaju na putu zaprežnim vozilom upravlja iz vozila ili da vodi upregnutu stoku krećući se sa njene desne strane.
Zaprežno vozilo mora da ima uređaje za kočenje koji moraju omogućavati bezbedno zaustavljanje zaprežnog vozila.
Zaprežno vozilo koje se kreće iza drugog zaprežnog vozila mora se kretati na odstojanju od najmanje 50 metara, da bi se omogućilo preticanje bržim vozilima.
Za zaprežno vozilo koje se kreće na putu može biti privezano jedno grlo stoke, i to sa desne strane zadnjeg dela vozila.
Zaprežno vozilo ne sme da se ostavlja na putu bez nadzora vozača ili drugog lica sposobnog da kontroliše upregnute životinje.
Član 87.
[ad#Google Adsense 468 x 15] Domaće životinje mogu biti na putu samo u pratnji lica koja su dužna da ih vode i obezbeđuju tako da životinje ne ugrožavaju bezbednost saobraćaja. Životinje je zabranjeno voditi iz vozila ili sa vozila. Na autoputu, motoputu, državnim putevima prvog reda kao i biciklističkim stazama nije dozvoljen pristup životinjama, odnosno vođenje životinja.
Ukoliko se životinje iz stava 1. ovog člana prevoze u vozilu, prevoz se mora obavljati na način da se ne ugrožava ili ometa vozač, odnosno ostali učesnici u saobraćaju. Životinje koje se nalaze pored puta moraju biti pod nadzorom ili obezbeđene tako da ne mogu izaći na put.
Životinje se vode ili gone što bliže desnoj ivici kolovoza na takav način da drugi učesnici u saobraćaju ne budu ugroženi.
Vlasnik, gonič, odnosno vodič životinja ne sme na javnim putevim da hrani, zadržava ili prikuplja životinje, kao i da ih na putu ostavlja bez nadzora. Jahač ili drugo lice koje vodi životinju dužan je da ukloni sve materije koje je životinja nanela na put.
Jahači za kretanje mogu koristiti kolovoz puta samo ukoliko je to omogućeno režimom saobraćaja na tom putu. Za kretanje jahača po kolovozu shodno se primenjuju odredbe ovog zakona koje se primenjuju za kretanje bicikala.

20. Posebne odredbe o saobraćaju bicikala, mopeda, tricikala, četvorocikala i motocikala
Član 88.
Dete mlađe od 12 godina ne sme da upravlja biciklom na javnim putevima.
Izuzetno u pešačkoj zoni, zoni usporenog saobraćaja, zoni „30“, zoni škole i nekategorisanom putu, biciklom može upravljati i dete sa navršenih devet godina.
Izuzetno u pešačkoj zoni i zoni usporenog saobraćaja, biciklom može da upravlja i dete mlađe od devet godina ako je pod nadzorom lica starijeg od 16 godina.
Član 89.
Vozač bicikla ne sme da se kreće biciklističkom stazom brzinom većom od 35 km/h.
Ukoliko na putu postoji biciklistička traka, vozač bicikla, mopeda i lakog tricikla mora da se kreće desnom biciklističkom trakom u odnosu na smer kretanja saobraćaja.
Na biciklističkim stazama za saobraćaj u oba smera vozila, vozač bicikla mora da se kreće desnom stranom u smeru kretanja vozila.
Ako se dva ili više vozača bicikala, mopeda, tricikala i motocikala kreću u grupi, dužni su da se kreću jedan za drugim.
Član 90.
Vozač bicikla, mopeda, tricikla i motocikla mora da upravlja vozilom na način kojim se ne umanjuje stabilnost vozila i ne ometa druge učesnike u saobraćaju, a naročito ne sme da:
ispušta upravljač iz ruku,
sklanja noge sa pedala,
se pridržava za drugo vozilo,
vodi, vuče ili potiskuje druga vozila, odnosno životinje, osim da vuče priključno vozilo za bicikl,
dopusti da vozilo kojim upravlja bude vučeno ili potiskivano,
prevozi predmete koji mogu da ga ometaju tokom upravljanja,
upotrebljava na oba uva slušalice za audio uređaje.
Član 91.
Vozač i putnik motocikla, mopeda, tricikla i četvorocikla moraju za vreme vožnje nositi na glavi zakopčanu homologovanu zaštitnu kacigu, na način propisan deklaracijom proizvođača kacige.
Vozač bicikla, mopeda, tricikla, odnosno motocikla, ne sme da prevozi lice koje je pod uticajem alkohola, odnosno psihoaktivnih supstanci ili iz drugih razloga nije sposobno da upravlja svojim postupcima.
Bliže propise o uslovima koje moraju da ispunjavaju zaštitne kacige koje koriste vozači, odnosno lica koja se prevoze na motociklu, mopedu, triciklu i četvorociklu, donosi ministar nadležan za poslove saobraćaja.
