Seminarska akcija: Suvi Ponor, Miroč – jesen, 2002. ASAK

Seminarska akcija: Suvi Ponor, Miroč – jesen, 2002. ASAK

Napokon neka akcija. Šta reci, nego da sam je cekao sa nestrpljenjem. Povreda noge od pre skoro 2 meseca me je odvojila od bilo kakve fizicke aktivnosti. Gips 3.5 nedelja i zatim rehabilitacija su mi bili sve u proteklom periodu (naravno, ne racunajuci Sunce na kraju tog mracnog tunela – Branku). Zato možete razumeti moje oduševljenje što cu otici iz Beograda na par dana.

Plan je bio da se na Miroc pocne pristizati u cetvrtak i da se vratimo u nedelju. Taj plan je utanacen na sastanku u klubu, gde se okupilo 30-ak ljudi. Ja sam se, naravno uvalio u prvu mogucu ekipu, tj sa Lakijem i Darkom (Mrcom). Mi smo krenuli 28.11. pre podneva i posle vrlo ugodne vožnje stigli u selo Kopana Glavica pre mraka. Usput bih se osvrnuo na ocajnu riblju corbu koju smo kusali u restoranu Toma, malo posle Donjeg Milanovca. Do kraja veceri su doÅ¡le joÅ¡ dve ekipe ljudi. Prvo Laza, Džambo i “mali“ Vlada i kasno uvece i Vera, Micko i Maja V. Tu smo se dogovorili da u petak Darko, Vlada i Vera odu i premere Face Å oru, a da ostali odu i opreme Suvi Ponor. Tako je i bilo, osim Å¡to je Lakija neÅ¡to mrzeo da ide u jamu pa je ostao da pravi druÅ¡tvo uciteljici Lenki.

Ja cu se zadržati na opisu Suvog Ponora. Do njega se od škole, gde smo bili smešteni, pešaci oko 30-45 minuta. Posle šumice, prati se jaruga koja vodi do ulaska u jamu. Jama lepa. Na jednom mestu (na kraju vertikale ispod balvana) Maja je upala u vodu (skroz), pa se Micko ponudio da je otprati do škole. Mi smo junacki nastavili dalje i došli do kraja gde smo pretresali fisme i arijane i obedovali. U povratku smo prosto preleteli celu jamu i vrlo brzo došli do škole. Tamo su vec došli i Milje, Nina, Tanja, Bojana, zatim Vlada, Laza, Pera, Traca, Tanja, Danilo (seminarci), Jera, Mima, Uroš, Maja R, Branko, Peca, Ana, da bi poslednji došli i Maja i Vlada kao vode akcije. Kasno uvece se vratila i meracka ekipa iz Face Šore, koja je izmerila do kraja jamu (265m). U subotu su ljudi nastavili da ulaze u jame i sve se super završilo.

U nedelju je bilo planirano da se raspreme obe jame, medutim Face Šora je ostala neraspremljenja jer je bilo mnogo vode, zbog kiše koja je nemilosrdno padala, da bi se na kraju dana pretvorila u sneg.

Šta više reci? Ko je bio, zna kako je bilo, a ko nije bio može samo da razmišlja. Istakao bih još na kraju skidanje Laze seminarca i traženje malpe u jezercu. Naravno da je i drugarstvo bilo na visini skoro sve vreme akcije.

Umorni, ali puni utisaka,vratili smo se u Beograd u kome se naravno nije ništa znacajno dešavalo.

Vise o jamama na Mirocu, tj ASAK-ovim istrazivanjima, možete videti ovde http://www.asak.org.rs/karst/miroc/mirocpregled.html