Vratismo se sa puta po Evropi (Berlin i Amsterdam) i utisci su sjajni. Naravno, ovde ću spomenuti samo utiske vezane za biciklizam.

U Zagrebu smo hvatali let za Berlin i ovo mi je bio drugi kratki boravak u Zagrebu. Dovoljno da vidim da se tamo vozi bajs mnogo više nego u Beogradu. Ovde pod vožnjom bajsa, ne podrazumevam sportsku – rekreativnu vožnju, nego vožnju do grada, do posla, tj sve one vožnje za koje obično koristimo kola, ili autobus.
Zagreb jeste mnogo ravniji nego Beograd, i centar im je sa mnogo manje vozila nego Beograd, pa je i razumljivo zašto se bajs toliko koristi. Vozači su obučeni za vožnju isto kao i da ne voze. Znači ništa previše sportski, nema trenerki, helanki, bici šorceva. Žene voze u haljinicama…

Zatim dolazi Berlin. Čim smo prišli automatku za kupovinu karata za prevoz, znali smo da je ovde divno biti biciklista. Pored svih tipova karata, prodaju se i karte za bicikliste, koje su malo skuplje (jer bajs ipak zauzima malo više mesta). Od aerodroma do centra, metro ide nad zemljom i tu smo već videli svuda, ali svuda, odvojene staze za bicikliste i naravno ljude svih godina kako ih voze.

A u centru… Svuda su, odvojene trake, semafori za njih, parkirani bicikli SVUDA. Čovek u odelu, majka sa decom… ma sve što možeš inače videti bez bicikla, ali sada na biciklu. Skoro svi imaju nazad gepek sa ili bisagama, ili sa korpom, ili sa specijalnim torbama koje se kače na jednu stranu zadnjeg točka (kao pola bisaga).

Posle je došao Amsterdam i tamo važi sve kao za Berlin, ali podignuto na kvadrat. Znači SVI, ali SVI su na bajsevima. Dok u Berlinu ljudi voze i drumaše i MTB, ovde 99% vozi bajseve koji kao da su došli iz nekog vojvođanskog sela. Na kontru, visok volan, sediš uspravno i gepek nazad, gepek napred, sedišta za decu, napred, nazad, prikolica za decu, ili namirnice, ma sve. Bicikli parkirani svuda i svi su vezani ogromnim lancima, ili onim U-Lock-ovima. Kažu da se najviše kradu najobičniji bicikli, jer se najlakše prodaju jer svima trebaju.

I za Berlin i za Ams važi da nemaju skoro nigde asfalta. Staze, ulice, trotoari su uglavnom neka kao kaldrma, ali ta kaldrma ne može da se poredi sa beogradskom. Nekako je mnogo mekša za vožnju. Staze kroz prakove takođe nisu asfaltirane, nego to je kao neki super makadam sa šoderom nasutim, koji se ponaša sasvim OK kad je kiša (ostaju samo male bare ponegde i uopšte nije blatnjavo)

Eto, to je neki kratki opis šta sam video, a slike možete pogledati u galeriji.

Ovaj tekst sam objavio i na Ciklo Berzi http://www.cikloberza.com/forum/viewtopic.php?f=5&t=2180