Član 92.
Bicikl, moped i motocikl u saobraćaju na putu mogu da imaju priključno vozilo sa dva točka namenjeno za prevoz tereta, priključeno tako da je obezbeđena stabilnost vozila u kom ne smeju da se prevoze putnici. Priključno vozilo ne sme biti šire od jednog metra, a na zadnjoj levoj strani mora imati poziciono svetlo crvene boje ili trouglasti katadiopter ako je vuče bicikl.

21. Kretanje pešaka
Član 93.
Pešak ne sme da se kreće i zadržava na kolovozu, izuzev u slučajevima predviđenim ovim zakonom, kao ni da iznenada stupi na kolovoz.
Ukoliko se pešak kreće po kolovozu na putu van naselja, mora da se kreće što bliže levoj ivici kolovoza u smeru kretanja, na način kojim ne ometa ili ne sprečava saobraćaj vozila.
Pešak koji učestvuje u saobraćaju u kolicima za osobe sa invaliditetom, ili se vozi na koturaljkama, skejtbordu i slično, ne sme da se pridržava za vozilo u pokretu.
Na putu koji nema trotoar ili drugu površinu namenjenu za kretanje pešaka, pešaci mogu koristiti za kretanje kolovoz u širini najviše do jednog metra, računajući od ivice kolovoza.
Kada se kreću kolovozom pešaci su dužni da se kreću jedan za drugim, osim lica koje vodi dete mlađe od sedam godina starosti.
Izuzetno od stava 2. ovog člana, pešak može da se kreće uz desnu ivicu kolovoza samo kada je takvo kretanje za njega bezbednije (nepregledna krivina, provalija, usek, odron i sl.).
Pešak koji gura ručna kolica, bicikl, bicikl sa motorom ili motocikl, osobe sa invaliditetom koje se kreću u invalidskim kolicima, moraju se kretati uz desnu ivicu kolovoza u smeru kretanja.
Član 94.
Na putu koji ima trotoar ili drugu površinu namenjenu za kretanje pešaka, odnosno površinu pored kolovoza pogodnu za kretanje pešaka, pešak je dužan da se kreće tim površinama.
Radi obilaženja neke prepreke na trotoaru, pešak je dužan da, pre stupanja na kolovoz, obrati pažnju na udaljenost i brzinu kretanja vozila koje mu se približava i da se prethodno uveri da stupanjem na kolovoz ne ugrožava bezbednost saobraćaja.
Član 95.
Kolona pešaka koja se kolovozom kreće pod kontrolom vodiča (organizovana kolona pešaka) mora se kretati uz desnu ivicu kolovoza u smeru kretanja.
Organizovana kolona pešaka ne sme da onemogućava normalno odvijanje saobraćaja niti da bude duža od 100 metara.
Ukoliko se kolovozom kreće više organizovanih kolona pešaka, odstojanje između pojedinih kolona mora biti najmanje 30 metara.
Član 96.
Pešak je dužan da preko kolovoza i biciklističke staze prelazi pažljivo i najkraćim putem, nakon što se uveri da to može da učini na bezbedan način.
Prilikom prelaska preko kolovoza pešak ne sme da upotrebljava mobilni telefon niti da koristi slušalice na ušima.
Na putu sa pešačkim prelazom ili posebno izgrađenim prelazom, odnosno prolazom za pešake, pešak je dužan da se pri prelaženju puta kreće tim prelazom, odnosno prolazom, ako oni nisu od njega udaljeni više od 100 metara.
Član 97.
Na pešačkom prelazu, na kome je saobraćaj pešaka regulisan svetlosnim saobraćajnim znacima, pešak je dužan da postupa u skladu sa tim znacima.
Na pešačkom prelazu, na kome je saobraćaj pešaka regulisan znacima koje daje policijski službenik, pešaci mogu da prelaze kolovoz samo kad je datim znakom dozvoljen prelaz.
Na pešačkom prelazu, na kome saobraćaj nije regulisan svetlosnim saobraćajnim znacima ni znacima koje daje policijski službenik, pešak je dužan da se pre stupanja na pešački prelaz, prethodno uveri da može da pređe na bezbedan način, tako da stupanjem na kolovoz ne ugrožava bezbednost saobraćaja.
Član 98.
Pešak ne sme stupiti ni kretati se po kolovozu autoputa ili motoputa.
Zabrana iz stava 1. ovog člana ne važi za:
policijskog službenika tokom obavljanja službene dužnosti,
lice koja obavlja uviđaj saobraćajne nezgode ili učestvuje u uviđaju,
radnika koji obavlja radove,
lice koje obavlja poslove na otklanjanju posledica saobraćajne nezgode ili neispravnosti na vozilu i teretu,
lice koje pruža hitnu medicinsku ili prvu pomoć,
inspektora za puteve tokom obavljanja službene dužnosti kao i na radnike uprave puta,
vozača vozila koje je prinudno zaustavljeno.
