Faca šora 1,2 i 3 – 2003.

Faca šora 1,2 i 3 – 2003.

Faca Å ora 1

Negde u martu (28.) smo krenuli put Miroca da bismo raspremili jamu Faca Šora. Naime, tamo nam je ostalo mnogo užadi, a SOB-ovci su ostaviil brze alke. Akciju je vodio Džambo, a išli smo još Vera i ja.

Bus je kretao u 17h (Litas) i u Malo Golubinje smo stigli oko 21:15. Upalili smo Tikka-e i krenuli uzbrdo, nadajuci se da ce neko proci kolima da nas pokupi. Naše želje su uslišene, ali samo delimicno. Naišao je Lenkin brat, Grade i pokupio je mene i prtljag. Od Lenke smo uzeli kljuc od škole. Uskoro su došli i Peca i Ana koji su nam se pridružili jer im je propala akcija u Boru.

Sutradan (subota) smo se podelili u dve grupe. U jednoj je bio Peca, a svi ostali u drugoj. Peca je išao iza Visokog Cukara da malo rekognoscira, a mi smo krenuli u Faca Šoru. Do Faca Šore se ide puticem koji vodi ka selu Miroc, ali se ne ode do Miroca vec se skrene levo posle par minuta. Put traje oko 30-45 minuta i kljucnu ulogu ima plast sena odakle se vidi dolina gde je jama. Kad smo došli do tog plasta, culi smo uviranje vode u jamu. Naime, ostalo je dosta snega koji se topio. Odlucili smo ipak da udemo, pa kud puklo da puklo. Prvo sidrište je bilo u ledu, pa smo tu malo lomili led. Išli smo još malo, ali dalje od prve velike vertikale nismo mogli. Plan nam je bio i da snimimo neke bocne kanale, što smo i uradili. Usput smo našli neki novi meandar.

Posle par sati smo izašli iz objekta i odmorili se od napornog rada. U povratku smo sreli Pecu, koji se vratio i koji nam je ispricao o lepoti predela gde je on bio. Privuceni tom lepotom, odlucili smo da mu se pridružimo sutradan.
Rano ujutru smo krenuli. Put je prolazio pored kuce Duleta Jovica, koji nam je slikovito objasnio gde se nalaze neke vrtace, koje su “duboke da j..u mater“.

Na ovom mestu bih spomenuo da sam na akciju nosio diktafon, da bih napravio jednu audio storiju sa ovog putovanja. Ceo tok akcije sam beležio, pa sam cak i snimao seljake kako nam objašnjavaju gde je jama. Put do tih jama (iza Cukara) je takode opisan na diktafonu. Medutim, svojom nepažnjom, sam uspeo da izgubim diktafon, tako da je sav trud pao u vodu.

Vrtace smo našli, ali nismo mogli ništa da vidimo jer su bile pri dnu pokrivene snegom.

Vratili smo se nazad i pojurili da stignemo autobus, i stigli ga.

U prilogu prilažem plan i profil jame dobijen pomocu programa On Station sa podacima koje su Darko, Vera i Vlada dobili kad su je snimili prošle godine.

image002image001

Faca Å ora 2

Ova druga akcija je imala isti cilj kao i prethodna: da se izvadi užad. Akciju je vodio Vlada (Mitke), a išli smo još Vlada (Cale), Mladen i ja (Dule).

Šta reci osim da je i sada bilo vode. Potocic je uvirao u jamu, ali najviše vode je dolazilo iz jednog bocnog kanala. Došli smo do prve velike vertikale , gde su neki krenuli da se spuštaju, ali smo odustali zbog mnogo vode koja je gasila plamen naših svetala. Brzo smo izašli.

Popodne smo išli kod lokalnog prijatelja ASAK-a, Duleta Njagovica i sa njim proveli fino popodne.

Sutradan smo otišli do pecine Buronov ponor, ali smo ulazili bez tehnickih kompleta. Puzali smo oko 300 metara da bismo stigli do šireg dela pecine, ali smo stali kod prve vertikale.

Uvece smo se vratili u Beograd

Faca Å ora 3

Cilj ove akcije je bio da se konacno raspremi jama Faca Å ora. Na akciju su krenula 4 clana ASAK-a, i to Laza, Laki, Cale i Dule (voda). IÅ¡li smo sa dva automobila (Laza i Laki). Na akciju smo krenuli u petak (20.6.) u popodnevnim casovima.
U Kopanu glavicu smo stigli malo posle 22 casa i pošto je Laki bio umoran odlucili smo da prespavamo (ispred škole, koja je bila zakljucana), a da sutra, rano ujutru, udemo u jamu. Tako je i bilo. Ušli smo oko 9:30. Ispred jame je bilo suvo, medutim iz jednog bocnog kanala je dolazila voda. Spustili smo se do kraja prve velike vertikale i zakljucili smo da je teško provuci se dalje, jer tamo gde je pre bilo blato, sada je voda, kroz koju mora da se prode. Zato smo raspremili jamu od tog mesta. Na mestu boltova i spitova smo ostavljali markere da bi sledece opremanje išlo brže. Cale i Dule su raspremili jamu, dok su Laki i Laza nosili ostale stvari. Izašli smo oko 13 casova i posle odmora krenuli za Beograd.

Na oko 50km od Beograda (kod iskljucenja za Smederevo), Lazina kola su se prevrnula pri velikoj brzini (zbog pucanja gume) i na srecu su Laza i Cale prošli skoro bez ogrebotine, dok je limarija na kolima uništena, ali je motor upalio. Posle toga smo nastavili ka Beogradu (Laki, Cale i Dule u prvim kolima koja su vukla Lazina kola). Zbog šlepanja kola smo oštetili jedno krace uže.

Vise o jamama na Mirocu, tj ASAK-ovim istrazivanjima, možete videti ovde http://www.asak.org.rs/karst/miroc/mirocpregled.html