Ponedeljak 20.8.

Astronomska ekspedicija, u sastavu:

dosla je u Tivat u jutarnjim satima. Na autobuskoj stanici nas je sacekao clan posade broda Hidrografskog instituta Ratne mornarice (HIRM) koji nam je obezbedio prenos stvari do luke. Usledilo je upoznavanje sa posadom, koju su cinili:

Susret je bio srdacan, najvise zbog toga sto smo se uglavnom svi medjusobno poznavali. Oni koji su ucestvovali u proslogodisnjoj ekspediciji su pomogli novim clanovima da se brze upoznaju.

Cilj ove ekipe je bio da snime polucasovnu emisiju naucno-obrazovnog karaktera.

Predvece smo se uputili put Petrovca gde smo proveli i noc u pristanistu podno tvrdjave.

Utorak 21.8.

Ovaj dan je u potpunosti bio radan. Prvi je pred kamere stao Bojan koji je spremio malu pricu o astronomskoj navigaciji. Ovo prvo snimanje je svima bila zanimljivo jer skoro niko od nas nije imao iskustva u radu pred kamerom. Studenti astronomije su se pokazali kao pravi profesionalci. Bojan je zbilja fantasticno odradio svoj deo posla. Usledio je zasluzeni odmor na pucini naspram Sutomora. Tu smo iskoristili priliku da uzivamo u vodi Jadranskog mora.

Tada se pojavila mogucnost da dodjemo u posed GPS-a, kako bi Milenkova prica o tom uredjaju imala i video potporu. Zbog toga smo popodne krenuli ka Baru da bi od jednog poznanika Nikole Stamenkovica, pozajmili pomenuti uredjaj. To smo i ucinili. Pred Suncev zalazak, romaticnoj atmosferi, Dragoljub je dobio priliku da isprica pricu o sekstantu. Njemu, kao starom govorniku pred TV kamerama, ova prica nije mnogo tesko pala. Kasnije kad je pala noc, on je tu pricu i zavrsio, potkrekljujuci tu pricu i prakticnim delom, sto je Bojan uradio rano jutros i kao sto ce i Milenko sutradan uraditi. Tada je dosao red i da se Dusan pojavi pred kamerom. Pored treme, koja je bila vidna uoci snimanja, prica o sazvezdjima je ipak bila ispricana.

Dule sazvezdja

Posle ovog nocnog snimanja vratili smo se u Bar gde smo pristali u luku cije mirise ovom prilikom necu opisati. Posle malo sportskih aktivnosti, upustili smo se u vecernju setnju Barskim korzoom.

Sreda 22.8

Od ranog jutra je pocelo snimanje. Milenko je iskusno odradio svoju pricu. Priblizio je GPS i onim ljudima koji su prvi put culi za to. Medjutim, stariji model tog aparata ga je sprecio da se u svojoj prici razmahne.

Ovim snimanjem je bio zavrsen glavni deo, bar sto se tice studenata. Zato smo se punom parom uputili ka Budvi. Budva je kao sto znate centar turizma Crne Gore. Broj turista je i dalje, pored zavrsetka sezone, bio iznenadjujuce visok. U to smo se uverili prosetavsi se do plaze Mogren, gde su se neki, odvazniji, okusali u skokovima sa stene.

Vece smo iskoristili da se lepo provedemo, sto neki i jesu.

Cetvrtak 23.8.

Iz Budve smo isplovili u ranu zoru. Pisac ovih redova je imao priliku da vidi izlazak Sunca. Taj prizor ga je ostavio bez teksta. Svetlije i svetlije nebo i onda trenutak kad vrh Suncevog diska izlali iza planine. Zaslepljujuci zraci osvajaju nebo i obasjavaju more koje je bilo uzburkanije nego prethodnih dana. Sve veci deo Suncevog kruga se izdize i na kraju vrhunac kad je ceo na nebu. Pobedonosno krece na put ka zapadnom delu neba gde ce isto tako spektakularno zaci i prepustiti vladavinu nebeskim svodom zvezdama.

Snimatelj RTS-a, Milienko je iskoristio ove lepe jutarnje sate za snimanje pejsaza. Posao ga je tek cekao. Put nas je odveo u Kotor, drevnu prestonicu Boke Kotorske, neosvojivu za mnoge osvajace. Stari grad u zidinama, ostaci tvrdjave visoko iznad grada i monumentalne planine ostavljaju stvarno utisak na sve novopridosle. Za izdrzljivije goste ovog mesta iz cijeg svakog kamena progovara istorija, preporucujemo penjanje do tvrdjave. Stepenice vode do ovog impozantnog mesta. Treba samo malo maste da se oseti ukus starih vremena. Odavde se vidi ulaz u Kotorski zaliv i tada, kada se vidi more pod nama, se shvata strateski znacaj ovog utvrdjenja. Pod kakvim je opsadama ovaj grad bio? To su bile velike bitke proslosti. Ekipa RTS-a je iskoristila priliku da poseti muzej i snimi reportazu unutar tog zdanja gde je sakupljen veci deo istorije cele Boke Kotorske.

Mladji clanovi ekspedicije su iskoristili vreme za obilazak Starog grada, a posleponocne sate za provod u diskoteci.

Petak 24.8.