Lica iz stava 2. ovog člana i mesta na kojima ona preduzimaju radnje moraju biti obeležena na način da se omogući bezbednost svih učesnika u saobraćaju.

22. Obaveze vozača prema pešacima
Član 99.
Ukoliko je saobraćaj na pešačkom prelazu regulisan svetlosnim saobraćajnim znakovima ili znakovima policijskog službenika, vozač je dužan da svoje vozilo zaustavi ispred pešačkog prelaza kada mu je datim znakom zabranjen prolaz, a ako mu je na takvom prelazu datim znakom dozvoljen prolaz, vozač je dužan da propusti pešaka koji je već stupio na pešački prelaz ili pokazuje nameru da će stupiti na pešački prelaz dok mu je svetlosnim saobraćajnim znakom ili znakom policijskog službenika prelaz bio dozvoljen.
Ukoliko se pešački prelaz iz stava 1. ovog člana nalazi na ulazu na bočni put, vozač koji skreće na taj put dužan je da skretanje izvrši na bezbedan način i da propusti pešaka koji je već stupio ili stupa na pešački prelaz ili pokazuje nameru da će stupiti na pešački prelaz, a po potrebi, zaustavi svoje vozilo.
Ukoliko na pešačkom prelazu saobraćaj nije regulisan uređajima za davanje svetlosnih saobraćajnih znakova niti znacima policijskih službenika, vozač je dužan da prilagodi brzinu vozila tako da u svakoj situaciji koju vidi ili ima razloga da predvidi može bezbedno da zaustavi vozilo ispred pešačkog prelaza i propusti pešaka koji je već stupio ili stupa na pešački prelaz ili pokazuje nameru da će stupiti na pešački prelaz.
Vozač koji skreće na bočni put na čijem ulazu ne postoji pešački prelaz dužan je da propusti pešake koji su već stupili ili stupaju na kolovoz.
Ukoliko su u slučaju iz st. 1, 2, 3. i 4. ovog člana pešaci deca, nemoćna lica, slepe osobe koje se kreću uz upotrebu belog štapa i/ili psa vodiča, osobe sa invaliditetom koje se kreću u invalidskim kolicima, ili za kretanje koriste druga ortotičko – protetička pomagala, vozač je obavezan da zaustavi vozilo i da ih propusti.
Vozač ne sme vozilom da preseca organizovanu kolonu pešaka koja se kreće po kolovozu.

23. Saobraćaj na prelazu puta preko železničke pruge
Član 100.
Na prelazu puta preko železničke pruge, vozač je dužan da propusti šinsko vozilo koje se kreće po železničkoj pruzi.
Vozač koji se vozilom približava prelazu puta preko železničke pruge, dužan je da kretanje vozila podesi tako da ga može zaustaviti pred uređajem za zatvaranje saobraćaja na prelazu ili pred uređajem za davanje znakova kojima se najavljuje približavanje voza, odnosno da može da zaustavi vozilo pre nego što stupi na železničku prugu.
Član 101.
Učesnici u saobraćaju dužni su da se zaustave pred prelazom puta preko železničke pruge, ako je uređaj za zatvaranje saobraćaja spušten, ako je taj uređaj počeo da se spušta ili ako se daju svetlosni ili zvučni znaci koji upozoravaju da će taj uređaj početi da se spušta, odnosno kada im je svetlosnim saobraćajnim znakom kojim se najavljuje približavanje voza prelazu puta preko železničke pruge u istom nivou bez branika, zabranjen prolaz.

24. Saobraćaj na autoputu i motoputu
Član 102.
Autoputem i motoputem dozvoljeno je kretanje samo motocikla, putničkih vozila, teretnih vozila i autobusa, sa ili bez priključnih vozila.
Autoputem i motoputem ne smeju se kretati vozila iz stava 1. ovog člana čija je najveća konstruktivna brzina manja od 50 km/h.
Odredba st. 1. i 2. ovog člana ne odnosi se na policijska i vojna vozila.
Član 103.
Na autoput, odnosno motoput, vozač može da se uključi, odnosno isključi samo prilaznim putem namenjenim za uključenje na taj put, odnosno isključenje sa puta.
Vozač koji se motornim vozilom uključuje u saobraćaj na autoputu ili motoput dužan je da:
koristi saobraćajnu traku za uključivanje, kada takva traka postoji u produženju priključnog puta i da se u saobraćaj na taj put uključi dajući znak pokazivačem pravca, na način kojim ne ugrožava saobraćaj vozila koja se kreću po tom putu,
propusti vozila koja se kreću po tom putu, ako na mestu na kome se uključuje u saobraćaj na autoputu ne postoji posebna traka za uključivanje.
