Veseli spust 2003.

Veseli spust 2003.

Poslednja nedelja juna je tradicionalno vreme za održavanje manifestacije ‘Veseli spust’. Prošle godine sam bio prvi put i divno sam se proveo. Ove godine je trebalo da mi bude još lepše, jer sam išao sa devojkom, Brankom.

I ove godine smo naš Veseli spust poceli u subotu. Rano ujutru smo se našli kod Sajma i krenuli put Kraljeva, tj do mesta gde se reka Studenica uliva u Ibar, Ušce. Tamo su nas cekali camci koje je trebalo doneti do vode. Bilo je više i ljudi i camaca (u našoj organizaciji) nego prošle godine. Uskoro smo krenuli i…

…Veci broj ljudi je rezultirao time da ima više i osoba koje su spremne na besomucno prskanje. Vrlo brzo smo svi bili mokri, a oni koji bi i ostali suvi su uskoro bili isprskani. Put od Ušca do Maglica je zanimljivi i avanturistickiji od deonice koja je trebalo sutradan da se prode. To je najviše zbog bukova kojih ima više, a jedan je cak i prve kategorije, gde se odigravaju cak i takmicenja u vožnji kajaka i kanua na divljim vodama. Naši desantni camci su bez problema prošli sve nezgode, kao i par manjih camaca.

Predvece smo stigli do Maglica. Tamo je vec vrilo kao u košnici. Gomila ljudi je došla da kampuje i da se što bolje pripremi za sutrašnje napore. Roštilj se svuda vrteo, pile su se velike kolicine piva, pravi karneval. Celu noc je muzika treštala sa razglasa i ono što nas je sve zacudilo, nije bilo narodnjaka. Za one koje bi hteli da izbegnu gužvu mogu preporuciti mesto za podizanje šatore, blizu tunela. Do njega se stiže tako što se prede mostic i onda ode gore levo. Tamo je dosta mirnije i ko hoce da se odmori, tu može to da ucini. Trebalo bi upozoriti na to da dva puta (ili jednom) u toku noci voz izjuri iz tunela što može biti traumaticno iskustvo. Ne bi smeli da zaboravite da se popnete i do tvrdave po kojoj je Maglic i poznat.

Sutradan smo se spremili na feštu. Naša ideja je bila da idemo medu poslednjima jer su tu bili trubaci. Da, dobro ste culi. Trubaci su na splavovima svirali. Kulminacija je bila kada smo došli do jednog ostrvceta gde su trubaci izašli i tu je bio pravi karneval. Oko pola sata su svi bili kao u transu. U kupacim kostimima se igralo i pevalo.

Tokom splavarenja smo svi bili mokri. Onaj ko nije spreman na ceste ‘ratove’ prskanjem izmedu camaca, ne bi trebalo da dode. Ubedivanje da nam je hladno i da nam apsolutno nije potrebna još jedna porcija hladne vode ovde ne pali. Sve je lepo i krasno dok sunce prži, ali dolaze i trenuci kad duva vetar i oblaci prekriju izvor toplote. Tada je stvarno hladno, ali ‘tešile’ su nas reci iskusnijih splavara sa Tare koji su tvrdili da je voda u Tari mnogo hladnija i da je ovo ovde prava banja.

Na kraju smo došli do Mataruške banje gde je splavare cekao vruc pasulj. Mi smo tu završili put, dok su neki išli do Kraljeva.[1] To se ispostavio kao dobar potez, jer cim smo izduvalii camce i ušli u automobile pocelo je strahovito nevreme.

Na putu do Beograda smo imali zaustavljanje u kafani (gde verovatno necemo nikad više stati, zbog neverovatno spore usluge) i cesta zaustavljanja na putu (Mickov auto je polako otkazivao, da bi na kraju ostao bez benzina).

Â

——————————————————————————–

[1] Od Mataruške banje do Kraljeva Ibar je miran i mora mnogo da se vesla, tkao da je Mataruška banja pravo mesto da se završi splavarenje