Posle Kotora, posetili smo jos jedan grad bogate istorije, Perast. Mali grad, ali sa nebrojeno hrabrih pomoraca koji su rodjeni tu. Ceo grad je kao spomenik, a nasuprot njega dva divna mala otoka: Sveti Djordje i Gospa od Skrpjela. Divna je prica vezana za drugo ostrvo, ali zbog tajnovitosti je necemo ovde ispricati, neka se citaoc malo potrudi i sam saznu za tu storiju iz proslosti.

Ovde je ekipa RTS-a snimila neke zbilja lepe kadrove. Pred kraj dana smo uradili i poslednji deo snimanja. Andjelka i Aleksandar su pred kamerama malo popricali o raznim stvarima. Za to vreme su neki viteski odmeravali snage u basketu 2 na 2 i 3na 3sa lokalnim kosarkaskim nadama. Na kraju ipak preovladalo iskustvo studenata astronomije, kao i igranje uprkos povredi jednog clana ekipe (Milenka).

Vece smo proveli u setnji po mestu, dok su neki koristili priliku i da odmere snage i u drevnoj sahovskoj vestini. Celo ovo putovanje je bila prilika da se na 64 polja okusaju mornari i studenti. Mornari su, moglo bi se reci, za dlaku bili bolji, mada ni studenti nisu losi. Godine su ucinile svoje.

Subota 25.8.

Posle Kotora, posetili smo jos jedan grad bogate istorije, Perast. Mali grad, ali sa nebrojeno hrabrih pomoraca koji su rodjeni tu. Ceo grad je kao spomenik, a nasuprot njega dva divna mala otoka: Sveti Djordje i Gospa od Skrpjela. Divna je prica vezana za drugo ostrvo, ali zbog tajnovitosti je necemo ovde ispricati, neka se citaoc malo potrudi i sam saznu za tu storiju iz proslosti.

Ovde je ekipa RTS-a snimila neke zbilja lepe kadrove. Pred kraj dana smo uradili i poslednji deo snimanja. Andjelka i Aleksandar su pred kamerama malo popricali o raznim stvarima. Za to vreme su neki viteski odmeravali snage u basketu 2 na 2 i 3na 3sa lokalnim kosarkaskim nadama. Na kraju ipak preovladalo iskustvo studenata astronomije, kao i igranje uprkos povredi jednog clana ekipe (Milenka).

Vece smo proveli u setnji po mestu, dok su neki koristili priliku i da odmere snage i u drevnoj sahovskoj vestini. Celo ovo putovanje je bila prilika da se na 64 polja okusaju mornari i studenti. Mornari su, moglo bi se reci, za dlaku bili bolji, mada ni studenti nisu losi. Godine su ucinile svoje.

Nedelja 26.8.

Nedelja je bio dan u kome se nije desavalo nista posebno. Brod je bio usidren preko puta Zanjica na ulazu u Boku, a noc smo proveli u Krasicima. Vece smo proveli radeci primere za godisnjak.

Ponedeljak 27.8.

Ovaj dan smo proveli najvecim delom u mestu zvanom Rose. Mesto nije veliko, ali smo u njemu videli dve istaknute jugoslovenske glumice, sa kojima je nas kapetan popricao. Ovaj dan je obelezila vaterpolo utakmica na jedan gol koju su priredili studenti i mornari. Bitka je bila ljuta i u njoj niko nije bio respektovan. Svi smo bili jednaki u vodi. Rezultat nije bio bitan, vec sportski duh koji je bio iznad svega.

Vece smo proveli u nocnoj voznji koju smo okoncali u Tivtu. Tamo smo pristali blizu velicanstvenog jedrenjaka Jadran..

Utorak 28.8.

Utorak smo ceo dan proveli u Donjem Stolivu. Malo mesto u kome nema sta da se vidi. Vreme smo iskoristili za radjenje primera za godisnjak, plivanju, citanju, igranju saha i razgovoru. Uvece smo na putu do Tivta svratili do Perasta. U Tivtu smo primetili pozar koji je bio opasno blizu kucama. Vatrogasci su celu noc gasili pozar.

Sreda 29.8.

Poslednji dan je dosao. Poslednji primeri su bili uradjeni jos juce, tako da je brod u rano jutro pristao u Krasice gde smo iskoristili priliku za osvezenje. Posle toga smo se uputili u Tivat u Remontni zavod gde je dosao kraj druzenja sa posadom broda BH12. Pomalo tuzni sto je dosao kraj ovom putovanju, ali ujedno i srecni sto ce ponovo biti sa svojim porodicama pozdravili su se sa nama. Izrazili su zelju da se vidimo i sledece godine i produzimo saradnju Katedre za astronomiju i HIRM-a. Da se ovo druzenje ne bi prekinulo na godinu dana razmenili smo adrese i telefone tako da cemo biti u kontaktu i tokom godine. Tokom dana koji smo proveli u Tivtu smo sreli jos jednog clana posade od prosle godine, koji nas je lepo hranio, Maria. Sa njim smo proveli kratko vreme u razgovoru.

Uvece je autobus krenuo put Beograda. Mesec koji je bio u poslednjoj fazi je pruzao lep prizor dok se ogledao u moru…

• Tweet