Vozač koji se vozilom isključuje iz saobraćaja sa autoputa ili motoputa, dužan je da svojim vozilom blagovremeno zauzme položaj na krajnjoj desnoj saobraćajnoj traci i da što pre pređe na saobraćajnu traku za isključivanje, ako takva traka postoji na ulazu u priključni put.
Član 104.
Na autoputu i motoputu sa više saobraćajnih traka namenjenih kretanju vozila u jednom smeru, vozač motornog vozila mora se kretati krajnjom desnom saobraćajnom trakom, osim ako nije zauzeta vozilima koja se kreću u koloni, kao i prilikom preticanja.
Zaustavnom trakom zabranjeno je kretanje vozila.
Izuzetno od stava 2. ovog člana, vozila pod pratnjom i vozila sa pravom prvenstva prolaza, mogu se kretati zaustavnom trakom kada su ostale saobraćajne trake zauzete vozilima.
Na autoputu i motoputu sa tri ili više saobraćajnih traka, namenjenih za saobraćaj vozila u jednom smeru, vozači teretnih vozila čija je najveća dozvoljena masa veća od 3.500 kg i skupova vozila čija je dužina veća od sedam metara, smeju da koriste samo dve saobraćajne trake koje se prostiru uz desnu ivicu kolovoza.
Vozač vozila iz stava 4. ovog člana, na autoputu i motoputu sa dve saobraćajne trake namenjenih za kretanje vozila u jednom smeru, mora se kretati krajnjom desnom saobraćajnom takom, osim prilikom preticanja.
U slučaju zastoja saobraćaja na autoputu, gde ne postoji zaustavna traka, vozači su dužni da ostave slobodan prostor za prolaz vozila pod pratnjom i vozila sa pravom prvenstva prolaza, na taj način što će vozači koji se nalaze u desnoj saobraćajnoj traci zauzeti položaj uz desnu ivicu saobraćajne trake, a vozači koji se nalaze u levoj saobraćajnoj traci zauzeti položaj uz levu ivicu saobraćajne trake, tako da ostavljen prostor mora biti dovoljan za nesmetani prolaz ovih vozila.
Član 105.
Na autoputu i motoputu vozač ne sme da zaustavlja i parkira motorno vozilo, osim na mestima koja su za to posebno uređena i obeležena.
Na autoputu i motoputu vozač ne sme da vrši polukružno okretanje vozilom niti da se kreće vozilom unazad.
Vozač koji je zbog neispravnosti na vozilu ili iz drugih razloga prinuđen da zaustavi vozilo na kolovozu autoputa ili motoputa, dužan je da ga zaustavi na zaustavnoj traci i da preduzme potrebne mere da vozilo što pre ukloni sa kolovoza.

25. Vozila pod pratnjom
Član 106.
Vozilo pod pratnjom je vozilo kome je dodeljena pratnja vozila policije, Bezbednosno-informativne agencije, Vojske Srbije, odnosno Vojno-bezbednosne agencije, kada daju posebne zvučne i svetlosne znake. Kao vozilo pod pratnjom smatra se i samo vozilo policije, Vojske Srbije, Bezbednosno-informativne agencije i Vojno-bezbednosne agencije, kada daje posebne zvučne i svetlosne znake.
Posebni svetlosni i zvučni znaci vozila pod pratnjom su crveno i plavo trepćuće svetlo koja se naizmenično pale (u daljem tekstu: crveno i plavo svetlo) i zvučni znak promenljive frekvencije (u daljem tekstu: sirena).
Izuzetno od stava 1. ovog člana, vozilo pod pratnjom sme davati samo posebne svetlosne znake bez sirene, ako je omogućena dovoljna vidljivost tog vozila i bezbednost učesnika u saobraćaju, osim kada se vozilo pod pratnjom kreće brzinom većom od dozvoljene na tom delu puta.
Radi bolje vidljivosti, vozilo pod pratnjom može pored trepćućih svetala davati i svetlosni znak upozorenja iz člana 60. ovog zakona.
Uređaji za davanje posebnih zvučnih i svetlosnih znakova iz st. 1. i 2. ovog člana, smeju se ugrađivati i postavljati samo na vozilima iz stava 1. ovog člana namenjenim da vrše pratnju.
Uređaji za davanje posebnih zvučnih i svetlosnih znakova iz st. 1. i 2. ovog člana, smeju se upotrebljavati samo na vozilima iz stava 1. ovog člana kada ta vozila vrše pratnju.
Vozila pod pratnjom imaju prvenstvo prolaza u odnosu na sva druga vozila, osim u odnosu na vozila koja se kreću raskrsnicom na kojoj je saobraćaj regulisan svetlosnim saobraćajnim znakovima ili znakovima policijskog službenika kada im je tim znakovima zabranjen prolaz i na njih se ne primenjuju odredbe ovog zakona o ograničenju brzine, o propuštanju pešaka, o zabrani presecanja kolone pešaka, o zabrani preticanja i obilaženja vozila, pod uslovom da ne ugrožavaju bezbednost drugih učesnika u saobraćaju.
Bliže odredbe o tehničkim karakteristikama uređaja, ugradnji i postavljanju i načinu upotrebe posebnih znakova donosi ministar nadležan za unutrašnje poslove.
Bliže propise o tehničkim karakteristikama uređaja, ugradnji i postavljanju znakova na vojna vozila donosi ministar nadležan za poslove odbrane.
Član 107.
Vozač koji na putu susretne ili ga sustigne vozilo, odnosno vozila pod pratnjom, dužan je da propusti ta vozila, da im omogući mimoilaženje i preticanje, odnosno obilaženje i, po potrebi, da ukloni vozilo sa kolovoza ili da se zaustavi, kao i da se pridržava naredbi koje mu daju lica iz pratnje, odnosno da kretanje nastavi tek pošto prođu sva vozila pod pratnjom.
Pešaci ne smeju da stupe na kolovoz, odnosno dužni su da se sklone sa kolovoza da bi omogućili nesmetan prolaz vozilima pod pratnjom.
U pogledu međusobnog prava prvenstva prolaza vozila iz stava 1. ovog člana važe opšte odredbe ovog zakona o prvenstvu prolaza.

26. Vozila sa prvenstvom prolaza
Član 108.
Vozilo sa prvenstvom prolaza je vozilo policije, Bezbednosno-informativne agencije, Vojske Srbije, Vojno-bezbednosne agencije, hitne medicinske pomoći, odnosno vatrogasne službe, kada daju posebne zvučne i svetlosne znake.
Vozila sa prvenstvom prolaza su i vozila ministarstva nadležnog za izvršenje zavodskih sankcija kada prevoze lica lišena slobode, kada daju posebne zvučne i svetlosne znake.
Posebni svetlosni i zvučni znaci vozila sa prvenstvom prolaza su najmanje jedno plavo trepćuće ili rotaciono svetlo (u daljem tekstu: plavo svetlo) i zvučni znak promenljive frekvencije (u daljem tekstu: sirena).
Izuzetno od stava 1. ovog člana vozilo sa prvenstvom prolaza sme davati samo posebne svetlosne znake bez sirene, ako je omogućena dovoljna vidljivost tog vozila i bezbednost učesnika u saobraćaju, osim kada se vozilo sa prvenstvom prolaza kreće brzinom većom od dozvoljene na tom delu puta i ako bi upotreba sirene onemogućila ili omela uspešno izvršenje službenog zadatka.
Uređaji za davanje posebnih zvučnih i svetlosnih znakova smeju se ugrađivati i postavljati samo na vozilima iz st. 1. i 2. ovog člana.
Uređaji za davanje posebnih zvučnih i svetlosnih znakova smeju se upotrebljavati samo na vozilima iz st. 1. i 2. ovog člana kada je to neophodno za efikasno i bezbedno izvršenje službene radnje koja ne trpi odlaganje.
Vozila sa prvenstvom prolaza imaju prvenstvo prolaza u odnosu na sva druga vozila, osim u odnosu na vozila pod pratnjom i vozila koja se kreću raskrsnicom na kojoj je saobraćaj regulisan svetlosnim saobraćajnim znacima ili znacima policijskog službenika, kada im je tim znacima zabranjen prolaz i na njih se ne primenjuju odredbe ovog zakona o ograničenju brzine, o propuštanju pešaka, o zabrani presecanja kolone pešaka i o zabrani preticanja i obilaženja vozila, pod uslovom da ne ugrožavaju bezbednost drugih učesnika u saobraćaju.
Bliže odredbe o tehničkim karakteristikama uređaja, ugradnji i postavljanju i načinu upotrebe posebnih znakova donosi ministar unutrašnjih poslova.
Bliže propise o tehničkim karakteristikama uređaja, ugradnji i postavljanju znakova na vojna vozila donosi ministar nadležan za poslove odbrane.
Član 109.
Vozač koji na putu susretne ili ga sustigne vozilo, odnosno vozila sa prvenstvom prolaza, dužan je da propusti ta vozila, da im omogući mimoilaženje i preticanje, odnosno obilaženje, i po potrebi da ukloni vozilo sa kolovoza ili se zaustavi, kao i da se pridržava naredbi koje mu daju lica iz pratnje, odnosno da kretanje nastavi tek pošto ova vozila prođu.
Kada vozilo sa prvenstvom prolaza obezbeđuje prolaz vozilima koja se kreću iza njega, ostali učesnici u saobraćaju imaju obavezu postupanja prema tim vozilima kao prema vozilima sa prvenstvom prolaza.
Lice koje upravlja vozilom sa prvenstvom prolaza dužno je da vodi računa o bezbednosti ostalih učesnika u saobraćaju.
Pešaci ne smeju da stupe na kolovoz, odnosno dužni su da se sklone sa kolovoza da bi omogućili nesmetan prolaz vozilima sa prvenstvom prolaza.
U pogledu međusobnog prava prvenstva prolaza vozila iz stava 1. ovog člana važe opšte odredbe ovog zakona o prvenstvu prolaza.
Član 110.
Kada policijsko vozilo sa prvenstvom prolaza daje istovremeno i svetlosni znak upozorenja iz člana 60. ovog zakona, vozač vozila koje se kreće neposredno ispred policijskog vozila koje daje te znake, mora odmah bezbedno da zaustavi svoje vozilo uz desnu ivicu kolovoza, a po mogućnosti van kolovoza.
Vozač vozila koje se kreće neposredno iza policijskog vozila koje daje posebne zvučne i svetlosne znake, dužan je da postupi po znacima i naredbama policajca, odnosno da prati policijsko vozilo do pogodnog mesta i da se bezbedno zaustavi iza policijskog vozila.

27. Upotreba žutog rotacionog ili trepćućeg svetla
Član 111.
Vozilo koje se upotrebljava prilikom izvođenja radova, odnosno aktivnosti na putu, a naročito za gradnju, održavanje puteva, električnih, poštanskih i drugih uređaja i instalacija, pružanje pomoći na putu, za odnošenje oštećenih, neispravnih i na nedozvoljenom mestu parkiranih vozila, kao i za održavanje komunalnog reda, mora da ima uključeno žuto rotaciono ili trepćuće svetlo, dok se ti radovi, odnosno aktivnosti, obavljaju na kolovozu ili u blizini kolovoza.
U saobraćaju na putu, uključeno žuto rotaciono ili trepćuće svetlo mora da ima:
vozilo koje prelazi propisane dimenzije, odnosno vozilo na kome teret prekoračuje dozvoljene dimenzije i vozilo koje prati takav prevoz kada je to određeno u dozvoli za vanredni prevoz,
traktor noću, u uslovima smanjene vidljivosti i kada ima priključke za izvođenje radova na najisturenijoj tački tih uređaja,
radna mašina noću i u uslovima smanjene vidljivosti.
Žuto trepćuće ili rotaciono svetlo može da se upotrebljava na vozilu kao upozorenje za prinudno zaustavljeno vozilo, saobraćajnu nezgodu, priredbu na putu ili drugu prepreku na putu.
Vozač koji se susretne sa vozilom na kome su uključena žuta rotaciona ili trepćuća svetla, dužan je da poveća opreznost i prilagodi brzinu i način kretanja svog vozila.
Upotreba žutog rotacionog ili trepćućeg svetla dozvoljena je samo u slučajevima predviđenim ovim zakonom.

28. Prevoz tereta na vozilu
Član 112.
U saobraćaju na putu vozilo ne sme da se optereti:
preko nosivosti upisane u saobraćajnu dozvolu, odnosno preko najvećeg osovinskog opterećenja pojedinih osovina određenih od strane proizvođača vozila,
preko osovinskog opterećenja propisanog tehničkim normativima za vozila i najveće dozvoljene ukupne mase,
tako da vozilo sa teretom premašuje najveće dozvoljene dimenzije za pojedine vrste vozila (dužina, širina i visina).
Izuzetno od odredbi stava 1. tač. 2) i 3) ovog člana, vozilo, odnosno skup vozila, sme da učestvuje u saobraćaju na putu, uz posebnu dozvolu nadležnog organa.
Teret na vozilu mora da bude smešten i obezbeđen tako da pri vožnji ostaje u položaju postavljenom prilikom utovara, tako da:
ne ugrožava bezbednost učesnika u saobraćaju i ne nanosi štetu putu i objektima na putu,
ne umanjuje stabilnost vozila i ne otežava upravljanje vozilom, kao i da ne utiče na funkcionisanje i korišćenje sklopova i delova vozila,
ne umanjuje preglednost vozaču,
ne pada i ne rasipa se sa vozila po putu, odnosno ne vuče se po putu,
ne zaklanja svetla, registarske tablice i druge propisane oznake na vozilu,
ne zagađuje životnu sredinu.
Teret u rasutom stanju, sem na priključnom vozilu za traktor, mora da bude prekriven.
Pravno lice, preduzetnik, odnosno fizičko lice, koje naloži vršenje utovara ili vrši utovar dužno je da prilikom utovara robe vodi računa o poštovanju odredbi ovog člana.
Ukoliko je utovar tereta izvršen u inostranstvu, za potrebe primaoca, odnosno naručioca prevoza koji ima prebivalište ili sedište u Srbiji, za poštovanje odredbi ovog člana odgovoran je i primalac tereta, odnosno naručilac prevoza.
Član 113.
Teret na motornom vozilu može da pređe najudaljeniju tačku na prednjoj strani vozila do jednog metra.
Teret na vozilu ne sme da pređe najudaljeniju tačku na zadnjoj strani vozila za više od 1/6 svoje dužine, a najviše za 1,5 m, s tim da teret preostalim delom dužine mora biti oslonjen na tovarni prostor. Izuzetno, u saobraćaju na putu može da učestvuje vozilo na kome teret nije smešten na način propisan ovim stavom, ukoliko to odobri upravljač puta.
Ukoliko teret na vozilu prelazi najudaljeniju tačku na zadnjoj strani vozila, mora biti označen. Kod teretnih i priključnih vozila, teret se označava propisanom tablom, kod ostalih vozila crvenom tkaninom, a u uslovima smanjene vidljivosti crvenim svetlom ili svetloodbojnom materijom crvene boje.
Bliže propise o načinu smeštaja tereta, njegovog obezbeđenja i označavanja donosi ministar nadležan za poslove saobraćaja.
Član 114.
Vozila koja su namenjena za izvođenje radova van puta kada u saobraćaju na putu imaju instalirana oruđa za izvođenje radova, koja nisu sklop vozila već izmenjivo sredstvo za rad, moraju biti propisano označena.
Utovar ili istovar tereta na putu mora se obavljati tako da ne ometa, odnosno ne ugrožava, ostale učesnike u saobraćaju.

29. Vanredni prevoz
Član 115.
Kretanje po putu vozila, odnosno skupa vozila, koja ne ispunjavaju uslove u pogledu dimenzija (dužina, širina i visina), najveće dozvoljene ukupne mase ili osovinskog opterećenja, odnosno na kojima vozilo sa teretom premašuje najveće dozvoljene dimenzije (dužina, širina i visina) za pojedine vrste vozila, predstavlja vanredni prevoz.
Vanredni prevoz se obavlja na osnovu dozvole koju izdaje upravljač puta. Dozvolom se mogu odrediti posebni uslovi pod kojima će se vanredni prevoz obaviti.
Kada je dozvolom određeno da pratnju vanrednog prevoza vrše policijski službenici, saglasnost za prevoz daje Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Vanredni prevoz se mora obaviti u skladu sa uslovima koji su određeni u dozvoli za vanredni prevoz.
Kada je za obavljanje vanrednog prevoza dozvolom za obavljanje vanrednog prevoza određeno da se vanredni prevoz obavlja u pratnji policije, troškovi pratnje padaju na teret prevoznika.
Bliže uslove o načinu obaljanja vanrednog prevoza i vozilima kojima se taj prevoz obavlja, donosi ministar nadležan za poslove saobraćaja.

30. Prevoz lica vozilima
Član 116.
U motornom vozilu, odnosno na vozilu i priključnom vozilu u saobraćaju na putu, dozvoljeno je prevoziti onoliko lica koliko je označeno u saobraćajnoj dozvoli, na mestima koja su za to predviđena.
Izuzetno od stava 1. ovog člana u teretnom vozilu Vojske Srbije, odnosno policije, mogu se prevoziti lica u prostoru za smeštaj tereta.
Na priključnom vozilu koje vuče traktor može se prevoziti najviše pet lica, a u tovarnom prostoru motokultivatora mogu se prevoziti najviše tri lica.
Lica iz stava 3. ovog člana koja se prevoze u tovarnom prostoru ne smeju stajati, sedeti na stranicama karoserije, na nestabilnom teretu ili teretu koji prelazi visinu tovarnog sanduka. Lica koja nisu navršila 14 godina života smeju se prevoziti samo u pratnji punoletnog lica.
Član 117.
U zatvorenom prostoru vozila koje se ne može iznutra otvoriti, ne smeju se prevoziti lica.
Izuzetno od stava 1. ovog člana u policijskim, vojnim i vozilima organa za izvršenje krivičnih i prekršajnih sankcija, smeju se prevoziti lica i to samo za službene potrebe.
U priključnom vozilu za stanovanje (kamp prikolica) ne smeju se prevoziti lica.
Član 118.
Vozač bicikla stariji od 18 godina može na biciklu prevoziti dete do osam godina starosti, ako je na biciklu ugrađeno posebno sedište, prilagođeno veličini deteta i čvrsto spojeno sa biciklom.
Dete mlađe od 12 godina ne sme se prevoziti na mopedu, triciklu, motociklu i četvorociklu.
Motocikl može da ima bočno sedište za prevoz putnika.
Član 119.
Za vreme kretanja vozila ne sme se uskakati u vozilo, iskakati iz vozila, otvarati vrata, naginjati se van vozila, isturati delove tela iz vozila i voziti se na spoljnim delovima vozila ili na traktorskim prikolicama.
Vozač ne sme upravljati na način koji omogućava iskakanje iz vozila, otvaranje vrata, naginjanje van vozila, vožnju na spoljnim delovima vozila ili na traktorskim priključcima.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, na spoljnim delovima vozila i priključnog vozila mogu se voziti lica koja obavljaju poslove svog radnog mesta u vezi s namenom vozila (na vozilima vatrogasne službe, komunalne službe, elektrodistribucije i drugih delatnosti), ako je na tim vozilima ugrađena platforma za stajanje i držači.
Ukoliko se na vozilu iz stava 3. ovog člana prevoze lica, brzina kretanja ne sme biti veća od 30 km/h.
Član 120.
Vrata vozila nije dozvoljeno držati otvorena tokom kretanja vozila, niti započeti kretanje ukoliko nisu zatvorena.
Vozač ne sme započeti kretanje vozila dok putnici bezbedno ne uđu, odnosno izađu iz vozila i dok vrata ne budu zatvorena.
Član 121.
Turistički voz sme da se kreće samo po trasi koju je odredio nadležni organ jedinice lokalne samouprave. Kada se turistički voz kreće van odobrene trase, mora imati posebnu dozvolu nadležnog organa za poslove saobraćaja.
Turističkim vozom sme upravljati samo vozač koji ima vozačku dozvolu najmanje za upravljanje vozilima „BE“ kategorije i posebnu dozvolu za upravljanje turističkim vozom koju izdaje Agencija.
Posebna dozvola se izdaje na rok od pet godina.
Bliže propise o obuci, načinu sprovođenja ispita i vođenju evidencija donosi ministar unutrašnjih poslova na predlog Agencije.
Bliže uslove u pogledu korišćenja i tehničkih karakteristika turističkog voza, propisuje ministar nadležan za poslove saobraćaja.
Agencija poslove iz stava 2. ovog člana obavlja kao poverene poslove.

31. Probna vožnja
Član 122.
Za probnu vožnju pri kojoj se, radi ispitivanja proizvedenog ili prepravljenog motornog, odnosno priključnog vozila, mora odstupiti od pojedinih odredbi propisa o bezbednosti saobraćaja na putevima, potrebna je dozvola.
Zahtev za izdavanje dozvole o ispunjavanju uslova za probnu vožnju sadrži: podatke o vozilu (vrsta, marka, tip i identifikaciona oznaka), svrhu probe, ime i prezime vozača koji mogu upravljati i broj njihove vozačke dozvole, podatke o licima koja će se za vreme vožnje nalaziti u vozilu, naziv puta i relaciju na kojoj se probna vožnja obavlja, vreme izvođenja i naznačenje odredbi iz propisa o bezbednosti saobraćaja od kojih će se odstupati za vreme vožnje.
Ako bi se probnom vožnjom mogli oštetiti put ili putni objekti, dozvola za probnu vožnju izdaje se uz prethodno pribavljenu saglasnost upravljača puta za obavljanje probne vožnje.
Dozvolom iz stava 1. ovog člana određuje se sadržaj i način probne vožnje, mere bezbednosti, odnosno mere osiguranja koje organizator mora preduzeti o svom trošku, mere koje mora preduzeti prilikom ispitivanja novoproizvedenih motornih i priključnih vozila, odredbe propisa o bezbednosti saobraćaja od kojih se odstupa tokom probne vožnje, imena lica koja obavljaju ispitivanje prilikom probne vožnje, kao i vreme u kom će se obavljati probna vožnja koje ne može biti duže od jedne godine. Dozvola se može izdati za jedno ili više vozila, na kojima se vrši ispitivanje.
Probna vožnja može se obaviti samo u vreme i na način predviđen dozvolom za probnu vožnju.
Dozvolu, iz stava 1. ovog člana, izdaje teritorijalno nadležna organizaciona jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova, na čijem području vožnja počinje. Ako se probna vožnja odvija na teritoriji za koju su nadležne dve ili više organizacionih jedinica, dozvolu izdaje Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Motorno vozilo kojim se obavlja probna vožnja, pored registarskih, odnosno probnih tablica, mora biti na prednjem i zadnjem delu posebno obeleženo natpisom „PROBNA VOŽNJA“.
Troškovi državnih organa, organa jedinica lokalne samouprave i upravljača puta, nastali usled održavanja probne vožnje padaju na teret pravnog, odnosno fizičkog lica, koje obavlja probnu vožnju.

treći deo